СИМВОЛИ И СИГНАЛИ - Свети Николај Жички
РАДЊЕ, СТАЊА И ЗАНИМАЊА КАО СИМВОЛИ
1. Рођење телесно символ је рођења духовног. Рече Господ Никодиму: ако се ко наново не роди, не може видјети царства Божјега, тј. царства духовних стварности.
2. Порођај бремените жене јесте слика рађања духовног човека у човеку природном, телесном. Жена као рађа трпи муку... али као роди дијете више се не опомиње жалости од радосши, јер се роди човјек на свијет (Јов. 16, 21)
3. Претварање воде у вино символише чудесно претварање земнога човека у небеснога. Извршилац тога претварања јесте Христос кроз Духа Светога. Нико други није у стању створити то чудо, то јест: обожити душу и одуховити тело.
4. Приче или символи царства небескога јесу: сејач који сеје семе по њиви својој; зрно горушично, које од најмањег семена узрасте у највеће поврће; квасац, који жена узме и замеси у три копање док све тесто не ускисне; благо сакривено у пољу, које кад човек пронађе иде и прода све да би купио оно поље; бисер скупоцени, што га мудар трговац купује по цену свега осталог имања; мрежа, у коју се ухвате рибе, и добре и лоше, па се после проберу; свадба царевога сина, гозба, итд.
5. Земљорадник, сејач, вејач, зидар, ковач, столар, грнчар, и сваки занатлија, који прерађује неки груб и сиров материјал и од њега прави нешто лепо и корисно, символише Христа Господа. Зато кад погледаш у ма кога занатлију некога часнога заната, како бескорисно претвара у корисно, грубо у питомо, прљаво у чисто, неплеменито у племенито, ружно у лепо, помисли на Христа и на његов труд око душе твоје.
6. Исто су тако символи Христа и цар и судија и лекар и свештеник и учитељ и војвода и крманош и путовођ и трговац и домаћин куће и родитељ и женик.
7. Наги телесни атлети символ су духовних бораца, обнажених од богатства и брига овога света. "Како се може борити с духовима злобе љубитељ имања, када се кроз то одасвуд могу наносити удари?" вели свети Нил Синајски.
8. Жетва земаљских усева символише жетву духовну. Душе људске посејане су у земљу тела, и усев расте и сазрева. Жетве је много а посленика мало, рекао је Господ (Мат. 9, 37).
9. Домаћин, који износи ново и старо благо из скривнице своје, означава духовна човека, који се научио царству небеском из Новог и Старог Завета. Овом причом хоће Господ да нагласи важност оба завета Божја, но истиче Нови Завет на прво место (Лк. 6, 45).
10. Ловљење рибе означава ловљење душа људских за царство Божје. И учинићу вас ловцима људскијем, обећао је Господ ловцима рибе. (Мк. 1, 17).
11. Деца по својој душевној чистоти и незлобности символ су небеских грађана. Ако не будете као дјеца, нећете ући у царство небеско, рекао је Господ. И још је рекао за децу: таквих је царство небеско (Мат. 18, 2; 19, 16).
12. Повериочево обрачунавање са злим дужником, који прими опроштај дуга али не опрости, символ је Суда Божјега. И као што цар врже у тамницу немилостивог дужника тако ће, вели Господ и отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему (Мат. 18, 23).
13. Зли виноградари, који убише сина домаћинова, означавају старешине Јудејске, који убише Сина Божјега. Но зао је виноградар и сваки онај ко наопако управља душом својом; који не даје Богу никаква плода духовна него још и Христа - Плодотворца и Плодоносца - убија у души својој и избацује из ње (Мат. 21).
14. Брак је символ духовнога брака, љубави душе ка Христу и венчање са Христом. Невесте су Христове поједине душе верних; невеста је Његова и црква као целина. Која душа није љубављу венчана за Христа, венчана је страшћу за земљу или демоне. Удовица означава жалосну душу, која је одвојена од небеске љубави и небеског Женика, Христа.
15. Труп, на који се орлови сабирају, символ је Христа, умртвљеног на правди, око кога се сабирају душе орловског духовног полета.
16. Муња и лопов означавају изненадност другог доласка Христовог. Други долазак Спаситељев биће нагао као муња и најављен као лопов. Зато и ви будите готови, јер у који час не мислите, доћи ће син човјечији (Мат. 24).
