Зашто и како треба читати Свето Писмо - Преподобни ЈУСТИН Ћелијски
Свето писмо је донекле биографија Бога у овом свету. У њему је неописани, донекле описао Себе. Свето Писмо Новога Завета је биографија оваплоћеног Бога у овом свету.
У њему је описано, како је Бог да би људима казао себе, послао Бога Логоса, који се оваплотио и постао човек и као човек казао људима све што Бог има, све што Бог хоће са овим светом и са људима у њему. Открио је Бог Логос план Божји о свету и Божију љубав према свету. Бог-Реч казао је људима Бога помоћу речи, уколико људске речи могу обухватити необухватљивог Бога. Све што треба овом свету, и људима у њему - Господ је казао у Светом Писму. На сва питања Он је у њему дао одговоре. Нема питања, које може мучити душу људску, а да на њега није у Светом Писму дат посредан или непосредан одговор. Људи не могу измислити више питања, но што има одговора у Светом Писму.
Не нађеш ли одговор у Светом Писму на неко своје питање, значи да си, или поставио бесмислено питање, или ниси умео читати Свето Писмо и из њега исчитати одговор.
У Светом писму Бог је казао:
1. Шта је свет; одкуда је; због чега постоји, чему греди, чиме ће се завршити;
2. Шта је човек; одкуда долази; куда иде; из чега је, ради чега је, чиме ће се завршити;
3. Шта су животиње, биљке, чега ради су; чему служе;
4. Шта је добро; одкуда је: чему води; ради чега је; како се стиче;
5. Шта је зло; одкуда је како постоји; због чега постоји - чиме ће се завршити;
6. Шта су праведници и шта грешници; како се од грешника постаје праведним и од погорђеног праведника - грешник; како се служи Богу, а како ђаволу; сав пут од добра до зла, од Бога до ђавола;
7. Све - од почетка до краја; сав пут човека од тела до Бога, од зачећа до васкрсења из мртвих;
8. Шта је историја света, историја неба и земље, шта историја човечанства; њихов пут, циљ и завршетак.
Уопште, Бог је у Светом Писму казао све шта је људима требало казати.
У Светом Писму се налази биографија сваког човека, сваког без изузетка. У њему сваки од нас може наћи себе детаљно, подробно описана и приказана: све своје врлине и мане, које имаш и које можеш имати и немати; наћи ћеш путеве којим душа твоја, и свачија, иде од греха ка безгрешности и сав пут од човека до Бога и од човека до ђавола. Наћи ћеш начине како да се ослободиш греха, наћи ћеш, једном речју, сву историју греха и грешности, и сву историју правде и праведника.
Јеси ли тужан, у Светом Писму ћеш наћи утеху; јеси ли жалостан - радост; јеси ли гневан - укроћење; јеси ли сладострасан - целомудрије; јеси ли немудар - мудрост; јеси ли рђав - доброту; јеси ли злочинац - милост и правду; јеси ли човекомрзац - - љубав.
У њему ћеш наћи лек за све своје пороке и мане, и храну за све своје врлине и подвиге. Јеси ли добар, Свето Писмо ће те научити да постанеш бољи и најбољи; јеси ли осетљив, оно ће те научити анђелској нежности; јеси ли паметан, оно ће те научити мудрости. Волиш ли лепоту и музику стила и речи, нема је лепше, ни дирљивије, но што је има у Јова, и Исаије, и Соломона, и Давида и Јована Богослова и Апостола Павла... Ту се музика, анђелска музика вечне истине Божје обукла у речи људске.
Што човек више чита и изучава Свето Писмо, све више и више налази разлога да га што дуже и непрекидније изучава. Оно је по речи Светог Златоуста, као мирисав корен, који све више мирише што се више таре.
Колико је важно зашто треба читати Свето Писмо, исто толико је важно знати како треба читати Свето Писмо. Свети Оци, на челу са Светим Златоустом, најбољи су вођи у томе. Свети Златоуст је, тако рећи, написао пето Еванђеље. Свети оци препоручују озбиљну припрему за читање и изучавање Светог писма. Припрема се састоји, у чему? Најпре у молитви. Моли се Господу да ти просветли ум - да разумеш речи Светога Писма, и облагодати срце - да осетиш истину тих речи и живот. Буди свестан да су то речи Божје, које ти Он лично говори и казује. Молитва у вези са осталим врлинама еванђелским најбоље оспособљава човека за разумевање Светог Писма.
