February 2009   


U ovom broju / In This Issue:

  • SATURDAY FEBRUARY 7th - PARTY AT OUR CHURCH! ZABAVA U CRKVI 7. FEBRUARA!
  • Thank you! Zahvalnica!
  • Kolo Sestre - meeting and luncheons
  • IN MEMORIAM
  • Folklor
  • Један дан за Господа
  • Света Три Јерарха, Сретење Господње, ПРАЗНИЦИ ПОСВЕЋЕНИ МРТВИМА - Задушнице
  • Манастири - Цркве/ Monasteries and churches
  • PROSLAVA SRPSKE NOVE GODINE / SERBIAN NEW YEAR CELEBRATION
  • Proslava Svetog Save / Saint Sava Celebration
  • Church Calendar for February 2009
  • This Month in Orthodoxy
  • Church Board / Kolo Sestre







Big Thank you!
Milos Gajic and Momir Mrsic for donating three porks for the Serbian New Year celebration.
Sinisa Ninkovic, Petar Andjelkovic, Slavko Kapetanovic and Momir Franjic for donating the lamb. Carol Chattham and Manuela Mileta-Opacic for donating chicken. Big Thank you to all parishioners who donated the drinks for the celebration: Miroslav Misic, Borislav Grba, Davor Misic, Mrsic Momir, Milos Gajic, Sretko Pesikan, Dragan Opacic, Mirka Sundic, Milan Surla, o.Sasa Turkic, Slavko Kapetanovic, Zdravko Skocic, Nenad Gambiroza, Sinisa Ninkovic, Dejan Hrnjak. Big Thank you to Olivera Ninkovic for donating the money for the celebration.
Big Thank you to Kola srpskih sestara who helped with the Serbian New Year celebration: Jovanka Loncaric, Mirka Sundic, Vesna Gambiroza, Ankica Misic, Pera Surla, Brankica Mrsic, Gordana Lozo, Manuela Mileta-Opacic, Olivera Ninkovic.

Zahvaljujemo se:
Milosu Gajicu i Momiru Mrsicu koji su donirali tri pecena praseta za proslavu srpske Nove godine.
Sinisi Ninkovicu, Petru Andjelkovicu, Slavku Kapetanovicu i Momiru Franjicu koji su donirali pecenu jagnjetinu. Carol Chatham i Manueli Mileta-Opacic na doniraoj piletini za proslavu. Svim parohijanima koji su donirali pice za proslavu: Miroslavu Misicu, Borislavu Grbi Davoru Misicu, Momiru Mrsicu, Dejanu Hrnjaku, Sinisi Ninkovicu, Milosu Gajicu, Sretku Pesikanu, Draganu Opacicu, Mirki Sundic, Milanu Surli, o.Sasi Turkicu, Slavku Kapetanovicu, Zdravku Skocicu, Nenadu Gambirozi. Veliko hvala Oliveri Ninkovic za donaciju u parama za proslavu.
Clanicama Kola srpskih sestara koje su pomogle: Jovanki Loncaric, Mirki Sundic, Vesni Gambirozi, Ankici Misic, Peri Surli, Brankici Mrsic, Gordani Lozo, Manueli Mileta-Opacic, Oliveri Ninkovic.

Kolo Sestre Meeting/Sastanak
- All Sisters are invited to the meeting on 2/8/2009 at the church, after the Divine Litrurgy. Please come and partcipate.
- Sve Sestre su pozvane na sastanak u nedelju 8. februara u crkvi odmah posle Svete Liturgije. Molimo Vas da dodjete i prisustvujete sastanku.

Kolo Sestre Lunch/Rucak - February 22nd, 2009


IN MEMORIAM:

With big sadness and grief we are letting you know that a great men, founder and very important member of our parish recently passed away. Mr.Georgije Vujic passed away on December 25, 2008. Our sincere condolences to his family: wife Jovanka, daughter Milana, Milana's husband Thomas and kids Kristina and Stefan and friends.

