Духовне поуке - Свети Николај Жички
АЗБУКА ИСТИНЕ
А
Анђели су створени пре људи. У почетку створи Бог небо и земљу - стоји написано у Књизи Постања. Под небом су светитељи Божји једнодушно разумевали ангеле, то јест свет светих духова, војске бестелесних сила. Према Божјем Откривењу и визији светитеља, као што су били свети Јеротеј и свети Дионисије, ангели се врстају у девет кола према сили и власти и мудрости која им је дарована од Створитеља. Тих девет огромних кола називају се: Престоли, Начала, Власти, Серафими, Херувими, Господства, Силе, Архангели и ангели. Ум људски не може ни замислити величину и славу ангела, нити рачуница људска израчунати њихов број. Само се срце људско може радовати својој већој и старијој и савршенијој браћи - браћи, кажемо, јер је један небесни Отац и ангела и људи.
Б
Блажен је сваки онај ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос. Ако се питаш, какав је Бог, погледај у Исуса Христа и добићеш одговор. Бог је онакав какав је Исус Христос. А то значи: Бог је свемоћан, свемудар, свеблаг. Његовој моћи не може се ставити противразлог, Његовој благости мора се покорити свака злоба. Ако желиш моћи, прибегни к Богу; ако желиш мудрости, стани уз Бога; ако желиш благости или милости и доброте и љубави, прилепи се уз Бога. Знај и упамти, да само немоћ и лудост и злоба устају против Бога. Но све што устаје против Бога, осуђено је, на крају, на пораз и пропаст, а што стоји уз Бога, на крају ликује и радује се и вечно живи. Све је то показано кроз личност и судбу Господа Исуса Христа као и кроз судбу Његових следбеника и Његових непријатеља, Зато и кажемо:
Блажен је свак ко верује у Бога онако како је Бога показао свету Господ Исус Христос.
В
Веруј свему оном што је Христос Господ казао, показао и предсказао. То и јесте наша вера. Ја сам истина, рекао је Он. Христос, је дакле жива Истина у свему што је рекао и прорекао, у свему што је показао и обећао. Он је вечна Истина Божија, која се јавила у времену телесно, да би олакшао телесним људима веру у Бога који је дух и да би показао неизмерну љубав Божију према људима. Пази добро и упамти: ако не будеш веровао Христу, ти ћеш поверовати или себи или другом неком смртном човеку. То јест: имаш да изабереш, да ли верујеш Христу као Богу или неком, ма ком, човеку изван Христа. Трећега нема нигде у свету нити у историји рода људског. А зар те живот није научио, да се можеш преварити и у себи и у људима, који стоје ван Христа? Бирај, човече, и сине човечији; избор је судбоносан. Кад умреш, Вечност ће ти ставити само једно питање: Реци, човече и сине човечији, кога си изабрао, то јест: коме си поверовао, и за ким си пошао?
Г
Грех је поверовати неком другом, а не Исусу Христу и поћи за неким другим, а не за Христом. Сви греси и сва безакоња могу се уписати под та два слова: неверовање Христу и неидење за Христом. Вера и владање - то двоје обухвата сав пут земаљских путника. Вера у Христа и владање по Христу представља здравље синова Божијих. Неверовање Христу и невладање по Христу представља запаљење ума и срца човечијег - болест од пакленог огња и дима.
Д
Дух је у души, душа у телу, тело у свету. Дух је покретач душе, душа је покретач тела, а тело је покретач других тела. Какав је дух, онакви и покрети душе; каква је душа, онакви и покрети тела. Добар дух покреће душу на добро, и тело испуњава вољу душе. Зао дух покреће душу на зло; и опет тело испуњава вољу душе. Човече и сине човечији, нека ти Бог испуни душу Својим Духом. Јер те је Створитељ твој и створио за то, да се испуниш Његовим Духом, те да би кроз тај Дух и у томе Духу био једно са Њим и са свима чедима Његовим на небесима и на земљи. Знај и упамти, човече и сине човечији, чији си духом испуњен, једно си са њим: ако Духом Божијим - једно си са Богом, ако ли духом зла - једно си са пакленим противником Бога и Оца твојега.
Ђ
Ђаче учениче, шта то учиш? Сва твоја учевина на смрт ми мирише. Зато те видим тужна и очајна. Где ти је наука о Животу и о Животодавцу? Ко ти је дао очи, помоћу којих душа твоја гледа? Ко ти је дао уши, помоћу којих душа твоја чује? Ко ли ти је дао разум помоћу кога учиш? ако ти хартија коју читаш каже, да ти је природа дала и вид и слух и разум, ти упитај хартију и хартијаше: а од кога природа позајми да мени да? Сине човечији, зар ти срце не гори као од огња, кад се помене име Творца и Оца твојега? Умири срце своје, прво га умири, па загледај у њ као у мирно језеро, потом га ослушни и најзад прими науку његову. Тако ћеш познати Творца и Зајмодавца природе. Тако ћеш осетити присуство Живота и славу Животодавца. И учевина твоја неће бити мирис смрти но мирис живота. а туга и очајање твоје окренуће се на радост и клицање.
Е
Евгеније значи благородни. Какогеније значи злородни. Геније значи само родни. Геније нема свога пута; он мора поћи путем или Евгенија или Какогенија. Стари Јелини су и демона називали генијем. Очигледно је, дакле, да понеки геније може бити и какогеније, то јест злородни, или на зло рођени. У Европи су названи генијима сви најдаровитији људи, но без разлике у погледу благородности и злородства. Отуда ми видимо у неким од тих европских генија ангелске људе, а у неким, опет праве демоне. Евгеније је онај човек који зна своје сродство с Богом, и сходно томе живи и влада се. Какогеније је онај човек који одриче своје сродство с Богом и налази га у земљи или аду, па сходно томе и живи и влада се. Геније је онај човек коме је Творац позајмио многе таленте, а он те таленте употребио или као Евгеније или пак као Какогеније. Прави хришћанин може бити Геније, не сме бити Какогеније, мора бити Евгеније.
Ж
Жар-птица спомиње се често код руских песника. Она се представља као птица среће, чудне лепоте. Она притиче у помоћ невиним против нечистих, и праведним против неправедних. Стари Мисирци су обожавали птицу феникс, која је умирала и поново васкрсавала. И у једном и у другом случају ми видимо симбол душе човечије, која је створена од Бога, пуна топлине, пуна блаженства и пречудне лепоте. По својој природи душа је чиста и невина и светла и праведна. Но грех је жаока смрти, која душу усмрти. Грех удаљава од Бога у земљу далеку, где се душа хлади и мрзне и блуди и умире. Таквој души треба Спаситељ, Повратитељ, Васкрситељ и Помиритељ. Душо људска, не очајавај и не чекај Онога који је већ дошао. Дошао је твој Спаситељ, Повратитељ, Васкрситељ и Помиритељ. Воспрени, птицо покисла, и буди опет жар-птица, каква си и била кад те је Творац твој Својим Духом загрејао и окрилатио.
3
Завет је драговољна обавеза. Завет представља два заветодавца, једнога који даје и другога који прима. Заветодавац који се обавезује давати, јесте сам Бог; заветодавац пак који се обавезује испунити све услове примања, јесте човек. Два Завета учинио је Бог са родом човечијим: Стари и Нови. Стари Завет учинио је Бог онда док је род људски био још млад и по годинама и по греху, а Нови Завет онда кад је род људски постао стар и по годинама и по греху. Први Завет заснован је на закону Божјем и на крвној жртви Божјих животиња. Тим Заветом Бог се драговољно обавезао давати човеку добар и дуг живот на земљи и свако земаљско обиље с колена на колено, а човек се од своје стране обавезао испуњавати прописани закон Божји и приносити Богу крвне жртве од Божјих животиња. Бог је одржао Завет од Своје стране, но човек га је свега погазио грешећи против Бога Заветодавца и очекујући упорно да му Бог ипак даје све - безусловно. Кроз ту обману Створитеља свога род човечији се уболестио до смрти. Тада је Створитељ људи учинио Нови Завет с човеком. Тај Нови Завет заснован је на љубави Оца и на крвној жртви Сина Божјег. Тим Заветом Бог се драговољно обавезао дати човеку вечни живот и царство небеско, а човек се од своје стране обавезао одговорити љубављу на љубав, и жртвовати себе васцелог Оцу свом небеском. То је Нови Завет - љубав и жртва с обе стране.
