У трећи дан по погребу Христовом (рано у недељу) дођоше на гроб Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Соломија са припремљеним мирисима да помажу Исуса. Питале су се ко ће им одвалити камен од врата гробних? Но, нађоше камен одваљен од гроба. И ушавши у гроб не нађоше тијело Господа Исуса, већ видјеше младића обученог у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се. А он им рече: Не плашите се, Исуса тражите Назарећанина распетог; уста, није овдје, ево мјесто гдје Га метнуше. Идите брже те кажите ученицима Његовим да је устао из мртвих. И кад се оне чуђаху томе, гле, два човјека сташе пред њима у сјајним хаљинама; рекоше им: - Што тражите Живога међу мртвима? Идите и кажите ученицима Његовим да устаде из мртвих. И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим. И они чувши да је жив не вјероваше. А Петар уставши отрча ка гробу, и погледавши у гроб видје саме хаљине гдје леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
А Исус уставши рано у први дан недеље јави се најприје Марији Магдалини
А потом јави се на путу двојици од ученика у другом обличју, кад су ишли у село Емаус.. И они отишавши јавише осталима; и ни њима не вјероваше
А кад би увече, онај први дан недјеље, и врата бјеху затворена гдје се бјеху ученици скупили од страха јеврејског, дође Исус и стаде на средину и рече им: Мир вам! И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видјевши Господа. А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас. И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух Свети. Којима опростите гријехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се. А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не бјеше онде са њима кад дође Исус.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Тропар Васкрсења - (глас 5.)
Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, и онима у гробовима живот дарова.

ВЕЛИКИ ПЕТАК

ВЕЛИКИ ПЕТАК (грч: Μεγάλη Παρασκευή), петак Страсне (Страдалне) седмице, дан крсног страдања Господњег. На тај дан, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни Га!"; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде"; умирања, скидања са крста, помазивања миром, повијања Тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде Тело Господње.
Тог дана Литургија се не служи, изузев ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.
У богослужењима Великог петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста. Сама богослужења тог дана састоје се из: јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи увече на Велики четвртак), царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице. После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века. Овога дана предвиђен је најстрожи пост.
Православни тог дана строго посте, проводећи га само на сувом хлебу и води, а многи тог дана и једнониче, тј. цео дан ништа не једу ни пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења и огласи мртваца обзнањују клепеталима.

УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ

Многа чудеса која су везана за Господа нашег Исуса Христа, уверила су народ да је баш Он тај који је дошао да спасе свет. Приликом Његовог доласка у Јерусалим, дочекала Га је огромна већина народа која је клицала и махала са одушевљењем у знак поздрава. Пут пред Њим био је затрпан цвећем. Долазак Његов са нестрпљењем су очекивала деца и када Га угледаше почеше клицати: "Благословен који долази у име Господње. Осана Сину Давидовом".
Међутим, беше ту и оних који осетише завист и уплашише се овог Сина Божијег, и пожелеше да Га убију. Сковаше заверу свештеници јеврејски и чекаше погодан тренутак за то.
Ушавши у град, Јерусалим, излечи све хроме, болесне, убоге и слепе. Тај дан када Христос уђе у Јерусалим назива се Цвети и празнује се у недељу пре Васкрса. За њега је везан обичај да свештеник освећује врбове гранчице, које народ односи својим кућама и ставља их поред славске иконе.

Тропар (глас 1):

Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја, Христе Боже, тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје побједитељу смерти вопијем: Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње.