Sa velikom tugom i bolom Vas obavestavamo da je nas veliki prijatelj, osnivac nase crkve, jedan od najvaznijih clanova nase parohije i veliki covek gospodin Georgije Vujic preminuo 25. decembra 2008. godine. Izrazavamo nase najiskrenije saucesce njegovoj porodici: supruzi Jovanki, kcerki Milani, Milaninom suprugu Thomasu i deci Kristini i Stefanu i mnogobrojnim prijateljima.

       

Folklor
Folklor pocinje u nedelju 8. februara. Gospodin Dragan Opacic ce imati sastanak u 1 PM posle liturgije. Svi zanteresovani neka dodju na sastanak.
The school of folklor is starting this Sunday on February 8th. Mr. Dragan Opacic will have the meeting at 1 PM after the liturgy with everybody who are interested.


Један дан за Господа

Њено име на немачком (Sоnntag) и енглеском (Sunday) значи „дан Сунца“; на грчком (и Киријаки) и италијанском (domenica) је Господња-Божја, а ни у доба највећег размаха атеизма, Руси нису престајали да је зову „воскресеније“. Ми кажемо „недеља“.

Сасвим довољно за опис. Дакле: дан који је, више од осталих, посвећен Богу, зато што је у тај дан Господ Исус Христос (у богослужбеним песмама назван „Сунце правде“) васкрсао из мртвих, и због тога се на тај дан не ради (не дела).

Сва створена природа, небо и земља, покорава се бројним законитостима, а природним се називају само оне појаве које се догађају у одређеним циклусима. Будући да је, за разлику од остале творевине, човек створен за нешто много узвишеније од „бесловесног блејања у своје дане“ (Црњански), Бог му је наменио и посебан, седмодневни циклус, прилагођен његовим телесним и душевним потребама. На самом почетку Светог Писма, у књизи Постања, читамо: „Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. И заврши Бог до седмог дана дела своја која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини. И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих.“ (Прва књига Мојсијева, глава 2, стихови 1-3).

Оно што је, на самом почетку, примером пројавио као своју вољу, Бог је потврдио у сусрету са Мојсијем на Синају: међу Божјим заповестима, које је Мојсије тада добио на две камене плоче, стајало је: „Сећај се дана одмора да га светкујеш. Шест дана ради, и завршавај све послове своје. А седми дан је одмор Господу Богу твојем.“(2.Мојсијева, гл.20, ст.8-10).
У старозаветно доба, дан одмора је био субота (од хебрејског „шабат“ - „уздржавати се од посла“). Тај дан је у израиљском народу био посвећен сећању на ослобођење из мисирског ропства и друга дела Божје милости којима је проткана њихова народна историја. Христово Васкрсење, најзначанији догађај у постојању света, догодило се у недељу, па су, по сведочењу Светог Писма, већ први хришћани тај дан светковали као Божји (види: Дела апостолска, гл.20, ст.7).

У време свог живота у телу, Господ Исус Христос је исцељивао болесне и чинио многа друга чуда. Нека од тих чуда учинио је у суботу, тадашњи дан одмора, те су му неки Његови савременици замерили због тога. На то их је Господ упитао: „Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити?“ (Марко, гл.3, ст.4). Овом поуком Господ је желео да нас сачува од претерано формалног схватања заповести о празновању Господњег дана (раније суботе, данас недеље). Збиља, замислимо човека коме у недељу избије поплава у стану, а он седи усред воде и не предузима ништа, зато што недељом „не ваља да се ради“. Или да, из истог разлога, на тај дан стану возови и аутобуси, престане снабдевање водом и струјом, а лекари, полицајци, ватрогасци… укину своја недељна дежурства. Треба, дакле, спасавати све што мора да се спасава, радити оно што збиља не може да чека. Али, ништа више од тога. Јер ипак, Господ је установио дан одмора због човека, а не обрнуто (види: Марко, гл.2, ст.27).

Све што је речено о празновању недеље, важи и за празнике. Уосталом, зар и сама недеља није празник? Да није, не би је још стари хришћани прозвали „Васкрс у малом“.