И
Има ли места Трећем Завету? Гле, неки људи сањају и говоре о трећем Завету, наиме о неком Завету Духа Божјег! то је сањарија и празан говор, који скрива безумље и злобу. Јер шта би имао Бог више да жртвује за људе, и шта би се човек могао више обавезати према Богу својему? Први Закон потврђен је и запечаћен крвљу чистих Божјих животиња. Други Завет потврђен је и запечаћен пречистом и невином крвљу Сина Божјег. Чиме би се потврдио и запечатио Трећи Завет? Јер ако би потребан био Трећи Завет, он би морао бити савршенији од Другога, према томе и потврђен и запечаћен неком крвљу драгоценијом од крви Јединородног Сина Божијег. а зар је могуће и замислити неку крв и неку жртву драгоценију од оне Сина Божијег? И најзад, какву би већу обавезу могао човек примити на себе него што је већ примио у Новом Завету, то јест да из љубави према Богу преда себе свецелог на вољу и у руке Оцу свом небесном? Шта би имао човек драгоценије од себе да би могао принети на жртву Богу у одговор на жртву Божју за њ? Јасно је, дакле, да о Трећем Завету могу сањати само они који су испуњени безумљем и злобом. А погледајте, како и апостол каже за Други Завет, да је он завјет вјечни (Јевр. 13,20).
Ј
Јевреји су први болесник међу народима, које је Бог узео да лечи. Избранство јеврејског народа означава само то и ништа друго. Па како су се Јевреји успротивили Богу као Лекару и погазили Завет, то је Бог предузео лечење свих народа на земљи, стварајући тако Себи из свих народа један изабрани народ од оних који се драговољно предадоше Богу на лечење. У овај изабрани Божји народ увршћени су само праведници, пророци и угодници Божји из јеврејског рода, који у своје време испунише обавезе Старог Завета као и они који драговољно прихватише Нови Завет. Остатак Јевреја пак отпао је од оба Завета; од Старог, јер је крвна жртва Божјих животиња укинута Богом, како је и проречено, и од Новог, јер крвну жртву Сина Божијег одбацили су само они. Човече и сине човечији, чувај се да не будеш убројан у синове противљења. Јер свак ко хоће да се излечи, мора пристати да се здрава крв унесе у њега. А једина здрава и здравотворна крв јесте крв Сина Божијег, Господа нашег и Спаса Исуса Христа, коме нека је вечна слава и хвала. Амин.
К
Крштење је прва Тајна. Крштењем се извршавају два спасоносна чина над човеком: очишћење и усиновљење. Очишћење од првородног наследног греха, и усиновљење Богу. Рекао је Господ апостолима Својим: Идите и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светога Духа (Мат. 28,10). Ако се човек и после крштења упрља грехом, не пере се више од греха крштењем него покајањем. Јер је крштење једно, о но је намењено за ослобођење од страшног и вековног терета наслеђеног греха. Ако ли се усиновљен човек одели од Оца свог небесног, он постаје блудни син и живи међу свињама; но и њему за спасење није потребно ново крштење него покајање, као што је јасно изрекао сам велики Господ наш причом о блудном сину.
Л
Лаж опасну, проповедају секташи кад говоре да не треба децу крштавати, него кад деца порасту и познаду шта је то вера, онда их тек ваља крстити. Човече и сине човечији, затисни уши твоје од таквих лудих речи. Јер ако ти чедо твоје умре некрштено, ући ће у онај свет као нечисто и неусиновљено од Бога. С ким ће, дакле, бити у вечности, и чијим ће се назвати? Гле, ти не чекаш да чедо твоје порасте и сазна шта је то вода и млеко и мед и хлеб и лек, па тек онда да му даш све то. Него му дајеш иако оно то и не зна. Ти знаш, шта је за њ добро и спасоносно, зар оно то мора знати у колевци? И ако чедо твоје има гушобољу, хоћеш ли га лечити, или ћеш чекати док оно порасте и сазна шта је то гушобоља? А наследни грех је несравњено тежа бољка од гушобоље. Па кад од гушобоље лечиш чедо своје, лечи га и од оне теже болести, којој је лек крштење. Да ти не умре чедо некрштено, јер се иначе никад и нигде у вечности нећеш срести с душом његовом.
Љ
Људски род имао је једнога праоца, Адама. Сав људски род, дакле, представљао је једно многогранато дрво, коме је један корен, Адам. Према томе сви људи су били по свом телесном корену, по праоцу Адаму, браћа. Но то телесно братство људи показало се ништавним пред духовним небратством још на првим синовима Адамовим. Телесни брат убио је свога брата, јер међу њима није било јединства духа, ни братства духовног. Христос је назван Новим Адамом. Он је нови корен новог човечанства, новог многогранатог дрвета. Он је објавио правог Оца, а то је Бог, и установио право братство међу људима, а то је братство духовно, то јест јединство духа, јединство вере, јединство циља и јединство живота. Човече и сине човечији, не полажи ништа на братство по Адаму, јер је и сам стари Адам нашао своје спасење у Христу, Новом Адаму. тиме се он одрекао свега свога потомства које је ван Христа. Тако су они који се нису прикалемили уз нови Христов корен, остали сирочад, без оба оца: без праоца телесног, Адама, и без Оца небесног, кога је Христос објавио свету и коме се само кроз Христа може прићи.
М
Милост Божја спасава све оне који милост Божију ишту. А милост Божију могу искати само они који имају веру у живога Бога и који су сами срца милостива. Зато један апостол говори: без вјере није могуће угодити Богу. Човек од своје стране не може бити милостив у смислу хришћанском, ако нема вере у живога Бога. И тако вера је семе а милост плод. Други исто тако важан плод вере јесте молитва. Вера, молитва и милост представљају у здравој души три хармонична гласа, који вапију Богу за помиловање. Подигнута је вековна препирка између католика и протестаната, да ли се човек спасава вером или добрим делима. Код православних те препирке никад није било. Православна црква није цепкала закон Божији него је тражила да се испуни сав са скрушеношћу и самоосудом, сећајући се речи се речи Спаситељевих: Кад свршите све што вам је заповеђено, реците: ми смо непотребне слуге јер учинисмо што смо били дужни (Лука. 17,10). А усиновљење ни код људи не бива само због плаћеног дуга него и по милости онога који усиновљава. И тако, човече и сине човечији, веруј, моли се и буди милостив, но не уздај се ни у шта своје него само у милост Божију.
Н
Небо које видимо изнад својих глава јесте само символ стварнога невидљивога неба. Диван и чудесан символ но само символ стварности, а не сама стварност. Сунце и звезде чине видљиво небо. Бог и ангели са светитељима чине невидљиво небо. Видљиво Сунце символ је невидљивог Бога, а звезде су символ ангела и светитеља. Као што Сунце осветљава и греје и одржава звезде, тако вечно Сунце Правде, Бог Свевишњи, осветљава, греје и одржава ангеле и светитеље Своје. Светитељи су славни славом Божјом, а Бог је диван у светитељима Својим. Ово стварно, нечулно, свето небо - то и јесте права отаџбина наша.