17. Трговина је символ куповања царства небеског: за тљено нетљено, за времено вечно, за земаљско небеско. Разделивши таланте господар рече слугама: тргујте док се ја вратим (Лк. 19, 13).
18. Једење и пијење символ је духовне насладе у царству небеском. Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мојему (Лк. 22, 30).
19. Претходни прорачун за зидање једног здања символ је прорачуна својих сила за већи или мањи духовни подвиг. И који од вас кад хоће да зида кулу не сједне најприје и не прорачуна? (Лк. 14, 28).
20. Девојка, или девојаштво, означава чистоту душевну, Апостол изражава своју жељу: да дјевојку чисту изведем пред Христа, мислећи при том на душе верних (II Кор. 11, 2).
СНОВИ КАО СИГНАЛИ
1. У сну, у утвари ноћној, када тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи, тада (Бог) отвара ухо људима и науку им упечаћава. Да би одвратио човјека од дјела његова, и склонио од њега охолост. Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач (Јов. 33, 15). Тако говораше Јову пријатељ његов Елијуј. Истинитост ових речи потврдило је искуство људи безброј пута.
2. Цар Авимелех беше одузео од Аврама жену му Сару, да је задржи код себе. Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну и рече му: гле погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа. И уплаши се цар од тога сна и одмах сутрадан врати Сару мужу њеноме. (I Мојс. 20, 3)
3. Када незнабожни Лаван гоњаше праведнога Јакова, зета свога, јави му се на сну Бог и рече: чувај се да не Говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно (I Мојс. 31, 24). То беше сигнал за Лавана, да се тргне од Јакова и да му не чини умишљену пакост.
4. Двојица слугу фараонових, пехарник и хлебар, тамноваху заједно са Јосифом у тамници. Обојица сањаше снове. И Јосиф им протумачи. Пехарнику сан беше сигнал, да ће се ускоро ослободити тамнице и опет наставити службу своју у двору. А хлебару сан беше сигнал, да ће ускоро бити изведен из тамнице, али не да живи него да умре на вешалима. Тако им Јосиф протумачи; тако им се и догоди (I Мојс. 40).
5. Други сан што га виде цар Навуходоносор о дрвету високом, које се посече до земље, беше сигнал пада тога цара и његовог лудила за седам година. А када минуше седам година, поврати се цару ум. И покаја се цар Навуходоносор за охолост своју, због које га и снађе лудило, и признаде он вечну власт цара небескога (Данил 4).
6. Као сигнали послужила су и сва четири сна описана на почетку Јеванђеља по Матеју. Када Јосиф хтеде отпустити деву Марију, јави му се ангел Божји на сну и опомену га, да одбаци ружне сумње и да не отпушта Марију, јер оно што се у њој зачело од Духа је светога. Звездари источни не вратише се назад у Јерусалим него примивши у сну заповијест, да се не враћају к Ироду, другијем путем отидоше у своју земљу. А када Ирод нареди покољ деце опет ангел Господњи јави се Јосифу у сну и каза му, да с дететом и матером бежи у Мисир испред мача Иродова. Најзад, по смрти Иродовој, ангел Божји заповеди Јосифу у сну, да се врати у постојбину своју.
7. Жена Пилатова, Сабина Публија, имала је један мучећи сан у време када њен муж суђаше Христу. Тај сан дат је њој као сигнал праведности Христове. И она рече Пилату: немој се ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради (Мат. 27, 19).
8. Неретко Бог је на сну давао људима сигнал, да не чине што су наумили. Познат је случај, како се цару Константину јавио на сну свети Никола и рекао му, да обустави извршење смртне пресуде над једним осуђеним племићем, пошто није крив за оно зашто је осуђен. И цар је ослободио племића.
9. Неким побожним женама нероткињама, које су се усрдно молиле Богу да их удостоји порода, даван је на сну сигнал, да је молитва њихова услишана. Мајка светог Григорија, просветитеља Јерменије, која је дуго била бездетна, сањала је чудан сан, како је из њенога тела поникла висока и граната лоза, која је собом покрила сву земљу јерменску. Одмах потом зачела је и родила славног Григорија.
10. Није сасвим редак случај, да се некоме на сну да сигнал блиске смрти. Тако на пр. преподобном Дију (19. јула). - Но примери снова као сигнала обилати су у наше дане исто као и у времена древна. Ко има уши да чује, нека чује; и ко има духовни разум да разуме, нека разуме. Књиге би се могле написати о сновима као сигналима, који су јављени само у наше дане.
