Переподобни Исак Сиријски
O покајању

Као благодат над благодатима (у јеврејском језику: као највиша благодат) људима је након крштења дато покајање, јер покајање је друго рођење од Бога. Онај дар, чији смо залог примили вером, примамо покајањем. Покајање су врата милости која се отварају онима који их упорно траже: тим вратима улазимо у милост Божију; изузев тим уласком, нећемо добити милост јер, по речима Светог писма, сви сагрешише... а оправдавају се даром, благодаћу Његовом (Рим. 3; 23 24).
Покајање је друга благодат и рађа се у срцу услед вере и страха (Божијег); страх је очинско жезло које нас управља док не достигнемо духовни рај добара; а када га достигнемо, он нас тада напушта и враћа се назад. Рај је љубав Божија у којој је наслађивање свим блаженствима где се блажени Павле нахранио натприродном храном и, чим је тамо окусио од дрвета живота, ускликнуо говорећи: Што око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који Га љубе (1. Кор. 2; 9).
Од овог дрвета Адам је био одвојен наговором ђаволским. Дрво живота је љубав Божија, од које је Адам отпао; и од тог времена њега више није сусрела радост, него је радио и трудио се на земљи трња. Лишени љубави Божије, макар и били праведни, једу тај исти хлеб зноја у делима својим какав је било заповеђено да једе првостворени након његовог отпадања (од љубави Божије). Док не задобијемо љубав, ми радимо на земљи трња и макар сејање наше и било сејање правде, ми ипак и сејемо и жањемо међу трњем и оно нас сваког часа позлеђује; ма шта ми чинили ради свог оправдања (ма колико праведних дела извршили), живимо у зноју лица. А када задобијемо љубав, тада ћемо почети да се хранимо хлебом небеским и без рада и труда јачати у снази. Небески хлеб је Христос који силази с неба и даје живот свету (Јн. 6; 33), и то је храна ангелска. Ко је задобио љубав, тај свакога дана и часа куша Христа и тиме постаје бесмртан, јер је речено: Ако ко једе од овога хлеба који ћу му Ја дати неће видети смрти вавек (Јн. 6; 51; 58). Блажен је ко окуси од хлеба љубави, који је Исус. А да они који кушају љубав кушају Христа Бога Који је изнад свих, сведочи Јован говорећи: Бог је љубав (1. Јн. 4; 8; 16). Према томе, онај ко живи у љубави убира живот од Бога још у овом свету, миришући ваздух васкрсења. Тим ваздухом наслађиваће се праведници након васкрсења. Љубав је царство; за њу је Господ тајинствено обећао апостолима да ће је окусити у царству Његовом. Речено је: Да једете и пијете за Мојом трпезом у Царству Моме (Лк. 22; 30) и шта то друго може означавати ако не љубав? Љубав је довољна да нахрани човека уместо јела и пића. Ето вина које весели срце човеку (Пс. 104; 15)!
Блажен је онај ко се напије тога вина! Њега су испили неуздржани и застидели се; испили су га грешници и заборавили на путеве спотицања; испили су га пијанци и постали испосници; испили су га богати и пожелели сиромаштво; испили су га убоги и обогатили су се надом; испили су га болесни и постали снажни; испили су га неуки и постали мудраци. Као што се велико море не може препловити без барке и лађе, тако нико без страха не може достићи љубав. Смрадно је море међу нама и у духовни рај може се отпловити једино лађом покајања, на којој је веслач страх. Али, ако овај веслач страха не управља лађом покајања, на којој по мору овога света одлазимо Богу, утопићемо се у том смрадном мору. Покајање је лађа, а страх његов кормилар, док је љубав Божанско пристаниште. Стога нас страх уводи у лађу покајања, којом пливамо по смрадном житејском мору и упућује нас ка Божанском пристаништу које је љубав. У ову луку доспевају сви који се труде и који су обремењени покајањем. А када достигнемо љубав, тада смо достигли и Бога, наш пут је окончан и дошли смо на острво тамошњег мира на коме су Отац, Син и Свети Дух. Њему нека је слава и моћ! Нека и нас помоћу страха учини достојним славе и љубави његове! Амин.