Њ
Њивом Божијом назива апостол све верне. Ви сте њива Божја (Кор. 3,6). Господ Исус Христос јесте небески сејач, који изиђе на њиву своју да сеје семе своје. Благо онима који душу своју омекшају и учине како би божанско семе Христово порасло и донело плод. Благо теби, човече и сине човечији, ако Богом посејано семе у души својој чуваш, плевиш од корова и браниш од зверова и тичурина. Погледај око себе и види, како су се сада намножили зверови и тичурине да Христов усев погазе и униште. Семе Христово пада у разум, те се разум светли Богом; и пада у срце, те се срце испуњава љубављу Божјом; и пада на вољу човечју, те човек свим делима својим прославља Бога Творца својега.
О
Образом се назива икона у словенском и руском језику. Обновљење икона у Русији за време Великог Гоњења појава је сасвим честа и веома чудесна. Старе иконе, на којима се једва могао наслутити лик светитеља, обновиле су се тако, да су све црте и боје постале јасне као на новим иконама. Није ли и човек икона Божја? У Књизи Постања стоји написано: И створи Бог човека по обличју својему, по обличју Божијему створи га (1,27). Нама је тешко и замислити божански сјај, којим је сијао првосаздани Адам, као нова икона Бога живота. Но као што обично икона на дрвету поцрни и изгуби се од времена и ваздуха и прашине, тако је икона Божија у Адаму и његовом потомству поцрнела и изгубила се од греха. Христос је обновио икону Божију у човеку. Обновљење дрвених икона у страдалној Русији баш у време Великог Гоњења сведочи да се од страдања за веру Божију обнавља образ Божији, или икона Божија, у човеку.
П
Пост је установљен још у Рају. Он се састојао у забрани једења плода са дрвета познања добра и зла. Сви угодници Божији у Старом Завету држали су пост. У Новом Завету пост је нарочито истакнут као обавеза и услов очишћења, па следствено, и спасења. Сам Господ Исус дао је пример у посту. Сви апостоли и Свети Оци држали су строг пост. О посту говори свети Серафим Саровски овако:" Пост је нужан за победу непријатеља телесних и духовних". Испосников "духовни живот долази до савршенства". Од поста "тело постаје утанчано и лако и дух врши тада своја дејства као у бестелесном телу". Постом "ум се дреши од земље, узноси се на небо и потпуно се погружава у созерцање света духовнога". Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Сине човечији, ако ти неко каже: није грех у јелу него у злу делу, одговори му; али зло дело долази од неуздржаног јела и пића. Није грех ни у самом огњу, али ко не пази на огањ, може му кућа изгорети.
Р
Радост је посебан тон у божанској мелодији Новог Завета. Радујте се и веселите се, рекао је Господ. Радост и само радост кључа из речи Спаситељевих, радост из Његових моћних чудеса, радост из Његових моћних откривења Царства Божијега, радост из Његовог васкрсења, радост из Његових обећања. Радост извире и из апостола Господњих. Радост тече реком кроз све војске праведника и угодника Божијих. Црква је носилац аманета радости. Црква Христова једина је радост у свету. Историја Цркве пуна је муке и невоље и гоњења и издајства и крви и зноја. Али радост све гута, све заглушује, све осветљава. Глас радости надвишава све остале гласове. Човече и сине човечији, ако имаш радости, имаш и вере. Умукне ли у теби глас радости, дижи се и поправљај веру у себи.
С
Спасење душе - једини је смисао свих трудова човекових на земљи. Они који не знају за спасење душе, не знају нити могу знати зашто се труде и муче. Но кад се говори о спасењу, мора се говорити и о Спаситељу. Јер не може бити спасења без Спаситеља. Хиљаде година народи земаљски чекали су Спаситеља с неба, тражили су Спаситеља, говорили или бајали о Њему. Једно је било опште убеђење свих народа, наиме, да Спаситељ не може бити обичан човек него Бог. Ми хришћани знамо да се јавио Бог-Спаситељ, и донео спасење душама свих оних који желе спасење. у црквеним песмама стално се на крају чује молитва: "Спаси душе наше".
Т
Тело је без душе мртво. Створи Господ Бог човјека од праха земаљскога - тако сведочи Свето Писмо Божије. То се односи само на тело, а не и на душу. Јер се даље сведочи: и дуну му у лице дух животни, и поста човјек душа жива. Све иде тамо одакле је и дошло: тело се враћа земљи, а душа Богу. Зато је опет рекао Бог Адаму: Земља јеси и у земљу ћеш отићи. То се на тело односи. А кад умре сиромах Лазар, однесоше га анђели, то јест однесоше му душу са земље. Ако спасемо душу, тиме ћемо спасти и тело у дан васкрсења. По сведочанству апостолском постоје тела земаљска и тела небеска. Душе су наше сада обучене у земаљска тела, а ако се спасемо, бићемо у дан васкрсења обучени у тела небеска, непроменљива и нераспадљива.
У
Ум Христов стећи - задат је сваког хришћанина. Апостол Павле говори: А ми ум Христов имамо. Шта значи имати ум Христов? Значи: мислити као што Христос мисли, расуђивати као што Христос расуђује. Човече и сине човечији, научи себе мислити као што Христос мисли. Мисли о Богу као што Христос мисли. Мисли о сваком човеку кога сретнеш онако како би Христос мислио. Мисли о свакој ствари онако како би Христос мислио. Мисли о сваком догађају са висине Христове мисли. Мисли о животу и мисли о смрти као сам Христос Господ. Учи се тако мислити. Тако ћеш стећи ум Христов. а кад стекнеш ум Христов, обасјаће те светлост небеска, и твој живот ће бити на небу а не на земљи.
Ф
Филестеји су са својом стоком газили и сатирали усеве правоверног народа Јаковљева. И правоверни народ осиромаши веома и у тескоби својој завапи ка Господу. Филестеји су били незнабошци. Човече и сине човечији, зар не видиш како незнабошци газе са својом бесловесном стоком Христов усев по души твојој? Газе га, згризају га до корена, па и сам корен чупају, са стоком својом, са својим магарцима и мајмунима и слоновима и свињама. То су синови мрака и слуге сатане, а стока њихова то су њихове чудовишне мисли и погане страсти и безбожна дела. То су модерни Филистеји, безбожници и бездушници, отпадници од Христа и противници Бога. Сине човечији, хоћеш ли чекати да те сасвим опустоше и осиромаше, или ћеш журно, журно завапити живоме Господу за помоћ?
X
Храна телесна је за тело, а храна духовна за душу. Тело се мора хранити да би трајало, душа се мора хранити да би живела. Телу се даје храна небеска, јер је душа са неба. Реч Божија јесте главна и основна храна душе човечије. Што је хлеб за тело, то је реч Божија за душу. Никаква храна не може заменити телу хлеб, и никаква реч не може заменити души реч Божију. Но има једна тајанствена и пречудна храна, која је узвишенија и силнија од сваке телесне и духовне хране. Ту храну знају само хришћани. Та храна јесте сам Бог. Она се даје у светом Причешћу. Који једе моје тијело и пије моју крв, има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедни дан (Јов. 6,54).
Ц
Црква Христова означава ново избрање, које је по вери а не по крви. Цркву сачињава изабрани народ, сачињен од оних који верују из свих народа земаљских. цркву оживотворава и води, као крманош лађу, Дух Свети. Православна Црква је једна, саборна и апостолска у целом свету, но она је уређена по Божијем Промислу и ради успешније јеванђелске мисије, народски, по народима и језицима. Човече и сине човечији, љуби Цркву православну као мајку своју духовну, и чувај се од јеретика и секташа, а да не будеш на небу одељен од православних отаца и ђедова својих занавек.
Ч
Чашу спасења примимо и име Господње призовимо. Чаша спасења је пречиста крв Христова. Име Господње као огањ пали демоне. Четири су стране света: четири су окрвављена крака Крста Христова; четири јеванђеља. Три су лица у Свете Тројице; са три прста се крстимо. Два су извора науке Христове; две су главне заповести Христове: љуби Бога и љуби ближњега. Један је Бог, који је све у свему, кроз њега живимо и крећемо се, и јесмо (Дела 17,28).