А како читати Свето Писмо?
Молитвено, са страхопоштовањем, јер је у свакој речи по кап вечне истине, а све речи - сачињавају безобални океан Вечне Истине. Свето Писмо није књига већ живот; јер су речи њене - дух и живот (Јн.6,63), зато се и могу схватити ако их учинимо духом духа свог, и животом живота свог. То је књига која се чита животом - практиковањем. Прво ваља доживети, па разумети. Ту важи она Спаситељска реч: ко хоће творити - - разумеће да је ова наука од Бога (Јн.7,17). Твори да би разумео. То је основно правило православне егзегезе. У почетку човек обично чита Свето Писмо, па онда све спорије, док најзад не буде почео читати реч по реч, јер у свакој речи - открива бескрајну истину и неисказану тајну. Сваког дана прочитај најмање по једну главу из Старог и Новог Завета, али упоредо с тим практикуј по једну врлину. Практикуј док ти не пређе у навику. Рецимо, прво опраштање увреда. То да ти буде свакодневна дужност. И уз то се моли Господу: Господе благи, дај ми љубав према увредиоцима мојим!... И кад ту врлину претвориш у навику, онда ће ти свака друга бити лакша за њом, и тако редом до последње. Главно је читај Свето Писмо што више. Што разум не разуме, срце ће осетити, ако не разуме ни разум ни срце осећа, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божје по души својој: а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе твоје, и на теби ће се збити Спаситељева реч о човеку који баци семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он (Мк.4,26-29).
Главно је: сеј, а Бог је који даје и чини да посејано узрасте (Кор.3,6).
Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање.
Читајући Свето Писмо ти уносиш квасац у тесто душе своје и тела свог, који се постепено шири, прожима душу, док је сву не прожме и не ускисне јеванђелском истином и правдом. У сваком случају, Спаситељева прича о сејачу и семену може се применити на сваког од нас. Нама је у Светом Писму дато семе божанске Истине. Читајући га, ми то семе сејемо по души својој; и оно пада и на каменита и на трновита места душе, а по нешто и на добру земљу срца нашег, - и донесе род. А кад угледаш род и окусиш га, - ти ћеш од сласти и радости похитати да и каменита и трновита места душе своје раскрчиш, поореш и засејеш семеном речи Божје. Знате ли када је човек мудар у очима Господа Христа?
- Када слуша Његове речи и извршује их. Почетак је мудрости - слушати речи Божје (Мт.8,8). Спаситељ рече реч - и оздрави слуга капетанов. Како некад, тако и сад. Господ непрестано изриче речи Своје и теби и мени и свима нама. Само нам се ваља зауставити, удубити у њих и примити их - капетановском вером. И чудо ће се десити с нама и оздравиће душа наша као што је оздравио слуга капетанов. Јер је у Еванђељу написано и ово: И доведоше к`Њему бесомучних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели (Мт.8,16). То Он чини и данас, јер је Господ Исус јуче и данас Онај исти и вавек (Јевр13,8).
На Страшном суду судиће се онима који не слушају речи Божје и теже ће им бити на дан Страшног суда него Содому и Гомору (Мт.10,14-15). Пази, на Страшном суду ће се тражити од тебе да даш рачуне, шта си урадио са речима Божјим, да ли си их слушао и усвајао, да ли си им се радовао или си их се стидео. Ако си се стидео, и Господ ће се постидети тебе када дође у слави Оца свога са Анђелина светим (Мк.8,38). Мало је речи људских, које нису пусте и празне, зато је мало оних због којих нећемо бити осуђени (Мт.12,36). Да би то избегли, треба учити и научити речи Божје из Светог Писма, учинити их својима, јер их је Бог зато саопштио људима, да би их они усвојили, а кроз њих и саму Истину Божју.
У свакој речи Спаситељевој има више вечности и непролазности него у целом небу и целој земљи са целокупном њиховом историјом. Зато је Он рекао: Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи (Мт.24,25). - То значи: у речима Спасовим је Бог и све Божје, зато не могу проћи. Усвоји ли их човек, он постаје непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила, која обесмрћује човека и чини га вечним. Изучавање речи Божјих, и испуњавање, чини човека - сродником Господу Исусу. То је Он сам објавио када је рекао: Мати моја и браћа моја су они који слушају реч Божју и извршавају је (Лк.8,21). То значи: слушаш ли, читаш ли реч Божју - потпун си брат Христов. А то је радост и привилегија већа од анђелске.
