ПОСТ - Fasting

Srpski English

Живот сваког Православног Хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у Православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка у ниједној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном“, тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење“, које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране. На пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у Православном Хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама. Пост је постојао и у старозаветној Цркви и њиме се изражавало обраћење човека Богу, његова скрушеност и покајање. Постом се човек смирава пред својим Творцем. Телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоћ од Бога. Божја заповепст о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост. Стога је заповест о посту саставни део Закона који је Господ преко пророка Мојсија предао јеврејском народу. Постило се у свакој невољи и тузи, при ратној опасности и страдању, увек када је требало измолити Божју милост. Још нас древни пророци уче да је Богу угодан само онај телесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дела, речи и мисли. Много је примера богоугодног поста и у Новом Завету. Сам Господ Исус Христос пости 40 дана и ноћи пре почетка своје проповеди о доласку Царства Небескога. Господ нас учи да постимо тајно, без лицемерја, за разлику од фарисеја који су својим јавним постом желели да стекну људску славу.

СМИСАО ПОСТА Основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога и његових светих. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих еванђелских врлина.

Свети Василије опомиње: „Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.“ Пост обуздава сластољубље и стомакоугођање. Међутим, он истовремено ослобађа човека од тираније душевних страсти и рђавих помисли. Њиме се чисти човеков ум и узводи ка небесима. Немогућа је чиста и сабрана молитва и стицање било које хришћанске врлине без душевног и телесног поста. Ипак, најважнији циљ поста јесте да уз његову помоћ стекнемо заједницу са живим Богом. Без душевне чистоте која се између осталог постиже и редовним постом не можено да се приближимо Богу и задобијемо чисту молитву, те тако постанемо заједничари Божје благодати.

Свети Јован Златоусти нас учи шта је истински поост: „Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама исвим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.“

Свети Фотије патријарх цариградски каже: „Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама.“ Пост је нераскидиво повезан са милостињом и зато нас стари хришћански писци уче да вишак новца који уштдимо на умереној исхрани у преиоду поста можемо да уделимо као милостињу сиромашним и болесним те тако ускративш и сувишно телу дарујемо потребно души. У време поста потребно је да више хранимо своју душу молитвом ни речју Божјом него ли своје тело храном и телесним уживањима. Господ нас учи у Еванђељу да се зли духови изгоне једино постом и молитвом. Зато и Црква у време постова подстиче своје вернике на усрднију молитву како у храмовима, тако и у личним молитвама код куће. Није довољно постити само делима и речју, већ и мислима. Каква нам је корист од нечистих дела када о њима страсно маштамо и наслађујемо се. Малитва уз телесни пост најјаче је оружје за борбу против страсних помисли и маштарија. У време поста верници би требали да избеговају свако славље и забаву, а супружници и телесно општење. У посту се не обављају венчања, а добро је у том периоду максимално смањити и гледање телевизара и радија и то време искористити у читању Светош Писма и других верских књига.

КАДА И КАКО ПОСТИМО? Пост средом и петком Среда и петак су се од најранијих дана сматрали данима посвећиним посту и молитви. Ови се дани посте током целе године, осим у периодима тзв. трапавих недеља о којима се говори у наставку текста. Пост средом је одређен у знак сећања на Јудину издају Господа Христа, док петком постимо јер је Господ тога дана разапет на крсту. Непоштовање ових посних дана се осуђује 69 каноном св. Апостола. Од старине ови посни дани се посте „на води“, дакле и без употребе уља. Када у ове дане падне празник са црвеним словом или Светитељ чије је име у календару одштампано маснијом бојом, дозвољена је употреба уља и вина. Ови дани се могу постити на уљу и у случају телесне слабости. Што се тиче духовног поста, средом и петком треба се више и усрдније молити, посебно читајући оне главе Св. Писма које се односе на издају Христа, његово суђење и распеће.

ЧЕТИРИ ВЕЛИКА ГОДИШЊА ПОСТА 1. Велики пост: Велики пост је најважнији посни период у току године. Његов основни задатак јесте да нас телесно и душевно припреми за празник Васкрсења Христовог. То је уједно и најстрожији пост Цркве и обавезан је за све Хришћане. У време овога поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино у уље дозвољени су само суботом и недељем, али и на дан св. четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се „на води“, а поготово строго средом и петком. По слабости се у недељне дане осим среде и петка може разрешити уље, али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго. То исто вреди за последњу недељу поста коју постимо „на води“, осим Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк „на води“. Такође строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.

2. Божићни пост Следећи дужи период поста у години је Божићни пост који такође траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 15/28 новембра, а завршава 24. децембра/6. јануара. У току целог овога поста не једемо месо, бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте „на води“. Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богорадице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води“. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води“. Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.