Џ
Џиновима су названи Енакови синови; према њима се народ божији чињаше као скакавци (4, Мојс. 13,34). Но, једино је у њих тело било џиновско и снага телесна. Духом пак и истином они су били кепеци. Али их је народ Божији именом Божијим надвладао и истребио. Они који су били телесно малени и испоштени имали су џиновски дух и џиновску веру у јединога Бога живога, и тиме су били јачи од енакових синова, исто као Давид од Голијата. Духовно јаки победили су телесно јаке. Богом јаки јачи су од оних који су телом и земљом јаки. Зато, човече и сине човечији, не бој се џинова, који су само телесином и преваром џинови. Они су само као мрачне и велике сенке, које једна мала свећица може да растера.
Ш
Шарен шљунак представљају мисли и мишљења разних безверних филозофа и књижевника. Но тај је шљунак једино за гледање и посматрање, а није за зидање. Лаковерни зидају куће свога живота на том шљунку: због тога брзо постају бескућници и као бескућници - очајници, а као очајници самоубице. Човече и сине човечији, знај и упамти: Камен о коме се много говори ј Библији, Камен станац, Камен крајеугаони, није онако шарен као филозофски шљунак, али је тврд и поуздан. На њему сазидан дом одолева бури. На њему сазидана Црква одолева паклу. На њему постројено Царство траје вечно. На њему стоји крст и око крста пише:
ИСХС НИКА
ИСУС ХРИСТОС ПОБЕДА
АЗБУКА ПОБЕДЕ
А
Ако победиш све ће ти се дати по Божијем обећању: Ко побиједи, добиће све. Ева би преварена и побеђена од оца сваке лажи, због чега лаж цароваше над потомством њеним све до Христа. А кроз Христа понуди се победа свима синовима који више воле победу од пораза.
Б
Бог је извор и јемство победе твоје над сваким злом. Богом смо јаки. Сваком је позната она духовита реч коју је изрекао неки Црногорац у одговор на подсмешљиво питање једног Аустријанца: Та колико је вас Црногораца? Нас и Руса - сто милиона! Слично томе можеш и ти победоносно довикнути свакоме злу које наваљује на те: Бог и ја јачи смо од тебе!
В
Враћај се Богу кад год ослабиш у борби са злом. Он је твоја неисцрпна резерва. Непријатељу ће оскудевати оружје на крају. А теби неће, јер је Творац твој пребогат у оружју, сили и војсци. Ја сам Господ над војскама. његове су војске не од меса и крви, него пламени духови серафима и херувима. Где је Бог ту - је већина. Ако будеш и сам с Богом, бићеш у већини не само над људским војскама него и над васионом.
Г
Гедеон беше прост тежак и вршијаше пшеницу на гумну кад му анђео јави да га је Господ изабрао да поведе народ против злих Медијанаца. Па у страху рече Гедеон: О Господе, чиме ћу ја избавити народ? Гле, ја сам најмањи у народу и у дому оца мојега! А Господ му одговори: Ја ћу бити с тобом, ти ћеш победити Медијанце. Тако се и збило, по речи Господњој. Медијанци су били носиоци зла и слуге сатанске. Тако ћеш и ти победити све слуге сатанске. Ако се срце твоје кад уплаши од множине безбожних слугу сатанских, ослушни и чућеш глас Господњи: Ја ћу бити с тобом.
Д
Диши Богом и Бог ће владати целим твојим бићем. Као што плућима удишеш и издишеш ваздух, тако мислима и срцем издиши себе из себе, а удиши живога Бога. Тако ће се Он уселити у тебе, Победоносни, Непобедиви и употребиће те за оруђе своје победе над злом у теби и изван тебе. Будите у мени и ја ћу бити у вама. Како то? Слично као што смо ми у ваздуху и ваздух у нама. Бог је дух, а дух може ући у човека кад човек отвори себе према Богу.
Ђ
Ђем коњу, разум човеку. Ако очистиш разум свој од предрасуда светских и злих навика и страсти, видећеш јасно, како Божија рука управља свим стварима и догађајима и ти ћеш радосно стати уз Бога свога. И гледаћеш чудеса очима својим, како семе Божије победе расте и по свима пољима пораза, болести, немоћи. Јер је лудост Божија мудрија од људи и слабост Божија јача од људи (Кор. 1,25).
Е
Ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека, рече Господ апостолима; рече и нама. Јер каже: до свршетка вијека, што значи да рече и нама и онима после нас и свима до краја времена, који у Њега верују. А у Њега верују они који Га знају као убијеног и васкрслог, то јест као Победиоца злобе, природе и смрти. Па кад се Он нуди да буде с тобом, зар ћеш ти бежати од великог Победиоца и најпоузданијег савезника и највернијег пријатеља? И куд би побегао од Њега до у вечну пропаст и смрт?
Ж
Жури да победиш, јер је дан изласка твога из твог света близу. Жури да победиш све струје смрти у теби и око тебе. Сазреваш као шљива. Здраву шљиву прихватиће домаћин у руку, а кварну пустиће да падне свињама. Победа значи здравље. Који побиједи, даћу му да сједи самном на пријестолу мојему, обећа Истинити, Свемогући.
З
Здрав дух јесте Божији дух. Он је као здрав ваздух, од кога гину сви микроби. Од здрава духа постаје здрава душа, од здраве душе здраво и тело. Задобити здрав дух, дух Божији, значи задобити највећу победу. Дух је оно што оживљава, тијело не помаже ништа. Многи свети људи и жене живели су насупрот свима правилима научне хигијене, па ипак им је тело било здраво и снажно до најдубље старости.
И
Исусе Сине Божији, помилуј ме! Нека ти ова молитва не избија из срца. Изговарај име Победиоца смрти, и живот ће се одомаћити у теби. Ово је искуство свих светих подвижника. Именом Исусовим они су победили смрт и наследили живот вечни. Јер нема другог имена под Сунцем које спасава.
Ј
Још мало врло мало па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити (Јевр. 10,37). а кад дође Он као страшни Судија, разделиће венце победиоцима. Примићеш и ти венац, ако се будеш у овом кратком веку определио за Њега, а не против њега. Ево ћу доћи брзо, држи што имаш, да нико не узме вијенца твојега. Тако ти поручује Он.
К
Ко побиједи, учинићу га стубом у цркви Бога својега и више неће изићи напоље. То обећава Онај који је победио и који позива све људе у Своју победу. Напољу се налази сваки човек који је предан свету: а који је окренут Богу и предан Богу, он није више напољу него унутра у Цркви Божијој, умом и срцем. И после смрти такав ће се видети у небесној цркви као прекрасни стуб цркве. И неће више изићи напоље као Адам, који је због греха изашао напоље из Раја и окрнуо се од Бога ка свету и природи.
Л
Ласкање и лакомство морају победити они који хоће да се назову синовима Божијим. А ту победу лако је задобити сваком ко више цени похвалу од вечнога Бога, него од смртних људи и ко више воли непролазне сласти Раја од пролазних и штетних сласти земље. Каже апостол Павле Солуњанима: Нигде из ласкања не говорисмо вам, нити из лакомства, Бог је сведок. Тако говори победилац.
Љ
Љубав је јача од свега, премда не изгледа увек тако. Љубав је јача од злобе и од свега и од смрти. Љубав Божија слађа је од меда. Ко њу окуси, опија се њоме занавек и побеђује све. Љубављу према Богу апостоли су победили злобу јеврејску и мач римски и огањ и зверове и моћ природе и смрт. Побеђуј и ти тим непобедивим оружјем.
М
Мисаона победа претходи свакој другој победи. Ако победиш све своје зле мисли, нећеш ни доћи до злих дела. Добро мисли, па ће ти и Бог добро дати, каже народна пословица. То је сасвим по Јеванђељу. Из срца излазе зле помисли и то погани човека, рекао је Спаситељ. Ако и никакво зло дело не чиниш телом својим, а имаш зле помисли, бићеш нечист и гадан пред Богом. О борби против злих помисли, које сатана сеје по разуму човечјем, говори сва аскетска наука православна. Очисти, дакле, душу своју од злих помисли и бићеш велики победилац и примићеш венац славе од Христа Победиоца.