Изучавањем Светог Писма, по души се разлива неко блаженство, које не личи ни на што земаљско. О томе је Спаситељ говорио када је рекао: Блажени су који слушају реч Божју и држе је (Лк.11,28).
Велика је тајна речи. Толико велика да се само друго Лице Свете Тројице - Господ Христос - назива у Светом Писму: Реч = Логос. Бог је Реч (Јн.1,1) - све речи које долазе од те вечне и апсолутне Речи пуне су Бога, божанске Истине, Вечности, Правде. Слушаш ли их - Бога слушаш. Читаш ли их - читаш непосредне речи Божје. Бог-Реч постаде тело, постаде човек (Јн.1,14), и мутави и муцави човек - проговори речи вечне истине и правде Божје. У речима Спаситељевим има неког сока бесмртности, који читањем речи Његових кап по кап капље у душу човекову, и оживљава је из смрти у живот, из пролазности у непролазност. То Спаситељ објављује говорећи: Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има живот вечни,...и прешао је из смрти у живот (Јн.5,24). - То значи: слушањем, изучавањем речи Божје - учиш се бесмртности и вечности, учиш се бесмртном и вечном животу, а верујеш ли у њих пуном вером - већ си научио шта је живот вечни и прешао си из смрти у живот. Зато Спаситељ одлучно тврди: Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрти до века (Јн.8,51). Свака је реч Христова пуна Бога, зато, када уђе у душу човекову, она је очишћена од сваке нечистоте. Из сваке Његове речи излази сила, која очишћава од греха. Зато је Спаситељ на Тајној Вечери говорио ученицима Својим, тим недоступним слушаоцима речи Његове: Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих (Јн.15,3).
Све што је у Светом Писму написано то Господ Христос и Његови Апостоли називају: речју Божјом, речју Господњом (Јн.1,14; Д.Ап.6,2; 13,46; 16,32; 19,20; 2 Кор.2,17; Кол.1,15; 2 Сол.3,1), и ако је као такву не читате и не примате - остаћете у мраку мутавих и муцавих речи људских, празних и пустих.
Свака реч Божја - пуна је Истине Божје, која када уђе у душу, освећује је на сву вечност. Зато се Спаситељ обраћа молитвом Оцу Свом небеском: Оче! Освети их Истином Својом, реч је Твоја итина (Јн.17,17). Не примаш ли реч Христову као реч Божју, као реч Истине, то лаж и отац лажи, који је у теби, устаје на њу.
У свакој речи Спаситељевој има много натприродног и благодатног; и то је оно што облагодаћује душу човекову, када је реч Христова посети. Зато Свети Апостол сав домострој спасења назива "речју благодати Божје" (Д.Ап.20,32); "речју Истине" (Еф.1,13); "речју живота" (Флб.2,16). Као жива, благодатна сила, реч Божја делује у човеку чудотворно и животворно, ако је човек слуша са вером и прима вером (1 Сол.2,13). Све је опогањено грехом, али се све очишћује - речју Божјом и молитвом, све - свако створење од човека до црва (1 Тим.4,6). Истином, коју у себи носи, Силом, коју у себи има, реч Божја је - оштрија од сваког мача и продире до раздеобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди намере и помисли срца (Јевр.4,12). Нема ничега тајног пред њом и за њу. Зато што свака реч Божја има у себи од вечне Речи Божје - Логоса -, она поседује силу да духовно рађа од Истине. Отуда Свети апостол Јаков пише хришћанима да их Бог Отац породи речју истине (1,18), а Свети Петар им вели да су препорођени речју живога Бога, која остаје вавек (1 Пет.1,23). Све Божје речи, које је Бог говорио људима, долазе од Вечне речи - - Логоса који је Реч живота и даје Живот вечни. Живећи том речју - човек оживљава себе из смрти у живот; испуњујући себе вечним животом - човек постаје победитељ смрти и учесник у природи Божјој (2 Петр.1,4), и блаженству његовом неће бити краја.
У свему овоме главно је, најглавније је, вера и осећање љубави према Господу Христу, јер се под топлотом тога осећања отвара тајна сваке речи Божје, као што се под топлотом сунчених зракова отвара круница мирисавог цвећа. Амин.
Предавање Аве Јустина Ћелијског у Сремским Карловцима 1929.г