ДОГАЂАЈИ КАО СИГНАЛИ
1. У дане Спаситељеве догодиле су се две погибије људи, које је сам Спаситељ протумачио као сигнале. Пилат поби неке Галилејце, и њихову крв помијеша са жртвама њиховијем. Када то саопшти Исусу, Он одговори: мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца? Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути. То јест: они су били грешни, за то су и пострадали. Али они нису били грешнији од свију вас. То вам је сигнал од Бога, да се брзо покајете. Не схватите ли и не примите ли овај сигнал, сви ћете тако изгинути (Лк. 13, 1).
2. Друга погибија би не од људи него од пада куле Силоамске. Том приликом погибе њих осамнаест Јерусалимљана. Погрешно би било мислити, по речима Христовим, да су они били најкривљи од свих Јерусалимљана - не, кажем вам, него ако се не покајете сви ћете тако изгинути. Опет, дакле, сигнал људима. По речима Теофилакта Охридског, "они се зато кажњавају, да би се ми поправили; ако ли се ми не поправимо, снаћи ће нас већа беда" (Теофилакт: Толк. Луке).
3. Сличан сигнал је за безаконике и смрт Иродова. Преоптерећен злочинима Ирод место да смири своју охолост он се већма надимаше охолошћу. И једном кад седе на престо и поче охоло говорити народу удари га анђео господњи. јер не даде славу Богу, и будући изједен од црви издахну (Дела Ап. 12, 21). Ево сигнала Божјега свима охолицама и безбожницима. О ви охоли људи, који Богу не дајете Божје, сви ћете тако изгинути, ако се не покајете.
4. Сигнал беше и изненадна смрт Ананија и Сапфире, који слагаше апостола Петра. Тим сигналом Свевишњи је хтео опоменути младу цркву хришћанску, да мора ходити чистим путем истине (Дела Ап. 5).
5. Шаљући апостоле у свет на проповед Христос им је рекао: а знаци онима који вјерују биће ови: именом мојим изгониће ђаволе, говориће новим језицима, узимаће змије у руке, ако и смртно што попију неће им шкодити, на болеснике метаће руке и оздрављаће (Мк. 16, 17). Све се ово догодило, и догађало кроз историју цркве до дана данашњега кроз свете и праведне следбенике Христове. И ови знаци - ови сигнали - сведочили су и сведоче, да је очекивани Месија заиста дошао у свет, и да другог не треба очекивати.
6. Када Јевреји искаху знак с неба, одговори им Господ: увече говорите: биће ведро, јер је небо црвено. А ујутру: данас ће бити вјетар, јер је небо црвено и мутно. Лицемери, лице небеско умијете распознавати, а знаке времена не можете распознати (Мат. 16). Хоће да каже, како окорели грешници знађаху погађати сигнале природе, а сигнале Божје - чудеса Христова - не знађаху.
7. Клеветаху Јевреји Христа, како Он изгони демоне из људи тобож помоћу Велзевула, кнеза демонскога. Пошто им је одговорио како треба Господ им рече: а ако ли ја Духом Божјим изгоним ђаволе, значи дошло је вама царство небеско. Па како је Господ наравно Духом Божјим изгонио ђаволе, то су та моћна дела Његова служила сигналима, да је заиста дошло људима царство небеско (Мат. 12, 28).
8. Сва чудеса Христова била су сигнали, да је дошао Он, толико пророковани и чекани, и да је дошло царство Божје са Њим и кроз Њега. На Своја чудеса као на доста верне знаке Своје месијанске личности позвао се Христос онда када Јован из тамнице Иродове посла ученике да Га питају: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо? У место одговора јесам или нисам Христос указује на знаке: слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље (Мат. 11, 2).
9. И животиње могу послужити сигналом човеку, по дубоком Промислу Божјем. Кад је петао запевао, Петар се заплакао. Певање петла био је сигнал његова греха. И магарац је послужио сигналом Валаму, који беше кренуо да говори против Бога, Јединога, Истинитога.
10. Звезда на Истоку била је сигнал мудрим звездарима, да се родио неки нови цар.
11. Ми често у добри час сретамо човека, који и нехотично разгони облаке у нашој души решавајући неки наш интимни проблем. Често чујемо у друштву реч, која нам је добро дошла; често изречемо изненадно неку реч, која је слушаоцу добро дошла. Или добијемо писмо од некога баш онда кад треба. Или замршени у ткиво животно ми очајно резонујемо по нашој маленој памети, како ће се то све размрсити, док се изненадно не догоди нешто, што размршава и рашчишћава наш положај. И сусрет, дакле, и реч, и писмо, и догађај - све су то сигнали било за казну, било за опомену, уразумљење, охрабрење, подстрек или покајање.