У доба „атомске технике и прашумске етике“ (преподобни авва Јустин Поповић), мноштво људи игнорише чињеницу да им је животно потребан тај једнодневни прекид јурњаве за материјалним добрима, зарад посвећивања духовном узрастању. За друге, пак, недеља је синоним за доколичење или прилика да сиву свакодневицу, претрпану бројним обавезама, утопе у виртуелном рају алкохола, дискотеке… После свега, када омамљеност прође, остају само горчина у устима и празнина у души. Неповратно је изгубљена још једна недеља, још једна прилика за посвећивање Богу, ближњима и самоме себи.

Потрудимо се, зато, да поново откријемо прави смисао недеље у одласку на свету Литургију, породичном ручку (током кога неће бити разговора о послу, школи, студијама…), боравку у природи, дружењу, вечерњем изласку испуњеном неким пријатним и културним садржајем… Тај мали труд да, једном у недељу дана, духовно потпуно претпоставимо телесном, уродиће неочекивано великим и лепим плодовима.

Православље, Аутор: уредник Миодраг М. Поповић, Број 928



Света Три Јерарха

Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

Сретење Господње

У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.

ПРАЗНИЦИ ПОСВЕЋЕНИ МРТВИМА - задушнице

Црква је одредила посебне дане који су посвећени молитви и сећању на умрле. То су задушнице и то:

- у суботу пред Месне покладе - зимске задушнице,

- у суботу пред Духовне - летње задушнице,

- у суботу пред Михољдан - михољданске задушнице и

- у суботу пред Митровдан - јесење или митровданске задушнице.

Тада се излази на гробље, обављају се парастоси или помени, освећује жито, прекађује гроб, пале се свеће за покој душа умрлих сродника и пријатеља и уређују су гробови.
Човеков живот овде на земљи се не завршава смрћу. Христос је умро за нас, нудећи нам спасење и живот вечни. Нажалост, има оних који то не прихватају, већ више воле да буду робови греха, смрти и Сатане, него слободна деца Божија. "А онима који га примише даде власт да буду деца Божија, онима који верују у име Његово" (Јов. 1,12).
При другом доласку Христовом, по речима Јеванђеља: "А када дође син човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сјести на престо славе своје. И сабраће се пред њим сви народи и разлучиће између себе као пастир што разлучује овце од јаради. И оставиће овце са десне стране: ходите благословени Оца Мојега, примите Царство које вам је припремано од постојања света, јер огладнех и дадосте ми да једем; ожеднех и напојисте ме; странац бејах, примисте ме; наг бејах и оденусте ме, болестан бејах и посетисте ме; у тамници бејах и дођосте к мени...
Тада ће рећи онима што су служили сатани: идите од мене проклети у огањ вечни који је приправљен ђаволу и анђелима његовим".
Због тога бдимо и водимо бригу о нашим душама. Бринимо и о онима који су се упокојили до другог доласка Господњег. Јер молитва праведника много може да помогне.
Сваки човек је створ Божији. И брига за сваку душу је неопходна. Јер Христос нам препоручује у Јеванђељу да се више радује кад нађе једну изгубљену овцу него оних деведесет девет што су са Њим.
И ми морамо да се молимо Богу за све оне који су са нама и оне који су се преселили из овог земаљског живота у онај вечни. То је дужност сваког члана Цркве. Брига деце за родитељима и сродницима који су се упокојили је веома важна, како за њих саме тако исто и за упокојене.
Црква се моли Богу за све људе и за њу су сви живи пред Богом. Они који су чинили добро у Божијој су близини и спремно чекају други Христов долазак. Све оне који су се удаљили од Бога, Бог чека на њихово покајање.
Човек је тај који одлучује да ли ће бити са Богом или против Њега.
Црква нам је одредила и дане када и како треба да их проводимо да би наш живот имао крајњи циљ. Суботу је посветила за умрле, а недељу за нас живе кад треба да се молимо Богу у заједници.
Субота је дан посвећен умрлима, заправо упокојеним душама. Тог дана више него осталих дана ми гледамо други свет, видећи у мислима мноштво оних који су живели на земљи пре нас и општили са њим. На почетку, морамо направити разлику, јер неке од њих славимо, а за неке се молимо. Први су свет моћни на челу са Пресветом Богородицом; други су они безбројни који су умрли, чија нам судбина горе није позната већ само Богу. Субота нас подсећа на Христову проповед у Аду после Његове смрти на Крсту, у времену од три часа по подне на Велики Петак до сучевог изласка. У недељу кад је васкрсао. Јер чак и у смрти, Он није поштовао стару суботу. Св. Петар то објашњава: "Зато се и мртвима проповеда Јеванђеље, да приме суд о човјеку и тијелом, а по Богу да живе духом" (Петр. 4,6). Више и јасније имамо у црквеној песми.
"У пакао Ти си сишао Спаситељу мој, и после разарања адских капија, будући Свемоћни, ти си устао опет са онима који су умрли, будући Творац. Ти си ишчупао жалом смрти, о Христе! И ослободио си Адама од проклетства, о Човекољупче! Спаси нас, о Господе!"
У Православној Цркви, помен у молитвама за умрле држи се као апостолска традиција забележена у прастарој литургији Св. Јакова, а потврђено од светих отаца. Чврста вера за мртве у Православној Цркви је увек била важна и молитве (помени) посебно изнете на Светој Литургији, сви православни су у мислима подједнако повезани са својом преминулом родбином, рођацима и пријатељима.
Када се неки хришћанин упокоји Црква посебно обележава тај догађај са молитвама и поменима у току те године. Тако имамо: чин опела (дан сахране верника), трећину, четрдесетодневни помен, полугодишњи и годишњи помен