Лазарева субота

На путу ка Јерусалиму, Христос је свратио у Витанију, да би посјетио пријатеља Лазара. Марта и Марија поручише Христу да је њихов брат болестан. Христос је рекао да ће болест и смрт Лазарева бити на славу Божију. А кад дође Исус пред Витанију Марта изађе преда Њега и рече: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро. Исус јој рече да ће брат њен устати. Још рече: Ја сам васкрсење и живот; који вјерује мене ако и умре живјеће. И ниједан који живи и вјерује Мене неће умријети вавијек. Марта исповједи вјеру да је Он Христос, Син Божји који је требало да дође на свијет. Затим позва Марију, сестру своју и отидоше к Њему. И многи од Јудејаца бјеху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховим. И они се придружише онима који су пратили Христа ка гробу Лазаревом. Исус дође на гроб и рече да скину камен који лежаше на вратима пећине. Рече Му Марта: Господе, већ заудара, јер су четири дана како је умро! Исус је опомену да вјерује, па ће видјети славу Божју.
Пошто склонише камен гдје лежаше мртвац; Исус зовну гласно: Лазаре, изиђи напоље! И изиђе мртвац обавијен платном. Исус им рече: Разрјешите га и пустите нек иде. Онде Му, пак, зготовише вечеру, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом. Марта је служила, а Марија узе литру правог нардовог многоцјеног мира помаза ноге Исусове, и отра косом својом ноге Христове.
Онда многи од Јудејаца који видјеше шта учини Исус, вјероваше у Њега. Глас о овоме брзо дође до главара свештеничких и фарисеја, који сабраше скупштину, и одлучише да Христа убију

Тропар Цвијети - глас 1.
Да би нас увјерио у опште васкрсење Ти си, Христе Боже прије свога страдања, васкрсао Лазара из мртвих. Зато и ми, као дјеца, носећи знаке побједе, кличемо Теби, побједнику смтри: Осана са висине! Благословен Ти који долазиш у име Господње!

Благовести Пресвете Богородице

Живећи у Јерусалимском храму 12 година, Пречиста Дева Марија све своје време је проводила у читању Божанских књига из којих се поучавала Закону Господњем. Често је читала речи пророка Исаије: "Девојка ће затруднети и родити сина (Иса. 7,14), и тада је пламтела неисказаном љубављу према тој одабраној девојци, која ће родити Месију, Спаситеља света, не слутећи да је то баш она, од Бога изабрана још пре свог зачећа. Када наврши 14 година, првосвештеници и свештеници јој саопштише да је дошло време да оде из храма и да ступи у брак, како је тадашњи Закон налагао. Она се испочетка успротивила њиховој одлуци, јер од њеног рођења, родитељи је посветише Богу и она сама дала је завет да ће до краја живота остати девојка и да не може живети и бити жена смртном човеку. То запрепасти и уплаши свештенике, те одлучише да је збрину у дом њеног сродника Јосифа, где ће моћи да настави свој дотадашњи живот, безгрешно, чувајући своје девство. Дође време да се роди Спаситељ света, Месија и то се догоди тако што једног дана, док је Пречиста Дева Марија седела у својим одајама читајући пророчанство Исаијино, дође арханђел Гаврил и саопшти јој радосну вест. Поклони се он Богоматери са речима: "Радуј се Благодатна, Господ је с тобом. Радуј се, јер си благословена ти међу женама и благословен је плод утробе твоје"! Слушајући речи анђела Господњег, Пречиста се покори вољи Господа свог и одговори: "Ево слушкиње Господње нека ми буде по речи твојој" (Лук. 1,38).
И одмах, након тих речи у утроби њеној светој, дејством Духа Светога, изврши се зачеће без икакве телесне насладе, али не и без Духовне и заче се Син Божији и Слово постаде Тело и усели се у нас очовечењем. Пошто анђео обави благовест и побожно и са страхопоштовањем одаде дужно поштовање оваплоћеном Сину Божијем у утроби Деве Марије, он оде и узнесе се ка Господу, славећи тајну Божијег очовечења са свим небесним силама у неисказаној радости. Овим је архангел Гаврил отворио прву страницу Новог Завета да он представља радост за све људе. Благовести се сматрају великим и између осталог веома радосним празником. Тог дана узносе се молитве и хвале Пречистој Деви Марији, која и нас својом молитвом чува и усрећује баш као што је и сама била обрадована.

Тропар (глас 4):
Днес спасенија нашего главизна, и јеже от вјека тајинства јављеније; Син Божиј, Син Дјеви бивајет, и Гаврил благодат благовјествујет. Тјемже и ми с њим Богородицје возопијим: радујсја благодатнаја, Господ с тобоју.

Тропар (глас 4.)
Данас је темељ нашег спасења и вечна тајна објављена: син Божији постаје цар Дјеве,и (арханђео) Гаврил јавља радосну вест. Зато и ми с њим ускликнимо Богородици:
Радуј се, Ти која си стекла милост Божију, Господ је с Тобом!