МИСЛИ И ОСЕЋАЊА КАО СИГНАЛИ
1. Човек обично држи, да су све мисли у њему његова својина, његов производ, њиме и од њега самога. То је међутим погрешно. Јер тиме човек проглашује свој дух неком апсолутном јединицом, која не подлеже утицају духовних сила, било благих или опаких. У самој ствари дух човеков подлежи безбројним утицајима духовних сила, које се у њему као струје укрштају, онако исто као што тело подлеже утицају многих и различних физичких сила.
2. Шаљући Своје ученике у свет Христос им је предсказао, да ће их изводити на судове пред властеле и цареве овога света. Уз то јасно им је заповедио, да не брину унапред како ће се бранити и шта ће одговарати: не брините се, вели, како ћете и шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Ко ће им дати и како ће им се дати? Господ на ово одговара: нећете говорити ви, него Дух Оца вашега говориће из вас. (Мат. 10, 19). И заиста прости рибари и радници говорили су и писали тако високе и дивне мисли, до каквих никада нису могли досегнути умови књижевника и философа. Те мисли нису ни биле од људи него од Бога; сигнали, да живи Бог говори.
3. Апостоли, пророци и светитељи названи су органима Духа Светога. Названи су тако због тога што је Бог Дух Свети улево у њихову душу Своје сопствене мисли и силу, што су они јављали људима. Својим мислима они нису могли одолети мислима Духа нити својом силом сили Духа. О томе јасно сведочи пророк Јеремија говорећи, како је он желео да престане прорицати народу од стране Бога, да би избегао муке и страдања. Нећу га више помињати, нити ћу више говорити у име Његово. Тако се он зарицао, Али би у срцу моме као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више (Јер. 20, 9). И опет је, дакле, морао да говори, не од себе но од Духа Божјега.
4. Зле мисли, богоотпадне и неморалне, углавном су од духа зла и лажи. Због греха наших, а по Божјем попуштању дух зла напада наш дух стрелама лажних мисли, порочних слика, рђавих сећања и фантазија. Безбожном цару Ахаву, који радије слушаше сладуњаве лажи него горке истине, рече пророк Михеј: зато сада ето Господ је метнуо лажљив дух у усша тијем пророцима твојим; а Господ је изрекао зло по те (II Днев. 18, 19). Дакле, попушта Бог, да зли дух дејствује на ум и мисли оних, који су себе гресима упрљали и за дом зла припремили, То им је сигнал пропасти, ако се не тргну, то јест ако не прихвате сигнал опомене Божје кроз истинитог весника. Но Ахав послуша лажи лажних пророка, који му прорицаху победу, па пође у рат и погибе у рату.5. Кад изненадно и упорно почнемо мислити о неком човеку у даљини, сигнал је, да ли он брине и говори о нама, или ради за или против нас, или да се приближује к нама он или писмо од њега. Кад је Христос исцелио паралитичара у Капернауму, помислише присутни књижевници у себи: овај хули Бога! Господ опази помисли њихове, па им рече: зашто зло мислите у срцима својијем! (Мат. 9, 4).
6. Још јаче од мисли показују се осећања људска као сигнали. И Исак и Јаков и Давид осетили су приближење смрти своје, па су позвали синове своје, да их благослове.
7. Многи људи предосете своју смрт. Неки официри и војници у рату имали су јасно предосећање смрти онога дана кад ће погинути. Зар је мало њих рекло: данас ћу погинути! Тај осећај, предосећај, не могу знати они, који га још нису имали. Али да се он, као сигнал, пројавио код многих лица, то је многократно утврђена ствар. Благо оном, ко добије кроз предосећај сигнал блиске смрти, па се благовремено покаје пред Богом, и молитвом и опраштањем и милостињом припреми за онај свет!
8. Осећај као сигнал близине Христове. Кад су Клеопа и његов друг путовали за Емаус, придружи им се васкрсли Христос, и разговараше с њима, али Га они не познадоше очима. А кад Он ишчезе од њих, они рекоше један другом: не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо (Лк. 24, 32).