Преподобни Исак Циријски
О гордости

Искушења непријатеља Божијих који су горди Искушења, каква по Божијем допуштењу долазе на бестидне људе који су у мислима својим надмени пред благошћу Божијом и својом је гордошћу ражалошћују су следећа: очигледна демонска искушења, која превазилазе границу душевних снага; одузимање силе мудрости коју људи поседују; жарко осећање блудне мисли у себи, која им долази по Божијем допуштењу ради смиривања њихове охолости; лака раздражљивост, жеља да се све постави по својој вољи, за препирањем речима, осуђивање, презир срца (срце које све презире и запоставља); потпуна заблуделост ума, хула на име Божије, лудачке, достојне смеха, или боље речено суза, мисли; и то што их људи запостављају, што њихова част постаје ништавна, и што им се, јавно и тајно, на разне начине, наноси срамота и поруга од демона; жеља да опште са светом и да му се обраћају, да непрестано говоре и неразумно празнослове, да увек за себе траже нешто ново, а такође и лажна пророштва и обећања која у многоме превазилазе снаге. И то су душевна искушења. Телесним искушењима припадају: болести од којих човек увек болује, замршени, тешко разрешиви догађаји, свакодневни сусрети са рђавим и безбожним људима; или пак човек пада у руке насилника или његово срце изненада и без икаквог разлога осећа страх, или често трпи страшне, за тело погубне падове са стена, са високих места или нечега сличног; или, најзад, осећа оскудицу у ономе што помаже срцу Божанском силом и надањем вере; краће речено, све што је немогуће и што превазилази снаге сустиже и њих саме и оне који су им блиски. Све то, што смо изнели и набројали, спада у искушења гордости. Она се зачињу у човеку онда када он почне самоме себи, у сопственим очима, изгледати мудар. Њему се све ове недаће дешавају сразмерно томе колико је таквих гордих помисли усвојио. Према томе, по врсти својих искушења закључи о путевима истанчаности
свога ума. Ако увидиш да су нека од ових искушења повезана са раније наведеним искушењима, знај да, колико их имаш, толико је у тебе продрла гордост. Послушај још и о другом начину (тј. о начину да се изведе закључак о искушењима): свака таква околност и свака патња, ако није праћена трпљењем, служи двоструком мучењу, јер трпељивост у човеку одвраћа несрећу, док је малодушност мајка мучења. Трпљење је мајка утехе и нека сила која се обично рађа из широкогрудости.
Човеку је тешко да у својим патњама открије ту силу без Божанског дара који се задобија непрекидном молитвом и проливањем суза. Када је Богу угодно да човека изложи већим патњама, допушта му да падне у руке малодушности. Она у човеку рађа силу унинија која га обузима, у коме он \ осећа потиштеност душе и то је укус геене; овде се на човека наводи дух бесомучности, из кога проистиче хиљаду искушења: збуњеност, раздражљивост, хула, жаљење на судбину, изопачене помисли, пресељавање из једне земље у другу и сл. Ако се запиташ шта је узрок свему томе, рећи ћу ти: твоја лењост, јер се ниси потрудио да се од тога исцелиш. Постоји један лек за све то и само уз његову помоћ човек у својој души брзо налази утеху. Какав је то лек? Смиреноумље срца. Без њега нико не може порушити преграду (снагу) ових зала: ускоро ће открити да су га надвладале несреће. Немој се гневити на мене зато што ти говорим истину. Ти ниси тражио смиреноумље свом својом душом. Али, ако хоћеш, стули у његову област и видећеш да ће те оно ослободити од твога зла, јер ти се по мери смиреноумља даје трпљење у несрећама, а по мери трпљења олакшава се терет твојих патњи и добијаш утеху; по мери утехе увећава се твоја љубав према Богу, а по мери љубави, увећава се и твоја радост у Духу Светом. Милосрдни Отац наш када благоизволи да Својим истинским синовима олакша искушење, Он их не лишава тог искушења него им у искушењима даје трпљење. Сва ова блага они примају руком трпљења свога ради усавршавања својих душа. Нека и нас, по благодати Својој, удостоји Христос Бог да у захвалности срца претрпимо свако зло из љубави према Њему! Амин.