Н
Надањем веселите се (Рим. 12,12) каже апостол. ко се нада, тај се и бори. Ко има наду, тај и побеђује. Нада је одобрење у страдању, жижак у мраку муке. Надај се добру и добро неће изостати. Нада је лествица која везује душу твоју с небесима; низ ту лествицу доћи ће ти победа и спасење.
Њ
Њива доноси плод, ако се узоре, посеје, залије и очува. И душа твоја мора се узорати, посејати, залити и очувати, да би донела плод. Орањем се искорењује свако нежељено прорашће. И душа се мора потпуно испразнити од свега светског прорашћа, да би се Божје семе на њој примило. Њива са одгајеним усевом о жетви личи на победоносну војску. Тако и душа твоја, окићена многим плодовима добра, представљаће венац од многих победа.
О
Опомињите се жене Лотове, рече Господ. Изишавши из Содома, она се окренула да се поврати у Содом, па се окаменила. И ти не окрећи се и не повраћај се ка слабостима својим које си једном победио. Опомињи се свих чудеса Божијих, које Бог учини у животу твоме од колевке до сада, па не сумњај у моћ и милост Бога твојега. Прилепи се уз Њега и с мислима о победи корачај смело напред. Бог у теби побеђиваће место тебе. њему приписуј све победе, а себи задржавај радост.
П
Прости великодушно човеку који ти досађује на путу добра. Најбољи коњи узимају се за трку с препонама. Што веће препоне, то се већма разгорева дух ревности и жеља за победом код тркача. Кад је цар Давид бежао испред бунтовног сина свог, неки Симеј грдио је цара и називао га крвопијом и зликовцем. Па када слуге Давидове хтеше убити Симеја, рече Давид: " Нека грди, јер му је Господ рекао: грди Давида! Па ко смије казати: зашто тако чиниш?". Праштањем и трпљењем Давид је победио и прославио се.
Р
Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, рекао је Господ. Као кад би домаћин дошао у њиву посленицима својим па рекао: 06радите све до краја са радошћу и весељем, јер вас дома чека велика плата. Спој радост са вером и надом, па слободно ходи ка крају. На крају је плата велика. Не тугуј као роб на туђој њиви: него се радуј као син на очевој њиви. Павле и Сила певаху у тамници. Победи тугу и замени је радошћу. И примићеш венац славе.
С
Сребро ће се све побацати по улицама и злато ће њихово бити нечистота у дан гњева Господњег, говори Господ (Језекиљ 7,19). Шта ће помоћи сребро и злато кад душа изађе из тела и погледа по земљи? Сребро и камен биће једнаке вредности пред њом, а злато и блато подједнако досадно и одвратно. Зато побеђуј среброљубље и златољубље у себи док ти је дато време. Коме је Бог Бог, тај не потребује идоле у виду сребра и злата.
Т
Таштину и ријеч лажну удаљи од мене, Господе! То је молитва премудрог цара (Приче Сол. 30,8). Таштина је све што не служи Богу и лаж је све што се противи заповестима Божијим. Победи таштину службом Богу и победи лаж проповедајући вазда истину. Обећао је Господ: Ко побиједи и одржи дјела моја до краја, даћу му власт над незнабожцима. Незнабоштво је сушта таштина и лаж. Држи се Бога и Божје истине, па ће ти се дати власт над незнабошцима.
Ћ
Ћелија душе твоје једини је стан у који нико не може ући без твоје воље. Међутим, многи људи чувају и штале и оборе своје боље него ли тајну одају душе своје. Уђи у ћелију своју и затвори врата своја, каже Спаситељ. Не дај мислима својим да блуде по свету. Сабери их у срце своје. Ту је састанак са Богом Твојим. Победи расејаност и бићеш прави победилац. и примићеш венац славе.
У
Упразнитесја и прославите Господа, вели Псалмист. Испразни душу своју од устајалих мисли и устајалих жеља и устајалих осећања злобе, мржње и пакости, па принеси такву душу своју Господу - Он ће је испунити Духом Својим. То значи одрећи се себе. То значи предати се Богу. Пусти Бога нека чини шта Он хоће. И Он ће поставити престо свој у души твојој. И војеваће за тебе на свим пољима борбе, задобиће све победе и предаће их теби у својину. Богом смо јаки.
Ф
Финоћа мисли непозната је материјалисти. Финоћа дејстава Божијих у свету сакривена је од безбожника. Најфиније силе у свету најјаче су силе. Зато контролиши мисли своје и претвори их све у молитве. Тако ће сва душа твоја постати као божански огањ што светли и греје. Победи грубу чулност. Чула ти достављају само сиров материјал из природе. Преради га у себи, у божанском огњу духа, на живот и на спасење. Јер ко не преради тај сиров материјал, претвара му се исти у трулеж и смрт.
X
Хвала Богу који нам даде побједу кроз Господа нашег Исуса Христа, говори велики Павле апостол (I Кор. 15,57). Христос је извојевао све победе, над злобом, над светом, над смрћу. И мимо Њега нико не може задобити ниједну победу. Ми само можемо бити учесници Његове победе, или Његових победа. И Он је рад томе. Он нас на то и призива и нуди. Како је то дивно и чудесно! Тиме је наш животни задатак бескрајно олакшан, јер победити - значи само измолити у милостивог Христа ону победу која нам у даном часу треба.
Ц
Царевима и свештеницима учини нас Богу и оцу својему, каже за Христа видовити Јован (Откров. 1,6). Да будемо слични Њему. Да будемо у вечности тамо где је Он. Изаћи из природног стања у божанско стање; излучити се из фамилије животињске, у коју смо умешани грехом праоца Адама и уврстити се у фамилију Божију - то је била мисија Сина Божијега на земљи. Ту мисију Он је извршио савршено. Кад то признамо и примимо, ми улазимо у Његове победе, у Његове тријумфе, у небеску царску и свештенички фамилију.
Ч
Чистоту срца Бог од нас хоће. Фарисеју слијепи, очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте, говорио је Исус јеврејским старешинама који су се трудили само о спољашњем изгледу, а унутра су били пуни грабежа и неправде. Још је он похвалио чисте срцем говорећи: Блажени су чисти срцем јер ће Бога видјети. А видети Бога у овом веку и гледати Га у вечности с анђелима и праведницима, то је срећа изнад сваке среће. То је најслађи плод победе.
Џ
Џиновски велики изгледају непријатељи добра у овоме свету, но разбијају се лако као празни облаци ветром. Богом смо јаки. С Божијом помоћи разби Мојсеј џина Амалика, и Давид Голијата. Нека се не уплаши срце твоје од величине зла пред очима твојим. Величина Бога твога стоји изнад сваке величине. Победићеш сигурно, само веруј у Бога и љуби Бога.
Ш
Шуму не види од дрвећа! - гласи једна народна изрека. То се може рећи за све оне који од многих ствари у природи не виде Бога, Спасиоца свога. И Адам се изгуби међу дрвећем у врту, када му се грехом помрачи душа за Бога. Нека се не помрачи душа твоја. Ти ниси више Адамов него Христов. Адам је загњурио себе и своје потомство у сенку од створене природе, а Христос је узнео на небо и уздигао своје следбенике изнад природе. Извео их је из природе као Мојсеј Израиља из Мисира. Иди дакле за Победиоцем Христом и бићеш учесник Његових победа. И примићеш венце и радоваћеш се. Ко побиједи, добиће све.
Стослов
1. Која је прва икона Божја на земљи? - Прва жива икона Божја на земљи јесте човек, Адам.
2. Која су два главна греха Сатане? - Први му је грех гордост према Творцу, а други завист према Адаму и Еви у Рају.