9. Руски светитељи, Сергије и Серафим, унапред су осетили јављање свете Богородице. "Данас ћемо имати високу посету!" говорили су они својим монасима. Сличан сигнал кроз осећај добили су и многи други светитељи.
10. Осећај као сигнал јавља се често код животиња, нарочито пред непогоду или какву катастрофу, као земљотрес. Познато је, да кад се домаћину хоће да догоди нека несрећа, коњ рже и пас вије. Кад се светом Артемију спремало мучеништво, његов припитомљени јелен почео се око њега умиљавати, лизати му руке и плакати.
11. Изненадна зловоља и туга спопадају понекад човека без видног узрока. Накнадно се покаже, да је то био сигнал, да му се дома, међу сродницима или пријатељима, догодила или смрт или други неки тежак удар.
12. Осећај крајњег очајања, које управља мисли ка самоубиству, јесте јасан сигнал, да се зли дух - дух унинија или очајања - дохватио душе човечје.
13. Радост као сигнал. Велики хришћански духовници тврде, да кад се прави покајник усрдно Богу моли осети велику радост и топлину у срцу. То они тумаче као знак, да му је Бог опростио грех, за који се у молитви кајао.
ОБИЧНА БИВАЊА И СТАЊА КАО СИГНАЛИ
1. Оно што се назива обичним и природним бивањем или стањем, и то је у самој ствари сигнал. Кад сунце сија и звезде стројно путују својим путевима кроз васиону; кад су врућине у своје време, а снегови и кише опет у своје: кад се деца у браку рађају, расту и напредују; кад посејана поља плод доносе; кад се домаћа стока множи и обиље се смеши на људе са свих страна; кад мир царује место рата и здравље место болести - све су то сигнали благоволења и благослова Божјег. И све ово нису мање сигнали, што нам долазе из духовног царства стварности, него што су необичне природне појаве и страхоте и изванредна бивања и ненормална стања.
2. А да су то сигнали Божје милости и благослова, то сведочи Свето писмо Божје. Овако је говорио Саваот народу Израиљеву: Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живјети у земљи без страха. И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живјећете у њој без страха. Пустићу благослов свој на вас (III Мојс. 25, 18).,. На другом месту опет; Ако узаслушаш глас Господа Бога својега - униниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје. Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо да да дажд земљи твојој на вријеме, и благословиће свако дјело руку твојих (V Мојс. 28).
3. И кроз друге пророке говори слично. Кроз пророка Захарију говори Господ, да ће се смиловати покајаном остатку народа свога - после горке казне - те ће му усјев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и небо ће давати росу своју (Зах. 8, 12).
4. Но милост Божја превазилази разум човечји. Своју милост Бог излива често не само на праведне него и на грешне, па и на незнабожне. Овако говораше Павле у Листри незнабошцима о Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима: овај живи и вечити Бог у прошавшијем нараштајима бјеше пустио све народе да иду својијем путевима, па ипак остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем (Дела Ап. 14, 15). Сва ова дела Божје милости у овом случају нису служила као знак одобравања незнабоштва и неправде људске него као сигнал, да би се неправедници пробудили, освестили, застидели и окренули ка Богу правоме.
5. Исти такав смисао имају и речи Спаситељеве о Богу, који заповједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима. (Мат. 5, 45.)
6. Као кад би један родитељ имао два сина, једног послушног, а другог непослушног, па обојици даровао подједнаке дарове. Зар то није неправда? љутиш се ти, човече. Но, Бог није као човек. Не љути се, него поклони се до црне земље мудрости и милости Божјој. Јер овде није питање правде но мудрости Очеве, како да спасе сву децу Своју; како да утврди доброга и како да поправи злога. Има времена и за казну. Имаће времена за најутанчанију деобу између правде и неправде. Али има опет времена када Свевишњи по мудрости Својој покушава да врати залутале не сигналом муке и казне него сигналом милости.
ПОЗНАЊЕ ИСТИНЕ
Они који не признају Бога живога, ни Његов свети промисао о људима, нити пак царство духовних стварности - како они гледају на сигнале, који се дају људима у овоме животу? Како европски материјалист и индијски нихилист тумаче те сигнале?