3. Пост св. Апостола Пост светих Апостола траје од Недеље свих светих до празника св. апостола Петра и Павла 28. јуна / 12.јула. Његова дужина трајања зависи од пасхалног и пентикосталног циклуса на који се надовезује почетак поста. Овај пост сличан је Божићном, мада нешто блажи. За време његовог трајања не једе се месо, бели мрс и јаја. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, наравно, среде и петка који се посте „на води“. Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На дан Рођења Св. Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.

4. Госпојински пост Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје само 15 дана, од 1/14 августа до 28/15 августа. Он је посвећен духовној припреми уочи празника Успења Пресвете Богородице. Овај пост је строжији од божићног и апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане „на води“, осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино. Једино на Празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље он пао. Ако сам празник Успења падне у среду и петак, не мрсимо већ и тада једемо рибу, вино и уље. У нашем народу постоји обичај да се младо грожђе не једе до Преображења Господњег, јер се тога дана у црквама благосиља грожђе и дели се народу.

ЈЕДНОДНЕВНИ ПОСТОВИ У ТОКУ ГОДИНЕ: 1. Крстовдан, 5/18. јануар, уочи Богојављења: Овај дан строго постимо по могућности на „сухоједењу“ осим ако падне у суботу или недељу, када разрешавамо „на уље“. Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.

2. Воздвиженије Часнога Крста, 14/27. септембра: Пости се исто као и Крстовдан.

3. Усековање главе Св. Претече, 29. августа/11. септембра: У част св. Јована Претече и његовог мученичког страдања; овај пост се пости као и ова претходна два дана, осим ако празник падне у суботу или недељу, када једемо уље и вино. У нашем народу постоји благочестиви обичај да се на овај дан нашта не једе из тањира и да се избегава храна и плодови црвене боје, у знак сећања на погубљење св. Претече коме је глава одрубљена и донесена Иродијади на тањиру. Пост се може држати у току године и у неким другим посебним приликама: 1. У случајевима рата, катаклизми и великог страдања епископ може да наложи пост народу како би се тиме умилостивио Бог. 2. Духовник може да својој духовној деци наложи пост као епитимију из разних разлога. 3. Свети оци саветују пост од пар дана пред крштење, јелеосвећење, свету тајну брака или рукоположење свештеника. 4. У Православној цркви је уобичајен пост пре свете тајне евхаристије, тј. светог причешћа. Обавезно је да се

сваки хришћанин који се спрема за свето причешће уздржава од хране, пића, употребе дувана и телесног општења од поноћи претходног дана. Вече уочи св. причешћа треба провести молитвено и у читању Св. Писма и других духовних књига, како бисмо се што потпуније припремили за примање светих тајни. Што се тиче вишедневног поста пред свето причешће, његова дужина и строгост зависе од благослова духовника или парохијског свештеника. Онима који редовно посте све црквене постове по типику и редовно се исповедају, духовници често не одређују дужи период поста пред свето причешће као обавезу. Међутим, пошто највећи број верника наше Цркве не држи редовно и правилно по типику црквене постове и редовно се не исповеда, Црква одређује један строжији период поста „на води“, дакле без употребе уља и алкохола, у трајању до 7 дана пред свето причешће као и обавезну исповест.

ПЕРИОДИ РАЗРЕШЕЊА ПОСТА — ТРАПАВЕ СЕДМИЦЕ Трапаве седмице су периоди у које Црква разрешава употребу свих врста хране, чак и средом и петком. На тај начин се изражава празнични карактер ових перода који обавезно следе ведиким празницима.

1.Дванаестодневница је период између два велика непокретна празника, Божића и Богојављења. У све дане овог периода, осим, свакако, Крстовдана када се строго пости, дозвољена је употреба свих врста хране.

2. Светла седмица је период који траје од Васкрса до Томине недеље. Цела ова седмица је празничног карактера. У ове дане је строго забрањен пост. Поред тога у целом периоду Педесетнице, дакле од Васкрса па до Духова забрањен је строги пост „на води“. Ипак среда и петак се не мрсе већ се у те дане може јести вино и уље, а у Среду Преполовљења и Среду Оданија Пасхе и риба.

