О ПОТРЕБИ ИКОНЕ

Ништа није тако узвишено и велико у човеку, као што би била његова душа која тражи Господа - Творца свога. Таква душа и јесте украс и одлика православног човека и искреног верника. Наравно, о унутрашњим квалитетима човека не можемо ми расправљати, јер људска срца само Бог може испитивати и знати. То је заиста тако, али како препознати искренога верника? Има много начина. Један од њих може бити и његова унутрашња потреба за видљивим стварима, међу којима је и његова потреба за иконом. Они који су обишли православне цркве или манастире, сигурно су се одушевили предивним иконама и фрескама. То је производ који може да направи само душа дубоко верујућег сликара.

Некада су те иконе и фреске у многоме служиле као Библије за оне који нису били писмени. Баш захваљујући иконама, многи неписмени су имали јасну слику онога што им је свештеник проповедао са Царских двери. Са друге стране, икона се налази и у приватним домовима, јер и сама породица православног верника је црква у малом. Када би ушли у кућу искреног верника, сигурно би нам у очи прво пало мноштво икона, које се ту не налазе сигурно ради украса, него ради унутрашње потребе верујућег човека. Неможе бити вере у човеку, уколико се Богу не моли, а икона управо и јесте средство и путоказ молитве. Као што човек има потребу да чува слике или фотографије својих живих и умрлих сродника, тако верујући човек има потребу за иконама. Фотографија нас потсећа на људе које волимо, и кроз њихов лик на фотографији, ми се потсећамо њихових добрих страна у животу. Исто тако нас и икона подсећа на светитеље или на Мајку Божију и на њихов хришћански животе, муке и страдања која су поднели у своме животу Господа ради и на њихове усрдне молитве које су они упућивали Богу.

Ми верујемо да човек када умре, умире само телом, а душа наставља свој живот. Према томе верујемо да су и светитељи живи и да су близу престола Божијег и непрестано му се моле, као што су се молили и на овоме свету. Ради тога, ми и тражимо њихово заступништво пред Богом и молимо се њима да пренесу нашу молитву Богу, јер знамо да ,,МОЛИТВА ПРАВЕДНИКА У МНОГОМЕ ПОМАЖЕ." Управо ради тога ми прибегавамо икони светитеља којем се молимо да би пред својим материјалним очима имали лик светитеља, да нам неби духовне очи одлутале тамо где ми то не желимо и тако ослепљени почели да маштамо (они који се моле, знају за то духовно слепило).

Дакле, ми православни верници не сматрамо да су иконе наши богови, нити иконе обожавамо, него имамо поштовање према њима, јер су на њима приказани ликови оних особа који су Богу били угодни и који су први наши молитвеници пред престолом Божијим. Осим тога, ми иконе прослављамо и ради тога што их је и сам Бог примио, те су и њему угодне. То се види из многих чуда која се дешавају пред иконама. Болесни се исцељују, хроми проходају, нероткиње децу рађају, пожари се пред иконама гасе, војске са иконом побеђују и.т.д. Прођимо само српским земљама и српским манастирима, и распитајте се за чудотворне иконе и сазнаћете много аутентичних прича о икони. Кажем у Србији, а колика ли је Русија, Грчка, Бугарска, Израел, Јерменија, Египат и цео православни свет. Чудотворне иконе су свуда расуте по свету као звезде, да би људе у невољи тешиле и потврђивале славу Божију. Прву икону је насликао свети апостол Лука, и то Пресвету Богородицу са Христом. Ако је ученик Христов и проповедник Еванђеља Христовог имао потребу за иконом, зашто онда ми ту потребу неби имали? По чему би ми то требали да смо савршенији од онога који је у време незнабожаца ишао од куће до куће и објављивао Христа? Нисмо ми ни већи ни савршенији од светога апостола, него доказујемо једно правило, ко иконе у кући не држи, тај се Богу инемоли, нити Бога и његове свете угоднике у срцу и пред собом носи. Ради тога, свака православна кућа треба да има икону, како крсне славе, тако и иконе оних светитеља које ми посебно волимо и од којих најчешће заштиту тражимо. Наравно, узалудно је иконе и имати ако се не молимо, јер нам тада иконе служе само као декорација или параван да би некога обманули. Но, све једно је то, када знамо да Бог све види, али онај ко нема икону пред очима својим, брзо ће заборавити Бога у срцу своме.