3. Који је први мртвац на земљи? - Праведни Авељ, кога уби рођени му брат Каин.
4. Кад је ушао први страх у људе? - Онда када грешаху. Да никад није било греха, не би никад било ни страха у души људској.
5. Који је потомак Адамов био други злочинац? - Први је био Каин, а други Ламех.
6. Који је човек најдуже живео на земљи? - Матусал, чији је век био 969 година.
7. Зашто је Бог пустио потоп на људе? - Зато јер виде Бог неваљалство људско велико на земљи и да су сви мисли њихове свагда само зло.
8. Које све животиње Ноје није узео у своју лађу? - Рибе, и све остале животиље што у води живе.
9. Откуда костури мамута, слонова, мајмуна и других животиња из тропских предела по северним земљама? - И костури поларних животиња у пределима топлим? Вода их је пренела у време Потопа.
10. Када су људи први пут у историји покушали установити комунизам насупрот вољи Божјој? - Онда када су почели зидати кулу Вавилонску, но Бог им помете језике и расеја их по свету.
11. Која су се браћа прво поделила, без љутње и свађе? - Аврам и Лот.
12. У чему је била највећа заслуга Аврамова пред Богом? - У вери, у томе што је поверовао Божјој речи, да ће потомство његово бити као звезда на небу, иако њему тада беше сто година, а његовој жени Сари нероткињи деведесет година.
13. Коме је човеку пакост браће донела велику славу и част? - Јосифу, кога браћа продадоше у Мисир, а он после спасе њих од глади. Божји Промисао.
14. Кога човека уби Господ због Малахије? - Онана.
15. Зашто је речено, да Мелхиседек благослови Аврама, а Јаков фараона? - Зато што већи пред Богом даје благослов мањем.
16. Ко је Мојсеја осудио на смрт, а ко га је избавио од смрти? - Осудио га је фараон, а избавила га кћи фараонова. Божји Промисао.
17. Зашто је Бог заповедио, да му се посвећују првенци од порода и првенци од стоке и првине од плодова земаљских? - Зато да би се људи сећали Господа Бога својега и знали да су сви родови и плодови од Њега.
18. Је ли право да деца страдају због греха родитеља? - У природи видимо, да кад се корен од дрвета поквари, гране на дрвету се суше и лишће вене. Нека се, дакле, чувају од греха они који воле децу своју.
19. Какав је закон Мојсејев односно крађе? - Ко украде једног вола, да врати пет волова. Ко украде овцу или козу, да врати четири.
20. А у погледу соколаштва? - Ко би облежао живинче, да се погуби.
21. А у погледу већине која греши? - Не иди за множином на зло.
22. А у погледу оца или мајке своје? - Да се погуби.
23. А у погледу прељубе? - Да се погуби.
24. А у погледу врачара и гатара? - Да се погубе; камењем да се заспу.
25. А ако се кћи свештеника оскврни развратним делом? - Да се огњем спали.
26. А ако би неко ружио име Господње? - Да се заспе камењем.
27. А ко убије човека? - Да се погуби.
28. Ко се бунио против власти Мојсејеве па је ударен губом од Бога? Марија, сестра Мојсејева.
29. Који цар у охолости својој уђе у храм и узе кадионицу да кади као свештеник? - Цар Озија. И кад кађаше, наједном изиђе му губа на челу.
30. Како треба одговорити безбожницима који говоре: религија је опијум народа? - Треба им одговорити: Безбоштво је губа на људима. То сведочи пример Маријаме, сестре Мојсејеве и цара Озија, који чим се побунише против Божјег закона, огубаше се.
31. Шта је гад пред Господом? - Жена која носи мушко одело и мушко које се облачи у женске хаљине.
32. Због каквог греха уништи Бог два града Содом и Гомор? - Због мужелоштва или содомије.
33. Због чега Исус Навин изгуби битку пред градом Гајом, те сва војска његова погибе? - Због греха једног војника, који изврши крађу.
34. Зашто народ јеврејски падаше често у ропство? - Зато што отпадаше од Бога и служише идолима.
35. Коме војсковођи заповеди Бог да смањи своју војску од 30. 000 на 300 људи, те са ових 300 победи непријатеља? - Гедеону.
36. Ко је сејао со? - Авимелех, када разруши град Сихем, посеја со по њему.
37. Који судија даде неразуман завет Богу? - Јефтај, пред једну битку заветовао се принети Богу на жртву оно што му из његове куће прво изиђе у сусрет. А кад се поврати кући, изиђе му у сретање кћи његова.
38. Која је снаха као удовица остала до краја са својом свекрвом, служећи јој као кћи? - Рута.
39. Које су нероткиње у годинама родиле децу по Божјем Промислу? Сара је родила Исака, Манојева жена родила је Самсона, Ана Елканова родила је Самуила. Сунамка је родила сина по молитви пророка Јелисеја. Јелисавета је родила Јована Претечу. Ана Јоакимова родила је Пресвету Богородицу.
40. Коме се детету на спавању три пута јавио глас Господњи? - Самуилу.
41. Кога је сељака уздигао Бог за цара, а после га због његове самовоље одбацио? - Саула.
42. Која је жена кажњена од Бога да не рађа децу зато што се насмејала своме мужу што слави Бога? - Михаила, жена Давидова.
43. Где се показала чобанска праћка и Бог јачи од наоружаног џина?-У борби младића Давида против Голијата.
44. Која су два човека издајника завршила самоубиством? - Ахитофел, издајник Давидов и Јуда, издајник Христов?
45. Шта избезуми премудрога цара Соломона да сагреши Богу? - Жене.
46. Који је човек молитвом својом затварао и отварао небо? - Св. пророк Илија.
47. Која је то царица гонила праве пророке Божије, а слушала лажне и отимала имања од сиромаха, па јој пророк Илија прорече, да ће је пси изести?
- Царица Језавеља, жена Ахавова. И пси су је изели.
48. Који се човек није родио, а умро је? - Адам. Која су се два човека родила, а нису умрли? - Енох и Илија. Ко је двапут умро? - Лазар. Ко је умро па васкрсао? - Господ Исус Христос.
49. Ко је видео небесну војску где стоји у рату на страни праведне војске на земљи? - Пророк Јелисије и слуга му Гијезије.
50. Чији је син умро на њиви, коју је његов отац приграбио од сиромаха?
- Ахавов син Јорам на отетој њиви Навутејевој.
51. Који цар би нападнут од велике војске непријатељске, а он нареди пост своме народу и у молитви завапи Богу за помоћ, те до ногу потуче непријатељску војску? - Цар Јосафат.
52. Који је свештеник по царевој наредби убијен зато што је викао цару и народу:" Што остависте Господа, зато и он вас остави?" - Захарија, син Јодајев, би убијен у трему храма по заповести цара Јоаса.
53. Како је прошао цар Јоас који је наредио да се убије праведни Захарија? Изгуби у рату, па се разболе и слуге његове убише га у постељи.
54. Коме болеснику би речено да ће умрети, а он се заплака и завапи Богу да му продужи живот и још замоли пророка Исаију да се и он за њ моли Богу да оздрави? - Цар Језекија, коме Бог продужи живот још за 15 година.
55. Који је старешина народни забранио Израиљцима да се жене туђинкама? - Јездра. И који беху ожењени туђинкама, отпустише их од себе.
56. Који је човек остао веран Богу кад га је сатана кушао и кад је све изгубио осим душе и од свију презрен био? - Праведни Јов.
57. Која књига у Светом Писму представља највећи молитвеник? Псалтир.
58. Која књига у свету представља најјачу критику и осуду јеврејског народа? - Она коју су сами Јевреји написали - Стари Завет.
59. Кога су пророка Јевреји тестером престругали? Исаију. А кога су камењем засули? - Јеремију.
60. Који је пророк прорекао, да ће Девојка родити Месију, и да ће му наденути име Емануил, што ће рећи: С нама Бог? - Исаија.