3. Духовска седмица која траје од празника Духова до Свих Светих и у те дане је дозвољена употреба свих врста јестива, чак и средом и петком због празничног духовданског карактера ове седмице. У периоде разрешења поста можемо условно да убројимо и прве три седмице Триода, дакле, три недеље пре почетко Великог Поста. У току ових седмица се постепено припремамо за Велики пост. а) Прве седмице, блуднога сина, имамо разрешење на сва јестива, чак и средом и петком. б) Друге, месопусне седмице, мрсимо свим данима осим среде и петка када држимо пост „на води“. На крају ове друге недеље падају тзв. Месне покладе када престајемо да једемо месо и не употребљавамо га више све до Васкрса. в) Трећа, сиропусна недеља, је исто тако припремног карактера и у те дане забрањено је једење меса. У току целе ове недеље можемо да једемо рибу, бели мрс и јаја и на дан уочи почетка Великог поста имамо Беле покладе, после чега почиње период поста. Веома је важно да православни хришћани редовно посте своје славе које падају у посне периоде, као што је нпр. Св. Никола и др. Спремање ових слава на мрсној храни и уз недолично и разуздано весеље сматра се грехом и тиме уместо да светитељу укажемо част и поштовање навлачимо на себе Божји гнев. Зато, браћо хришћани редовно држимо свети пост. Он ће нам донети много добра и привући ће Божји благослов на наше домове и породице. Бог ће тешко услишити наше молитве уколико их не потпомогнемо својим властитим трудом у посту, молитви и светим врлинама. Не заборавимо, Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и веру у Господа, јер само оној који поштује све Господње заповести има истинску љубав према своме Творцу. А, заповест о посту једна је од најважнијих Господњих заповести. Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да „грех не улази на уста“. Грех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања.

Братија манастира Високи Дечани


ПОСНИ КУВАР

Fasting

Seeing that bodily disposition is important in worship and spiritual life, in general, great emphasis is placed in the Orthodox Church on fasting; if one should add up all of the fasting seasons and days of the Church calendar, he would find that more than half of the year is devoted to this ascetic labor. The question might rightfully be asked, then, as to why this is so.

According to St. Basil the Great, Adam, the first-created man, loving God of his own free will, dwelt in the heavenly blessedness of communion with God, in the angelic state of prayer and fasting. The cause of this first man's fall was his free will; by an act of disobedience he violated the vow of abstinence and broke the living union of love with God. That is, he held in scorn the heavenly obligations of prayer and fasting by eating of the Tree of Knowledge of Good and Evil. Lack of abstinence, then, was the cause of the Fall and, as a result, because of this original greed, the soul becomes dimmed, and is deprived of the illumination of the Holy Spirit.

Our Lord Jesus Christ calls all of us to salvation through self-denial (Luke 14:26) and this is addressed to the free will of fallen man: If any man would come after Me, let him deny himself and take up his cross and follow Me (Matt. 16:24). Thus, the Savior calls man to the voluntary fulfillment of those heavenly obligations, which he freely forsook, of observing prayer and fasting.

Repentance without fasting is made ineffectual since fasting is the beginning of repentance. The aim of bodily fasting is the enslavement of the flesh, for fasting bridles the lust of the stomach and of that below the stomach, meaning the removal of the passions, the mortification of the body and the destruction of the sting of lust. Thus it is necessary to overcome the stomach for the healing of the passions.

The personal example of the Lord Himself bears witness to the absolute necessity of bodily fasting. Did not the Savior fast for forty days and nights after His baptism to prepare for His earthly ministry (Matt. 4:2)? So too, many of the Saints of the Church were especially noted for their ascetic labors, which saw fasting as being of especially great importance.

In fasting the flesh and the spirit struggle one against the other. Therefore bodily fasting leads to the triumph of the spirit over the body, and gives a man power over the stomach, subdues the flesh and permits it not to commit fornication and uncleanness. Abstinence is the mother of cleanliness, the giver of health and is good for rich and poor, sick and healthy, alike. It strengthens the seeker after godliness in spiritual battles and proves to be a formidable weapon against evil spirits. As the Lord Himself said, concerning the casting-out of certain demons: This kind never cornea out except by prayer and fasting (Matt. 17:21).

This fasting, however, is not to be done out of pride or self-will; It must be observed in the praise of God and must be in accordance with the canons of the Church, since it consists in the complete renunciation of self-will and of the desires. At the same time, we must realize that for fallen man to attain perfection, even intensive fasting is insufficient, if in his soul he does not abstain from those things which further sin. Fasting is not only the abstinence from food, but also from evil thoughts and all passion, for, as the Savior says: Do you not see that whatever goes into the mouth passes into the stomach, and so passes on? But what conies out of the mouth proceeds from the heart, and this defiles a man. For out of the heart come evil thoughts, murder, adultery, fornication, theft, false witness, slander. These are what defile a man... (Matt. 15:17-20). Thus exterior fasting, without the corresponding interior fasting is in vain.