Манастири - Цркве/ Monasteries and churches

Манастир Тврдош
    
Манастир Тврдош је посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је на стијенама мјеста Тврдоша, крај десне обале ријеке Требишњице, на 4 километра западно од Требиња. Говорећи о Тврдошу у иначе сасвим кратким освртима, наши историчари сматрали су за довољно да кажу да је то манастир "из средњег вијека" и да је познат као Требињски манастир. Међутим, по народном предању које је, истина, релативно касно записано, Тврдошки манастир је основао Св. цар Константин и мајка му Јелена, а затим је, пошто бјеше срушен и запустио, постао задужбина краља српског Милутина, крајем XIII или почетком XIV вијека. Темељну обнову 1509. године извршио је митрополит Требињски Висарион I. Од тада тробродне цркве са кубетом сачувани су до данас темељи, шест камених стубова, престо на горњем мјесту и дијелови зидова са остацима фресака. Манастир је два вијека, ако не и више, био сједиште Хумско-Херцеговачке, тада зване Требињске митрополије. У турско-млетачком рату Венецијанци су 1694. године дигли цркву и цио манастир лагумом барута у ваздух, што је описао Херцеговац Владимир Ћоровић, заслужан, поред осталог, и за опис историје скоро свих херцеговачких манастира. Цркву је тек 1928. године обновио нови задужбинар Никола Руњевац, богати Требињац из Америке. Тада је оправљен мањи, стари конак и подигнут нови и већи конак. Велики препород и интензивну обнову манастир доживљава од 1955. године и та обнова траје до данас. Остаци других манастирских грађевина: конака, келија, трпезарије, подрума и околног града и куле, стоје и данас као свједоци славне и крстоносне, али вјечно живе историје ове Тврђе Православља у Старосрпској земљи Травунији и Захумљу = Хумској Земљи Херцеговини и Приморју, гдје су апостоловали Свети Апостоли, Света Равноапостолна Браћа Кирило и Методије, и за њима Светитељи Божји: Сава Први и Други, Иларије, Свети Данило II, Висарион I и II, Свети Василије Тврдошки и Острошки, и у првој четврти 20 вијека Свети Петар (Зимоњић), нови српски Свештеномученик Јадовински и Јасеновачки. По разрушењу манастира Тврдоша крајем XVII вијека, многе духовне и културне високовриједне светиње и драгоцјености из Тврдоша пренесене су у Манастир Савину. Свој живот овај манастир је наставио не само у Савини, него још више у недалеком метоху - манастиру Дужима. У Тврдош је донијета из манастира Дужи октобра 1992. света рука непознатог Светитеља, највјероватније Св. Краљице Јелене, Милутинове и Драгутинове мајке (као што је иста била у манастиру, према запису на Шестодневнику манастираТребиња који је сада у Савини). Данас је манастир Тврдош опет сједиште Хумског = Захумско-Херцеговачког и Приморског Епископа, са игуманом јеромонахом Савом (Мирићем) и монашким братством, које се стара, уз помоћ Божију и добрих људи, да Светињу Тврдошке Богородице још више обнови.