ПЕТИ ЧЛАН СИМВОЛА ВЕРЕ
,,И који је васкрсао трећи дан по Писму ".
Који је догађај био највећа Христова победа?
Његово васкрсење из мртвих.
Шта је изнад свега потврдило Његово свемоћно Божанство?
Опет, Његово васкрсење.
Који је догађај потврдио Христову победу над Сатаном?
Његов силазак у Ад.
Шта је то Ад?
Царство таме доњега света где Сатана држи власт смрти. Христос је „могао смрћу да сатре онога који има државу смрти, то јест, ђавола" (Јевр. 2, 14).
Христос је својим силаском у Ад учинио да Сатана задрхти и да побегне испред Његовог лица. Миријаде људских душа, које су тамо патиле, зарадовале су се Христовом силаску.
Христос им је проповедао Своје Јеванђеље —Радосну вест —и потврдио Своју победу над Сатаном и над смрћу. И пошто га многи прихватише, били су спасени.
Кога се дана догодило Христово васкрсење?
Трећег дана после Његове смрти, тачно као што је Он много пута прорекао својим ученицима. Он је умро у Петак и васкрсао у Недељу. Први сведоци Христова васкрсења били су стражари, којима је било наређено од стране Јевреја да чувају Његов гроб.
Они су известили о Христовом васкрсењу јеврејске првосвештенике и старешине, који су се уплашили и збунили на овај извештај. Подмитили су стражаре „довољним новцем" и наредили им да иду и рашире причу да „ученици Његови дођоше ноћу и украдоше Га док смо ми спавали" (Мат. 28, 13)
Ко је од Христових следбеника први дознао за Његово васкрсење?
Код Његовог гроба анђели су рекли галилејским женама: ,,Што тражите живога међу мртвима? Није овде, него устаде" (Лука 24, 5).
Да ли је Христос несумњиво доказао своје васкрсење из мртвих и коме?
Да, доказао је. Он се показао жив у телу својим ученицима и следбеницима, не једанпут, већ много пута у току 40 дана; као што је описано у јеванђељима, Делима апостолским, Посланицама апостола и у Откривењу. Христос је у току 40 дана између свог васкрсења и свог вазнесења на небо поучавао своје ученике о најдубљим тајнама Царства Божјега (Дела ап. 1, 3).
Зашто је речено да је Христос васкрсао трећег дана „по Писму"?
Зато што је о Његовом васкрсењу било проречено у Старом завету (пс. 16, 9—10; Ис. 3). Сам Христос је упоредио себе са пророком Јоном, говорећи: „Јер као што је Јона био у трбуху китовом три дана и три ноћи, тако ће бити и Син Човечји у срцу земље три дана и три ноћи" (Мат. 12, 40). И опет после Свог васкрсења Он је рекао апостолима: „Тако је писано и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан" (Лука 24, 46).

МОЛИТВА ПРИ УЛАСКУ У ХРАМ
Обрадовах се када ми рекоше: Хајдемо у Дом Господњи. А ја ћу ући у Дом твој по милости твојој, Господе, научи ме истини твојој и исправи пут мој пред Тобом, због непријатеља мојих, те да без сметње прослављам Једино Божанство: Оца и Сина и Светога Духа, сада, свагда и у векове векова. Амин.

СВЕТИ ОЦИ О ЗАВИСТИ
Завист је жалост због успеха ближњег. Зато завидљивац увек нађе разлога да се жалости и једи. Завист је препрека побожности, пут у пакао, лишење Царства небеског. (Василије Велики)
Завист је помрачила сатану и збацила с неба ... Завист је учинила Каина братоубицом, Ирода –убицом деце, Јуду –издајником ... (Григоије Богослов)
Завист је испунила васиону безбројним невољама, породила многа зла ... Она је порок коме нема оправдања, узрок и мати свих зала. Завист човека претвара у слугу ђавола... (Јован Златоусти)
Ко је својом завишћу умањио срећу и савршенство ближњега? Но, раздиран завишћу, завидљивац изнурава самог себе. Као што рђа нагриза гвожђе, тако завист нагриза душу у којој живи... Она прождире душу у којој се зачне. (Василије Велики)