Fasting Rules

The fasting rules, found for the most part in the Typikon (mainly Chapters 32 and 33), and repeated in appropriate places of the Menaion and Triodion, are dependent on the Church's cycle of feasts and fasts. In general, with a few exceptions, all Wednesdays and Fridays (Mondays also, in some monasteries) are kept as days of fasting, with no meat, eggs, dairy products, fish, wine or oil to be eaten. This includes, as well, the four canonical fasting periods (Great Lent, the Apostles' Fast, the Nativity Fast and the Dormition Fast), and certain other days, including the Eve of Theophany, the Beheading of St. John the Baptist, and the elevation of the Cross. It must be noted, however, that there are many local variations in the allowances of wine and oil (and sometimes fish), such as on patronal feast days of a parish or monastery, or when the feast of a great Saint (or Saints) is celebrated which has particular local or national significance.
While most Orthodox Christians are perhaps aware of the rules of fasting for Great Lent, Wednesdays and Fridays, the rules for the other fasting periods are less known. During the Dormition Fast, wine and oil are allowed only on Saturdays and Sundays (and sometimes on a few feast days and vigils). During the Apostles' Fast and the Nativity Fast, the general rules are as follows (from Chapter 33 of the Typikon):

It should be noted that in the Fast of the Holy Apostles and of the Nativity of Christ, on Tuesday and Thursday we do not eat fish, but only oil and wine. On Monday, Wednesday and Friday we eat neither oil nor wine.... On Saturday and Sunday we eat fish. If there occur on Tuesday or Thursday a Saint who has a Doxology, we eat fish; if on Monday, the same; but if on Wednesday or Friday, we allow only oil and wine.... If it be a Saint who has a Vigil on Wednesday or Friday, or the Saint whose temple it is, we allow oil and wine and fish.... But from the 20th of December until the 25th, even if it be Saturday or Sunday, we do not allow fish.

In another place the Typikon prescribes that if the Eve of Theophany or the Eve of the Nativity fall on Saturday or Sunday, wine and oil are permitted.

The rule of xerophagy is relaxed on the following days:

1. On Saturdays and Sundays in Great Lent, with the exception of Holy Saturday, two main meals may be taken in the usual way, around mid-day and in the evening, with wine and olive oil. Meat, animal products and fish are not allowed.

2. On the Feast of the Annunciation (March 25) and Palm Sunday fish is permitted as well as wine and oil, but meat and animal products are not allowed.

3. Wine and oil are permitted on the following days, if they fall on a weekday in the Second, Third, Fourth, Fifth or Sixth Weeks: First and Second Finding of the Head of St. John the Baptist (Feb. 24), Holy Forty Martyrs of Sebaste (Mar. 9), Forefeast of the Annunciation (Mar. 24), Synaxis of the Archangel Gabriel (Mar. 26), Holy Greatmartyr George (April 23), Holy Apostle and Evangelist Mark (April 25), as well as the Patronal Feast of a Church or Monastery.

4. Wine and oil are also allowed on Wednesday and Thursday of the Fifth Week, because of the Vigil for the Great Canon. Wine is allowed and, according to some authorities, oil as well on Friday in the same week, because of the Vigil for the Akathist Hymn.

It has always been held that these rules of fasting should be relaxed in the case of anyone elderly or in poor health. Personal facts also need to be taken into account, as, for example, the situation of an isolated Orthodox living in the same household as non-Orthodox, or one obliged to take meals in a factory or school lunchroom. In cases of uncertainty, however, one should always seek the advice of his or her spiritual father.

At all times, however, it is essential to bear in mind that you are not under law but under grace (Rom. 6:14), and that the letter kills, but the Spirit gives life (2 Cor. 3:6). The fasting rules, while they do need to be taken seriously, are not to be interpreted with the strict legalism of the Pharisees of Holy Scripture, for the kingdom of God is not food and drink, but righteousness and peace and joy in the Holy Spirit (Rom. 14:17).


Fasting Seasons and Days

Paschal Cycle:

1. Meatfast the week before the beginning of Great Lent

2. Great Lent and Holy Week

Yearly Cycle:

1. Nativity (St. Philip's) Fast Nov. 15 through Dec. 24

2. Apostles' (Peter and Paul) Fast from the Monday after All Saints Sunday through June 28

3. Dormition (Theotokos) Fast Aug. 1 through Aug. 14

Fast Days:

1. The Wednesdays and Fridays of the Year, except for Fast-free Weeks

2. The Eve of Theophany Jan. 5

3. The Beheading of St. John the Baptist Aug. 29

4. The Elevation of the Cross Sept. 14

Fast-free Weeks:

1. Afterfeast of the Nativity of Christ to Theophany Eve Dec. 25 through Jan. 4

2. The week following the Sunday of the Publican and Pharisee

3. Bright Week the week after Pascha

4. Trinity Week the week after Pentecost, concluding with All Saints Sunday

FASTING COOKBOOK

FASTING COOKBOOK 2


Excerpts taken from "These Truths We Hold - The Holy Orthodox Church: Her Life and Teachings". Compiled and Edited by A Monk of St. Tikhon's Monastery. Copyright 1986 by the St. Tikhon's Seminary Press, South Canaan, Pennsylvania 18459.