Гледају их као човек без вида што гледа у сунце и звезде. Тумаче их као успаван човек што тумачи своје фантазије у сну. За философа материјалисту не постоје уопште никакви сигнали, ни у појавама ни у стварима ни у сновима ни у мислима ни у речима нити у догађајима. Све што постоји и што бива, за његов рачун постоји и бива бесмислено и бесциљно. Један точак гура други точак, други трећи, и тако редом. Ако некога точкови прегазе, то нити је кривица точкова ни његова, но то је само неопходни и фатални стицај догађања. Снови мисли, речи и радње - све је то за њега мливо, које телесна воденица меље и одбацује, меље и одбацује, док и ту воденицу не самеље и не одбаци нека јача и зубатија воденица.
За индијског нихилисту и сам човек је ништавна и бесмислена сенка, а камоли снови и мисли и речи и покрети те сенке. Какви сигнали, рекао би он, кад не постоји ни Онај ко би дао сигнал нити онај ко би га примио! Живот је ништаван сан - па шта онда може значити сан тога сна? Човек је испарење - шта вреде онда мисли и осећања човекова, тј. завијутци и увијутци тога испарења? Васиона је безгранична у времену и простору, што уствари значи непокретна - како се онда може говорити о смисленим и циљним сигналима неких покрета и радњи, кад све оно што изгледа покрет и радња и дејство ништа друго није до шимера оне сиве масе, што ми мозгом називамо?
Заиста небеско херојство је потребно, да спасе свет од ове две смрти. И то небесно херојство јавило се свету под именом Радосне Вести Христове.
Хришћанство је осмислило, ословесило све. Зато се и јавило Слово Божје у телу. Јер не може се рећи, да само нешто има свога смисла, а остало не. Него кад већ има смисла уопште, мора га бити у свему: у људима, у стварима, у догађајима, у мислима, у речима, у односима, у појавама, у покретима, у сновима - речју у свему, било смисла угодног нама или неугодног, но тек смисла. Отуда је Хришћанство једино словесно и смислено објашњење твари и живота. Хоће ли га неко усвојити као луч у тами, као путоказ у животу, као обновљење у трулежи и као спасење у гробници, то не зависи од овога објашњења него од приправности и способности човека да га прими и усвоји.
ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ И СТРАХОТЕ КАО СИГНАЛИ
1. На првој страни Светог писма пише, како Створитељ створи светила на своду небеском, да буду знаци. Спољашњи смисао овога јесте, да буду знаци временима и данима и годинама, како и пише. Унутарњи смисао пак јесте, да буду духовно морални знаци разумним људима. Другим речима, да буду сигнали Божјим људима, сигнали Божјег благоволења или гнева, опомене или предсказања.
2. Када Христос на крсту умираше тама би по свој земљи до сахата деветога, и помрча сунце. И гле завјес црквени раздрије се од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде, и гробови се отворише (Мат. 27, 51. Лк. 23, 44). Ваистину, јасни сигнали праведности Христове и гнева небеског.
3. По молитви праведнога Исуса Навина устави Свевишњи ток сунца и месеца, И стаде сунце, и устави се мјесец (Ис. 10, 13). Сигнал, како Бог слуша праведника. Шта све неће Свемилостиви учинити за оне који Њега љубе! И сунце ће Своје уставити, и на крст ће се распети - из љубави према љубљеним.
4. Болесноме цару Језекији рече реч (од Бога) велики Исаија, да ће оздравити и неће умрети. Шта ће бити знак, да ће ме Господ исцијелити? упита цар. Тада се пророк с вапијањем помоли Господу, да на сунчаном сату, који стајаше у Јерусалиму, врати сенку казаљке натраг за десет степени, па да то буде знак болесноме цару. И заиста врати Господ сјен по кољенцима (степенима) натраг за десет кољенаца (II Цар, 20, 11).
5. Рекли смо на другом месту, да је источна звезда, која је водила и довела звездаре до Витлејема, била знак рођења Цара Великога. Наравно, та звезда је по свему изузетна. Но кад би се ушло у танчине разумевања сазнало би се, како су и обичне звезде служиле као знаци или сигнали Божји у разним временима и под разним околностима. Створитељ је кроз њих јављао о Себи и о Својој вољи.
6. Громови и киша као сигнали Божји. Рече стари пророк Самуило народу Израиљеву, да Богу није угодно то што они траже цара на место судија, да влада над њима. За доказ тога Самуило објави, да ће то одмах Бог посведочити громовима и кишом. Тада Самуило завапи ка Господу, и Господ спусти громове и дажд у тај дан, и сав се народ побоја врло Господа и Самуила (I Сам. 12, 18).
