Monastery Kaludra - МАНАСТИР КАЛУДРА
The monastery of Sveti Luka (St. Luke) is located in Kaludra near Berane. This is a monastery, which dates from XV century. At the moment its renewal is in process.
Манастир Светог Луке у Калудри (9км од Берана) би саздан у доба Немањића (14. век), а разорен у тешким временима ропства под Турцима (17.век).
На захтев мештана села Калудре, почетком септембра 1991. године, Полимски музеј из Берана отпочео је систематска истраживања на локалитету разореног манастира. Непосредно испод грађевинског шута нађени су комади фресака. На јужној површини стопе часне Трпезе налазио се натпис у седам редова: "дионисије.. цркву с братиам јаже ... учиних општежитије тко ће раскинути де проклет .... овех свјатих амин". Овај натпис нам једини сведочи да је овде некада било општежиће.
Међутим, како су настала тешка времена ратова и народног сиромаштва, обнова је заустављена. Помоћу Божијом, а благословом Високопреосвећеног Митрополита Г. Амфилохија, лета Господњег 2000. Вељко М Ралевић свечано изјави да ће својим трудом обновити манастир у родној Калудри. Тако и би. Изградња започе средином марта 2001. а заврши се половионом октобра те исте године. На старим темељима, нови ктитор-обновитељ, подиже храм Светог Апостола Луке, и изнова звоник и конак са монашким ћелијама постави, порту уреди да је подобна царскоме дому. И још доведе из Србије живописца Драгомира Јашовића те храм поново засија ликовима угодника Божијих. Обнови се калударски манастир за свега седам месеци 2001. лета Господњег када се по промислу Божијем обнови и Епархија будимљанско-никшићка.
Исте године 28. октобра Његова Светост Патријарх српски Кир Павле уз саслужење Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, дабро-босанског Николаја, Епископа новограчаничког Лонгина, банатског Хрисостома, рашко-призренског Артемија, захумско-херцеговачког Григорија, будимљанског Јоаникија, игумана студеничког, дечанског, сопоћанског, цетињског, Ступова у Будимљу и оних у Расу и многих других манастира, освешта овај дом Божији, да се у њему бескрвна жртва приноси до скончанија века. Истог дана у овој светињи се крсти 135 душа.
У непосредној близини манастира налази се читав низ пештера-испосница у којима је у средњем веку био заступљен келиотски тип живота, те је отуда до данас у народу сачуван назив Ћелије (Келије).
У манастиру се чува део моштију Светог Апостола Луке, небеског заштитника ове свете обитељи. Део моштију
Светог Великомученика Артемија,
Светог Великомученика Евстатија Плакиде,
Светог Преподобномученика Игњатија Ивиронског.