МАНАСТИР КАЛУДРА
    
Манастир Светог Луке у Калудри (9км од Берана) би саздан у доба Немањића (14. век), а разорен у тешким временима ропства под Турцима (17.век).
На захтев мештана села Калудре, почетком септембра 1991. године, Полимски музеј из Берана отпочео је систематска истраживања на локалитету разореног манастира. Непосредно испод грађевинског шута нађени су комади фресака. На јужној површини стопе часне Трпезе налазио се натпис у седам редова: "дионисије.. цркву с братиам јаже ... учиних општежитије тко ће раскинути де проклет .... овех свјатих амин". Овај натпис нам једини сведочи да је овде некада било општежиће.
Међутим, како су настала тешка времена ратова и народног сиромаштва, обнова је заустављена. Помоћу Божијом, а благословом Високопреосвећеног Митрополита Г. Амфилохија, лета Господњег 2000. Вељко М Ралевић свечано изјави да ће својим трудом обновити манастир у родној Калудри. Тако и би. Изградња започе средином марта 2001. а заврши се половионом октобра те исте године. На старим темељима, нови ктитор-обновитељ, подиже храм Светог Апостола Луке, и изнова звоник и конак са монашким ћелијама постави, порту уреди да је подобна царскоме дому. И још доведе из Србије живописца Драгомира Јашовића те храм поново засија ликовима угодника Божијих. Обнови се калударски манастир за свега седам месеци 2001. лета Господњег када се по промислу Божијем обнови и Епархија будимљанско-никшићка.
Исте године 28. октобра Његова Светост Патријарх српски Кир Павле уз саслужење Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, дабро-босанског Николаја, Епископа новограчаничког Лонгина, банатског Хрисостома, рашко-призренског Артемија, захумско-херцеговачког Григорија, будимљанског Јоаникија, игумана студеничког, дечанског, сопоћанског, цетињског, Ступова у Будимљу и оних у Расу и многих других манастира, освешта овај дом Божији, да се у њему бескрвна жртва приноси до скончанија века. Истог дана у овој светињи се крсти 135 душа.
У непосредној близини манастира налази се читав низ пештера-испосница у којима је у средњем веку био заступљен келиотски тип живота, те је отуда до данас у народу сачуван назив Ћелије (Келије).
У манастиру се чува део моштију Светог Апостола Луке, небеског заштитника ове свете обитељи. Део моштију
Светог Великомученика Артемија,
Светог Великомученика Евстатија Плакиде,
Светог Преподобномученика Игњатија Ивиронског.