61. Који је човек дошао на свет и без оца и без мајке? - Адам.
62. Ко се родио од оца без матере, а ко од матере без оца? - Син Божји у вечности родио се од Оца без матере, а у времену као спаситељ света од Матере без оца.
63. Чије је рођење објавио архангел Гаврил његовом оцу, а чије опет његовој матери? - Рођење Јована Претече објавио је оцу Захарији, а рођење Господа Исуса Матери, Деви Марији.
64. Зашто је записано у Јеванђељу, да је Господ Исус постио четрдесет дана и четрдесет ноћи? - Зато што је Промисао Божји предвидео муслимански пост, који се односи само на дане, а не и на ноћи.
65. сходно Јеванђељу, у каквим се видовима јавио Дух Свети? - У виду голуба на Јордану и у виду огња (огњених језика) о Педесетици. Чистота и сила.
66. Колико се пута чуо Очев глас у потврду Сина? - При Крштењу чуо се Очев глас: Ово је Син мој возљубљени који је по мојој вољи. При Преображењу: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи, њега послушајте. Трећи пут, пак, онда кад се Исус молио: Оче, прослави име Своје!, дође глас с неба: И прославио сам и опет ћу прославити (Јов. 12,28).
67. Која су прва врата за царство небеско? - Скрушеност или осећање и исповедање свога ништавила пред Богом - насупрот охолости.
68. Која су друга врата за царство небесно? - Плач - насупрот варљивим увесељењима.
69. Која су трећа врата за царство небесно?- Кротост - насупрот надмености и самоуверености.
70. Која су четврта врата за царство небесно? - Глад и жеђ за правдом Божјом - насупрот неправдама људским.
71. Која су пета врата за царство небесно? - Милосрђе - насупрот себичности и суровости.
72. Која су шеста врата за царство небесно? - Чистота срца - насупрот развратности.
73. Која су седма врата за царство небесно? - Миротворство - насупрот свађи и рату.
74. Која су осма врата за царство небесно? - Трпељиво подношење гоњења ради правде Божје.
75. Која су девета врата за царство небесно? - Трпељиво подношење срамоте и клевете Христа ради.
76. Који су научници први се поклонили Господу Исусу? - Звездари мудраци са Истока.
77. Ко су били први мученици Христа ради? - Деца витлејемска. Њих 14.000. Празнују се по православном календару 29 децембра.
78. Чиме се изгоне зли духови из поседнутих? - Молитвом и постом.
79. Којим је градовима прорекао Исус пропаст због непокајања? -Хоразину, Витсаиду и Капернауму. Данас једва се наслућују места где су ти градови били.
80. Шта је Господ прорекао апостолу Петру?-Да ће се одрећи свога Господа три пута пре него петао запева. Што се и збило.
81. Зашто је Господ по свом васкрсењу три пута упитао Петра: Љубиш ли ме? - Зато што Га се Петар раније три пута одрекао.
82. Шта је Господ прорекао Јуди? - Да ће бити издајник.
83. Шта је Господ прорекао својим апостолима? - Да ће бити гоњени, пред судове извођени, понижавани, исмевани и убијани. Што се све и збило.
84. Шта је Господ о самом себи прорекао?-Да ће Га старешине јеврејске и књижевници мучити, да ће Га предати незнабошцима, да ће пострадати, умрети и трећи дан васкрснути. Што се све и збило.
85. Шта је Господ прорекао о храму Соломоновом у Јерусалиму? - Да камен на камену неће остати од њега неразметнут. Што се и збило.
86. Шта је прорекао Јерусалиму? - Иду дани, у које ће се рећи: Благо нероткињама! и кад ће се говорити горама: Падните на нас! и бреговима: Покријте нас! Што се и~збило, најпре под царем Титом, па под Адријаном, па под Арапима.
87. Шта је Господ прорекао Јеврејима? - Да ће им кућа остати пуста. Што се и збило, јер су разбацани по целом свету, као плева са гумна, како су им и стари пророци прорекли.
88. Ко је тај о коме говори Господ у Јов. 5,43?Ја дођох, вели, у име Оца и не примисте ме; а кад други дође у име своје, њега ће те примити? Ко је тај што је дошао у име своје, не у име Бога, него против Бога и кога Јевреји примише? То је Маркс.
89. Шта је Господ прорекао о првим и последњим? - Да ће многи први бити последњи, а многи последњи први. Што се и збило. Кајафа, Ана, Пилат и Ирод били су први у Јерусалиму, па су постали последњи. Апостоли су били последњи, па су им храмови подигнути.
90. А у погледу првих и последњих царстава? - Римско царство било је у оно време прво, а Христово последње, па се временом све обрнуло.
91. Које је то пророчанство Христово, чије се остварење чека? - Његов други долазак у слави и сили, свршетак света и Страшни Суд Божји.
92. Шта је апостол Павле прорекао о Јеврејима? - Да ће пред крај времена примити хришћанску веру (Рим. 11).
93. Зашто је Христос на Тајној вечери рекао само за Чашу: Пијте из ње сви, а за хлеб није рекао сви? - Провиђајући у будућност - због римокатолика који се не причешћују крвљу Христовом него само телом (хлебом).
94. Колико се пута земља затресла због Христа? - Два пута. Кад је он на Крсту издахнуо и кад је васкрсао.
95. Зашто је Господ увео у Рај прво покајаног разбојника? - Да постиди сатану, који је као највећи разбојник проузроковао изгнање Адама и Еве из Раја.
96. Зашто се Син Божји јавио на земљи? - Да од створених учини рођене и од робова децу Божју. Да објави Бога као Оца, и да кроз то оствари синовство и братство.
97. Зашто Господ Исус Христос једини у свету заслужује да се зове Спаситељ? - Зато што је сишао да спасе живе и умрле: садашња, будућа и прошла поколења.
98. Од свих постојећих царстава - које је царство највеће? - Највеће је царство Христово. То је једино царство које непрекидно расте и само расте, без опадања и без застоја.
99. Шта се открило човечанству кроз Христа и у време Христа на земљи? - Открио се Бог као Отац, Син и Дух Свети. Открио се онај свет. Јавили се анђели. Умножила се чудеса. Објављени су умрли као живи. Отворена небеса. Показан пут у царство вечног живота. Позвани сви људи у Божје синовство и царство.
100. Ко је главни јунак светске драме око кога се све окреће? - Син Божји, Господ наш и Спас Исус Христос, рођени од Деве Марије и Духа Светога, пострадали на крсту нас ради и васкрсли. Победилац сатане. Победилац греха. Победилац смрти. Наш једини Спаситељ.
НАРОДНИ ПРОГРАМ
Држати се доброте. Злоба више кошта него доброта.
Живети у миру. Парница више кошта, него измирење. Бољи је мршав мир од дебеле парнице.
Украђено вратити. Док год се украђена ствар не врати, уноси страх у душу и несрећу у кућу.
Криво не сведочити. Крива клетва - мршава жетва, болест у кући и раздор међу браћом.
Поштено се владати, па се добру надати. Поштено владање отклања страдање. Богу благодарити. Ко благодари на малом, добиће и више.
Смрти се сећати и у вечни живот надати.
ОЧЕ НАШ
Хришћанине, кад изречеш ове речи: Оче наш, тим признајеш да је твој Отац небески у исто време и Отац твога слуге и надничара и болесног суседа и самртника, јер ти је заповеђено од Сина Божјега, врховног откривача истине о Богу и о људима, да кажеш Оче наш, а не Оче мој.
Две мисли и два осећања. Прва мисао: очинство Божје; друга мисао: братство синова Божјих. Прво осећање: синовска љубав према Оцу; друго осећање: братска љубав према браћи. Из ове две основне и велике мисли и из ова два основна и велика осећања произилазе дела и односи угодни Оцу и угодни браћи.