IZREKE SVETIH OTACA

PREPODOBNI JEFREM SIRIN
1. Ne slusaj savete ljudi koji sebi ugadjaju, koji su sebe ucinili robovima stomaka i telesnih strasti.
2. Svako ko voli cistotu i celomudrenost postaje hram Boziji.
3. Neka tvoja ruka ne bude ispruzena radi uzimanja, vec neka radije bude ispruzena radi davanja (Sir. 4, 35).
4. Ko drugoga ogovara, sam sebe osudjuje. U onome ko ogovara prebiva kleveta, i mrznja, i spletkarenje. On se pravedno smatra bratoubicom.
5. Hrana za oganj su drva, a hrana za razdrazljivost je visokoumlje.
6. Nemoj davati svome srcu da bude zalosno, nego se tesi u Gospodu.
7. Slavoljublje je dusevna bolest, lukava strast.
8. Nemoj se prevaznositi ako si zdrav telom, vec se boj.

PREPODOBNI JOVAN LESTVICNIK
1. Pre nego sto padnemo u greh, demoni nam govore da je Bog covekoljubiv.
2. Kao sto voda moze izbrisati slova, tako i suze mogu izbrisati grehe.
3. Mnogogovorljivost proizilazi ponekad od ugadjanja stomaku, a ponekad od tastine.
4. Zloba proistice iz uobrazenosti i gneva.
5. Licemerstvo proistice od samozadovoljstva i svojeglavosti.
6. Ima bolesti koje se dobijaju radi ociscenja od grehova, a ima i takvih koje treba da slomiju nas ponos.
7. Prejedanje je majka bluda, a morenje trbuha - vinovnik cistote.
8. Nemoj reci da skupljas blago radi siromaha. Carstvo se Nebesko moglo kupiti i za samo dve lepte.
9. Onaj ko place za sobom, ne zna za uninije.
10. Gordost je krajnja beda duse koja u svome pomracenju misli da je bogata.
11. Mnogi od nas nazivaju sebe gresnima, a mozda se odista i smatraju takvima.No, tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce.
12. Ne skidaj dusevnog oka sa gordosti: medju svim lopovima duhovnim nema opasnijeg od ove strasti.

SVETI ANTONIJE VELIKI
1. Ne uzdaj se u svoju pravednost, istinski se kaj zbog ranijih grehova, obuzdavaj jezik, srce i stomak.
2. Kud god ides, uvek imaj Boga pred ocima; masta da radis imaj potvrdu u Svetom Pismu; i ne napustaj brzo mesto na kome zivis. Sacuvaj ove tri zapovesti i spasces se.
3. Kao sto su gordost i uznosenje uma sa visine nebeske djavola survali u bezdan, tako smirenje i krotost coveka uzvisuju od zemlje na nebo.
4. Ako neko uzme podvig cutanja, neka ne misli da vrsi vrlinu, vec neka u srcu smatra da cuti stoga sto nije dostojan da govori.

PREPODOBNI STARAC AVA ISAIJA
1. Onaj ko se trudi da nadje sa cime bi uporedio Boga, huli na Boga. Onaj, medjutim, ko trazi kako da ga uspostuje, voli cistotu u strahu Bozijem.
2. Onaj ko, videci reci Bozije, sebe utvrdjuje na tumacenjima sopstvenog razuma, ne poznaje slavu Boziju i Njegovo bogastvo, a onaj ko govori: "Covek sam i ne znam", te uznosi slavu Bogu, stice bogastvo Bozije po sili svojoj i po pomisli svojoj.
3. Ljubav prema ljudskoj slavi radja laz, a ponizavanje sebe u smirenju u srce tvoje dovodi strah Boziji.