7. Громови као сигнали Божјег гнева показали су се и у време једнога рата између Израиљаца и Филистеја. У овом случају гнев се Божји односио на Филистеје. Загрмје Господ грмљавином великом у онај дан на Филисшеје, и смете их, и бише побијени пред Израиљем (I Сам. 7, 10).
8. Свеопшти Потоп био је сигнал Божјег гнева на род људски због свеопштег безакоња, јер беху све мисли срца њихова свагда само на зло (I Мојс. 6). Кад се Потоп сврши рече Бог праведном Ноју, да је поставио дугу у облаку за знак, да неће више пуштати свеопшти потоп. Поставио сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље (I Мојс. 9, 13). Не као да дуга пре тога није постојала, него тада је учињена од Бога нарочитим знаком. Но ако се потоп не понавља, зар се поплаве не понављају? И шта су страшне поплаве и у наше дане пред очима нашим ако не очитовање гнева Божјег због преступа људских? Ко је духом писмен да чита, нека чита.
9. Суша као сигнал. Због безбожних дела цара Ахава затвори се небо над Израиљем и не паде киша за три године и шест месеци. Но и све друге суше, које ускраћују хлеб људима, казна су и знак су. Због отпадања од Бога виче пророк: Због тога се уставише дажди, и не би познога дажда, тј. онога у лето, који је најпотребнији за усеве. Отуда, говори даље свети Јеремија: сијаће пшеницу, а трње ће жети; мучиће се, а користи неће имати, и стидјеће се љетине своје, са жестокога гнева Господњега. И опет даље: Земља је испуцала, јер не бјеше дажда на земљи; зато се тежаци стиде и покривају главу своју (Јер. 12, 13, 14, 4).
10. А да Господ распоређује кишу дајући је једном месту, а другом ускраћујући, као знак, због тога што се чине кривде убогима и што се сатиру сиромаси, не сведочи ли о томе јасно пророк Амос? А ја вам устегох дажд, кад још три мјесеца бијаху до жетве, и пустих дажд на један Град, а на други град не пустих дажда; један се крај накваси, а други крај осуши се - говори Господ. Ово су сигнали Божји. Овим начином Бог јавља људима шта мисли, као што Он сам за Себе каже у закључку ових речи, да му је име Господ над војскама, који јавља човјеку што мисли (Амос 4, 13).
11. Због безбоштва и немилости човека према човеку долазе и земљотреси. Неће ли се земља потрести од тога. говори опет Амос. (Амос 8, 8.) А велики Исаија виче на безбожни град говорећи: Господ над војскама походиће га Громом и трусом и хуком великом, вихором и буром и племеном огњенијем који прождире (Иса. 29, 6).
12. Но земљотрес може бити понекад и знаком благоволења Божјега, а не увек гнева. Тако при васкрсењу Господа из гроба, и гле, земља се затресе врло. (Мат. 28. 2.) И када апостоли у Јерусалиму беху једном сабрани на молитви, да би их Господ укрепио против непријатеља Христових, наједном затресе се мјесто гдје бијаху сабрани (Дела Ап. 4, 31). То се догодило и када апостоли Павле и Сила беху бачени у тамницу у граду Филиби. У по ноћи стајаху ова два света мужа на молитви и хваљаху Бога. У томе часу уједанпут тако се јако затресе земља, да се помјести темељ тамнички (Дела Ап. 16, 26).
13. Сигнали су и туча, и падање звезда, и падање прашине из неба, и навала скакаваца, и змија, и мишева, и разног другог бубиња, као негда у Мисиру. И кроз ове сигнале Свевишњи јавља човјеку што мисли. Пророк Агеј говори од стране Господа: би вас сушом и градом, али ви се не обратисте к мени, говори Господ (Агеј 2, 17; Пс. 78, 48).
14. Понекад су необичне небеске појаве служиле предзнаком. У српској историји остало је запамћено летење звезда, "бијење звезда", уочи српско-бугарског рата. А какве су се прилике јавиле на небу пред први српски Устанак на Турке, најбоље је у песми описао Филип Вишњић:
...Од Трифуна до Ђурђева дана Сваку ноћцу мјесец се ваташе... Од Ђурђева до Дмитрова дана Све барјаци крвави идоше Виш Србије по небу ведроме... Гром загрми на светога Саву Усред зиме кад му врјеме није, Сину муња на Часне Вериге, Потресе се земља од истока... Увати се сунце у прољеће У прољеће на светог Трифуна, Један данак три пута се вата И три пута игра на истоку.