Ако ти, хришћанине, будеш свакога часа држао у своме уму оне две основне и велике мисли и свакога часа стражио над срцем својим да се у њему не охладе она два основна и велика осећања, сва ће твоја дела бити добра и чиста као што је добра и чиста вода што тече из доброг и бистрог извора. И твој цео живот биће као песма, која ће се благогласно слагати са песмом браће твоје око тебе. Тако ће онда друштво људско бити уређено најбоље и најидеалније што се замислити и пожелети може.
Ако ли ти читаш Оче наш, а о Богу као Оцу не мислиш, и своје суседе сматраш туђинцима, сва ће твоја дела бити наопака, твој пут биће Каинов пут, твој живот мутна вода из мутна извора, твој свршетак као Јудин свршетак.
Зовеш ли се пак хришћанином, а Оче наш уопште и не читаш, онда си као путник на мору без компаса и без поларне звезде - на бури у тами, у очајању, с изгубљеним сазнањем, одакле, како и камо путујеш.
КАКО ЧОВЕК ПОСТАЈЕ НЕЧОВЕК
Чувени сликар Леонардо да Винчи годинама је радио знаменити " Тајну Вечеру ". Тражио је лица која би му могла послужити за модел Христа и за ликове апостола. Тако је за лик Христов нашао једног младог човека, чије је лице сијало лепотом, достојанством и невиношћу. После је постепено налазио изразите примерке за сваког појединца. Али за Јуду дуго се мучио да нађе међу људима подесно лице. Шетајући у гомили народа, најзад он угледа једног човека, одвратна изгледа, сурова погледа и у свему ружна и одбојна. Права маска свих порока. Он га позове у свој атеље и каже му зашто га је позвао. Човек се загледа у већ насликан лик Христов и дуго је нетремице гледао, док му сузе не потекоше из очију. Зачуђен сликар упита га, зашто плаче, а он одговори:
Како не бих плакао? Пре пет година ја сам ти послужио за лик Христов, а сад хоћеш да ти послужим за лик Јудин.
О НАРОДНОМ СРПСКОМ ПОЗДРАВУ И ОТПОЗДРАВУ
- "ПОМОЗИ БОГ" И "БОГ ТИ ПОМОГАО!" -
Опште познати и општеупотребљавани поздрав код српског народа јесте: Помози Бог! То је познато. Познато је то чак и странцима. Кад је турски председник долазио у Београд и у Крагујевац, он је поздравио масу народа на станицама, српским поздравом и на српском језику: Помози Бог! Кад је бивши председник чехословачке државе, г. Бенеш посетио нашу престоницу, он је поздравио војску и народ на српском језику са Помози Бог! Истим поздравом поздравио је недавно шеф француских ратника окупљени народ свуда од Београда до Кајмакчалана.
Међутим, искусили смо у више прилика, да се тај класични српски поздрав изобичајава и заборавља код наше омладине. У више прилика при доласку на неку црквену свечаност ми смо поздрављали школску децу са Помози Бог! на што су деца ћутала (јер нису умели да одговоре), или пак одговарала са: Добар дан! и Здраво! И тако доживљавамо једну аномалију, да оно што је код нас добро - странци цене и држе, а ми сами заборављамо и одбацујемо.
Ово непријатно искуство побуђује нас да распишемо свештенству Жичке епархије следеће:
1. Нека се свештеници сами што чешће у сусрету с људима служе овим поздравом: Помози Бог! Нека то нарочито чине кад ословљавају масе и групе народа.
2. Нека свештеници поучавају своје парохијане, а нарочито омладину како сеоску тако и варошку, особито школску, да се служе овим добрим поздравом.
3. Нека свештеници, вероучитељи приме ово к срцу и науче ђаке, да на поздрав: Помози Бог! одговарају: Бог ти помогао!
Тамо где световна лица предају веронауку, нека надлежни пароси упознају их са овим нашим расписом и подејствују, да се и они потруде у овој ствари у истом правцу.
ХИГИЈЕНА ДУШЕ
Под хигијеном се разуме наука о телесном здрављу или још јасније речено: наука о томе како да се предупреде болести тела. Хигијена тела само је слика хигијене душе. Па уколико је душа важнија од тела, утолико је и хигијена душе важнија од хигијене тела.
У свакој хигијени телесној истичу се три главне потребе, без којих тело не може бити здраво. То су: светлост, ваздух, храна. И у хигијени душевној три су главне потребе, без којих душа не може бити здрава. То су: Бог, молитва, реч Божја.
Бог је за душу оно што је светлост за тело.
Молитва је за душу оно што је ваздух за тело.
Реч Божја је за душу оно што је храна за тело.
Светлост душе
Бог је светлост душе. Што је душа више изложена тој светлости, то је здравија, веселија, снажнија. Бог је разумна светлост, која гледа и види све тварискроз. Бог гледа и види све мисли људске, све жеље, све намере.
Бог гледа. Кад је човек свестан тога, да Бог гледа, он се онда стиди лудих мисли, грешних жеља, неправедних намера. Тако се појављује у човеку страх Божји, који чисти душу. Почетак мудрости - страх Господњи.
Бог гледа. Његово гледање јасније је од Сунца. Не може се од његовог погледа ништа сакрити. Па и на шта крити? Крити од Бога значи - трулити. Учитељи науке о телесном здрављу саветују болешљиве људе да се што више сунчају. Да би светлост сунчана што више продрла у тело и сагорела разне отрове у њему. Православна наука одувек саветује људима, да отворе душу своју Богу, да је разголите и да је сунчају пред Богом и од Бога. Од светлости Божје, сагорева у души све што је болесно, све што је нечисто и грешно.
Бог гледа. Ако си науман слагати, сети се, да Бог гледа.
Бог гледа. Ако си се решио отети или запалити, или отровати, или убити, сети се, Бог гледа.
Бог гледа. Ако се радујеш туђем злу, или ако си немилостив према беднима, сети се: Бог гледа.
Бог гледа. Ако се у тебе јавила пожуда прељубна или среброљубива, знај да Бог гледа.
Бог гледа. Увек мисли о томе. Ма шта смишљао, или желео, или намеравао, сети се, да Бог гледа. Од тог погледа не бежи, него сву своју душу изложи томе вечноме гледању. И оно ће сагорети у теби све грехе твоје и нечистоте твоје у самоме почетку.
Тако ће душа твоја бити здрава. Она ће се стално купати у светлости Божанској. И биће топла од те светлости божанске, те ће у њој као на доброј земљи рађати сваки божански усев. А божански је усев онај, који се не плаши светлости Божјег гледања, него му се радује и тражи га, и повија се за њим, као сунцокрет за Сунцем.
Ваздух душе
То је молитва Богу. Оним темпом којим дишемо треба и да се молимо Богу. Тако су дисале молитвом најсветије и најсавршеније душе. А ти док не дођеш до овог савршенства, вежбај се у што чешћој молитви. Господ је заповедио ученицима Својим, да се моле непрестано (Лука, 18,1; 21,36). И прави његови ученици одувек су дисали молитвом.
Док је дете у утроби матере своје, оно не дише, а чим се роди, оно почиње дисати. Док се год човек душевно не роди од Христа, он не дише молитвом, нити осећа потребу у молитви. А чим се духовни роди, он почне дисати молитвом. А без молитве не може да живи, као ни тело без ваздуха.
Исто тако, дете у утроби матере своје девет месеци живи без светлости и не осећа потребу у светлости. а чим се роди, оно осећа светлост и потребује светлост. Тако и човек духовно нерођен, непрепорођен, не осећа потребу за светлошћу Божјом, нити осећа ту светлост, мада га она обасјава и греје. А кад се човек духовно роди од Христа, он не може да живи без светлости Божје. Он осећа непрестано гледање Божје и отуда има страх Божји, који га чисти.
По науци о бројевима, број девет означава претпоследњи број, а десет последњи. Девет месеци проведених у мраку материне утробе без светлости и дисања, означава оне људе, који већину свога века проведу без божанске светлости и молитвеног дисања.