Храм Христа Спаситеља у Бањалуци
     
Црква Свете Тројице је направљена између два свјетска рата у центру Бање Луке. Изградња храма трајала је од 1925. до 1929. године, а свечано је освећена на Спасовдан 1939. године. Приликом исценираног њемачког бомбардовања, 12. априла 1941, храм је погођен и знатно је оштећен олтарски дио (апсида). У мају исте године усташе су храм прогласиле "руглом града" и наредили Србима, Јеврејима и Ромима да га, циглу по циглу, у потпуности сруше.
Послије Другог свјетског рата, за више од пола вијека, многе су грађевине обновљене, али за порушени Саборни храм није била дозвољена обнова, већ је на месту на коме се налазио храм изграђен споменик палим борцима. Почетком деведесетих година бањолучка Црквена општина добила је дозволу за обнову порушеног храма, а споменик палим борцима премјештен је на оближњу локацију, такође у власништву Цркве. Обнова храма започела је 1993. године када су освештани темељи. Овај свечани чин обавио је Његова Светост патријарх српски Г. Павле са архијерејима и свештенством Српске православне цркве. Храм је обновљен под именом храм Христа Спаситеља, јер је у међувремену у Бањој Луци (1963-1969.) изграђен храм који је добио име Свете Тројице, као успомену на онај порушени, а за који су православни Срби мислили да га никада више неће моћи обновити.
Храм је зидан од црвеног и жутог камена травертина, поријеклом из Месопотамије, за чији квалитет (ископа и обраде) гарантује проф. др Билбија, стручњак из београдског Института за испитивање материјала. Зидана је трослојним зидом: камен, армирани бетон, цигла. Куполе су покривене златним прохром лимом, довезеним из Сибира. Спољњи грађевински радови на храму завршени се 26. септембра 2004. године, када је служена и прва св. Литургија. Св. Литургију је служило 8 архијереја са свештенством и ђаконима бањалучке епархије, а уз присуство неколико десетина хиљада вијерника.
Садашњи обновљени храм архитектонски је идентичан са претходним и највиша је грађевина у Бањој Луци, са звоником високим 47 метра и куполом од 22,5 метра. Унутрашњи радови су у току и планирано је освештавање храма Христа Спаситеља на Спасовдан 2008. г.

Christ the Savior Cathedral Moscow


Read more here: http://www.atlantaserbs.com/learnmore/monasteries_and_towns/Moscow-cathedral.htm

St. Mark's Church in Belgrade

St. Mark's Church is a Serb Orthodox place of worship in Belgrade. The church is located in the Tašmajdan park, near the Parliament of Serbia.
St. Mark's Church was built from 1931 to 1940 on the site of an older church (1835). It was designed in the Serbo-Byzantine style by the architects, Petar and Branko Krstić, and it is highly reminiscent of the Gračanica monastery. At the south end of the church there is a sarcophagus with the remains of the Serbian Emperor Stefan Dušan (1331 – 1346), while at the north end there is a white marble crypt containing the body of Patriarch German Đorić (1899 - 1991).
St. Mark's Church is home to one of the most valuable collections of Serbian 18th and 19th century icons.

 


Srpska Nova Godina 2009 - Proslava / Serbian New Year 2009 Celebration

Proslava Srpske Nove Godine je bila veoma uspjesna. Proslava je odrzana u Mableton Banquet Hall u Lawrenceville.
Bend sa Floride je popularnim repertoarom razveselio sve prisutne, posebno nasu omladinu.




 


Proslava Svetog Save / Saint Sava Celebration

U nasoj crkvi 25. januara smo proslavili Svetog Savu. Cestitamo kumovima ovogodisnje Slave Danijeli i Milenku Culumu i njihovoj deci Maji i Stefanu. Gospodja Jovanka Loncaric je uz pomoc uciteljica Nedeljne skole pripremila prigodan program u kome su ucestvovali ucenici nase Nedeljne skole. Zahvaljujemo se gospodji Jovanki i uciteljicama Manueli i Marti na ulozenom trudu i naravno deci koja koja su predivno izvela program u cast Svetog Save. Djeca izvodjaci priredbe su odlicno odradila svoj posao i trebamo biti veoma ponosni na njih. Svi u crkvi su zajedno sa djecom pjevali “Uskliknimo S Ljubavlju”
Zahvaljujemo se takodje i Kolu Srpskih Sestara na kao i uvek predivno pripremljenom rucku i na poklonima koje su uz pomoc Vesne Gambiroze pripremile za svu prisutnu decu.