AVA EVAGRIJE
1. Pazi da, razgnevivsi se, ne prognas nekog brata. Za tako nesto citavog zivota neces pobeci od demona tuge koji ce ti svagda za vreme molitve iznositi tvoj prestup.
2. Celomudrenosti, tj. cistoti tela mnogo pomaze oskudnost u vodi. Neka te u to ubede trista Izrailjcana koji su sa Gedeonom pobedili Madijam.
3. Priznak bezstrasca je kad um ugleda svoju sopstvenu svetlost, kada postane spokojan u vezi sa mastanjima u snu i lako i pravilno shvata stvari.
4. Bezstrasce poseduje dusa koja i pri secanju na stvari ostaje spokojna, a ne ona koju stvari ne plene.
5. Istiski prijatelj je onaj koji zuri da prenese radosne dogadjaje.
6. Visoko mosljenje o sebi nikako se ne slaze sa cinjenjem niskih dela.
7. Kod svakoga samouverenje ometa samopoznanje.
8. Najgore imanje je nedolican zivot.
9. Sujetna narav je bolest duse.
10. Dobro je ciniti dobro svima, a osobito onima koji ne mogu da vrate.
11. Svetlost duse jeste istinsko sagledavanje.
12. Ljubeci ono sto ne treba, neces ljubiti ono sto treba.
13. Pocetak ljubavi je dobro uzajamno misljenje.
14. Gorda pomisao rastura vrline.
15. Put se ravnja milostinjom.
16. Sramno je robovati telesnim strastima.
17. I Bog se brine o onome koji se dobro brine o sebi.
18. Celomudreno srce je pristaniste sagledavanja.
19. Gorda dusa je razbojnicka pecina. Ona ne trpi glas poznanja.
20. Po suzama poznaj da li se bojis Boga.
21. Smirenje duse je nepobedivo oruzje.
22. Precutkivati istinu znaci zakopavati zlato u zemlju.
23. Bolje je biti usred hiljada sa ljubavlju, nego sam u pecini sa mrznjom. (Pouka bratiji u opstezicu)
24. U obitalistu smirenih pociva Gospod, a u domu gordih umnozava se proklestvo.
25. Nemoj obilno nasicavati telo svoje, pa ce skverne pomisli ponestati u tebi.
26. Praznik Gospodnji je zaborav zla. Onog. pak, ko pamti zlo, obuzece plac.
27. Bolje je spavati, nego vreme provoditi u praznoslovlju.
28. Ljubavi prethodi bestrasce, a znanju prethodi ljubav.
29. Na mru uzimaj hleb i vodu i duh bluda ce pobeci od tebe.
30. Reci jeretika su vesnici smrti. Ko ih prima pogubice svoju dusu.
31. I sad me poslusaj, sine moj: Ne prilazi vratima nevernih ljudi i nemoj ici preko njihovih mrezi, da se ne bi zapleo.
32. Video sam oce njihovog mudrovanja (jeretickog), i ne ugledah svetlost istine u njihovim recima.
33. Kad ne bi bilo iskusenja, niko se ne bi spasao.
34. Pocetak spasenja je samoukorevanje.

PREPODOBNI ISIHIJE, PREZVITER JERUSALIMSKI
1. Od drskosti (tj. od nepazljive preterane smelosti u opstenju sa drugima), treba bezati kao od zmijskog otrova, i od pojedinacnih razgovora - kao od zmija i poroda otrovnica. Jer, oni vrlo brzo mogu dovesti do potpunog zaborava na unutrasnju borbu i dusu svesti dole sa radosne visine koja se stice cistotom srca. Prokletstva dostojan, zaborav se, kao voda ognju, protivi paznji.
2. Mi nismo jaci od Sampsona, ni mudriji od Solomona, ni razumniji od blazenog Davida, niti volimo vise Boga od apostola Petra. Stoga, ne treba da se uzdamo u sebe. Jer, Sveto Pismo da ce onaj koji se uzda u sebe pasti strasnim padom.
3. Kao sto jednim istim kanalom ne mogu da prolaze zajedno vatra i voda, tako ni greh ne moze da udje u srce, dok prethodno ne pokuca na vrata srca mastarijom lukavog priloga (sina).
4. Kao sto je za one koji su izgubili apetit i koji osecaju odvratnost prema hrani koristan gorki pelen, tako je korisno da se zlopate.
5. Onaj ko ne zna istinu, ne moze istinski ni verovati, buduci da znanje po prirodi prethodi veri. Ono sto je receno u Pismu, receno je ne samo da bismo mi znali, nego da bismo i tvorili.
6. Bezstrasce i smirenje vode poznanju. Bez njih niko nece videti Gospoda.
7. Mnoge se strasti kriju u nasim dusama. One se, medjutim, pojavljuju tek kada se pred ocima pokaze njihov uzrok.
8. Neocekivana iskusenja nas po promislu uce da budemo trudoljubivi.