Saint Sava celebration was organized in our church on the 25th of January 2009. Congratulation to St. Sava Slava kumovi for this year: Danijela and Milenko Culum and their kids Maja and Stefan. Ms. Jovanka Loncaric with the help of the teachers from Sunday school has prepared the program with the Sunday school students. Big thank you to Ms. Jovanka, Ms. Manuela and Ms. Martha for the great work with our children, and of course thank you to our children who has participated. The children did a wonderful job and we should all be very proud of them. Everyone in church joined in to sing “Uskliknimo S Ljubavlju” with the children.
Big thank you to Kolo Sestara who has prepared the delicious lunch and for the presents they prepared with the help of Vesna Gambiroza for all the children who came to the celebration.






Church Calendar for February 2009
Divine Liturgies on Sundays and Feastdays at 10am. Svete liturgije pocinju svake nedelje i praznikom u 10am.
Vespers Services on Saturdays at 6pm - Vecernje Molitve svake Subote pocinju u 6 PM
ZADUSNICE (Memorial Saturday) February 21st
There might be slight changes in the calendar. Please, call Father Sasa to verify the schedule.

This Month in Orthodoxy

Venerable Macarius the Great of Egypt (390) February 1
St. Mark, archbishop of Ephesus (1444) February 1
Venerable Euthymius the Great (473) February 2
Venerable Maximus the Confessor (662) February 3
Apostle Timothy of the Seventy (ca. 96) February 4
Hieromartyr Clement, bishop of Ancyra February 5
Venerable Xenia of Rome and her two female slaves (5th c.) February 6
St. Gregory the Theologian, archbishop of Constantinople (389) February 7
Translation of the relics (437) of St. John Chrysostom, archbishop of Constantinople February 9
Venerable Ephraim the Syrian (373) February 9
Venerable Isaac the Syrian, bishop of Nineveh (ascetic writer) (7th c.) February 9
Translation of the relics of Hieromartyr Ignatius the God-bearer, bishop of Antioch (107) February 11
Synaxis of the Three Hierarchs: St. Basil the Great, St. Gregory the Theologian, and St. John Chrysostom February 12
Holy Wonderworkers and Unmercenaries Cyrus and John (311) February 13
Martyr Tryphon of Campsada near Apamea in Syria (250) February 14
The Meeting of Our Lord, God and Saviour Jesus Christ February 15
Holy and Righteous Symeon the God-receiver and Anna the Prophetess (1st c.) February 16
Venerable Isidore of Pelusium, monk (436-440) February 17
Holy Martyr Agatha of Palermo in Sicily (251) February 18
St. Photius, patriarch of Constantinople (891) February 19
Great-martyr Theodore Stratelates ("the General") of Heraclea (319) February 21
Prophet Zechariah, from among the 12 Minor Prophets (520 BC) February 21
St. Sabbas II, archbishop of Serbia (1271) February 21
Hieromartyr Charalampus, bishop of Magnesia in Thessaly, and Martyrs Porphyrius and Baptus (202) February 23
St. Meletius, archbishop of Antioch (381) February 25
Venerable Symeon the Myrrh-gusher, prince of Serbia (1200) February 26
St. Cyril, Equal-to-the-Apostles, teacher of the Slavs (869) February 27
Apostle Onesimus of the Seventy (109) February 28

Read more here: http://www.atlantaserbs.com/learnmore/ThisMonthInOrthodoxy-February.htm

Church Board 2009

Church Board President Carol Chatham
1st Vice President Dragan Opacic
2nd Vice President Slavko Kapetanovic
Secretary Marijana Surla
Financial Secretary Manuela Mileta
Treasurer Olivera Ninkovic

Members at large
Miroslav Misic
Momir Mrsic
Sinisa Ninkovic
Borislav Grba

SERBIAN SISTERS CIRCLE - BOARD 2009
President: Jovanka Loncaric
Vice President: Milana Vujic Saulnier
Secretary: Maja Radovic
Treasurer: Mirka Sundic

NADZORNI ODBOR
Member: Danijela Culum
Member: Vesna Gambiroza
Member: Ankica Misic