Чему је све ово служило као сигнал? Служило је томе -
У Србији земљи да с' преврне И да друга настане судија...
ЧОВЕК ЧОВЕКУ КАО СИГНАЛ
1. Творац људи све чини да људе спасе; да неразумне уразуми, помрачене просвети, залутале изведе на прави пут, успаване пробуди, Своју свету вољу и Своје расположење Он сигнализира људима и кроз звезде, и кроз ствари, и кроз бивања и стања, и кроз снове, и кроз катастрофе, и кроз животиње. Уза све то Он још чини човека сигналом човеку, или народ народима. Духован човек посматра ово сваки дан и сваки час, и осведочава се у истинитост овога. А Свето писмо, као рекордна књига Божје воље у судбама људи и народа, потврђује то свакидашње осведочење. Највећи сигнал, који је јављен из света духовних стварности овоме свету символа, јављен свима људима и племенима, јесте сам Господ Исус Христос. Још док Га је Мајка на рукама носила прорекао је за Њ свети Симеон Богопримац, да ће Он бити знак против кога ће се говорити (Лк. 2, 34).
2. И света Дева Марија послужила је знаком Божје силе и мудрости у плану људскога спасења. Као што је прорекао свети Исаија говорећи за њу у визији: зато ће вам сам Господ дати знак: ето, дјевојка ће затрудњети и родиће сина, и надјенуће му име Емануило.
3. Апостол Андреја први је пошао за Исусом. Потом он нађе свога брата Симона и причаше му, кога је нашао говорећи: ми нађосмо Месију, које значи Христос. На тај сигнал Симон Петар одмах пође, и постаде учеником Христовим. Тако се и Натанаил кроз Филипа осетио побуђен, да изађе пред Месију (Јов. 1, 40). Тако је и свети Сава Српски, чувши од монаха причу о Светој Гори, оставио све и удаљио се у ову државу инока и пустињака.
4. Пророци и праведници били су Божји знак људима. Јер те дадох да будеш знак у дому Израиљеву, рече Господ пророку Језекиљу. И опет: и Језекиљ ће вам бити знак, чинићете све што он чини. А и сам овај пророк тврди пред народом: знак (Јез. 12, 6; 24, 24; 12, 11). Исаија исто то говори о себи: ево, вели ја и дјеца коју ми је дао Господ јесмо знак и чудо Израиљу од Господа над војскама (Иса. 8, 18). Треба нарочито запазити, како Исаија говори, од кога долази тај знак: знак - од Господа.
5. Мудроме Зоровавељу рекао је Господ, да ће потрести небо и земљу и учинити велике промене у свету, али да ће њега, Зоровавеља, узети и поставити као печат, јер сам те изабрао, говори Господ над војскама. (Агеј 2, 23). То јест као печат или знак праведности пред Богом, да други виде и угледају се.
6. Но не истиче премудри Бог само праведнике као знак људима него и безаконике. Тако, говори Господ за онога ко одступи од Њега и преда се лажама и безакоњима: окренућу лице своје против тога човјека, и учинић од њега знак и причу, и истријебићу га из народа својега, те ћете познати да сам ја Господ (Јез. 14, 8). Казниће га нечим страхотним и истребиће га између живих, али не толико да му се освети колико да би други видели, шта се догоди с њим, и убојали се и тргли се од сличних недела, и познали Створитеља свога.
7. Као што човек човеку бива знак, тако и народ народу. За богоборни народ јеврејски рекао је Господ: учинићу да се потуцају по свијем царствима земаљским на зло, да буду срамота и прича и руг и уклин. Па опет понавља то исто другим речима: учинићу да буду чудо и подсмијех и пустош вјечна. Говорећи ово свети Јеремија понавља оно што је преко Мојсеја речено од Бога: и бићеш чудо и прича и подсмијех свијем народима, у које те одведе Господ (Јер. 24, 9; 25, 9; V Мојс. 28, 37). Како је рекао Господ, тако је и учинио. Распршени по васцелом свету Јевреји су постали знак и прича за све народе.
СИГНАЛИ КРАЈА СВЕТА
1. Кажи нам, какав је знак твојега доласка и пошљетка времена (вијека)? упиташе ученици Христа. А Он им на то наброја многе знаке. Ови знаци јавиће се кроз погрешне мисли и грубе осећаје, кроз људе, кроз ствари, кроз догађаје међу људима, кроз стихије и појаве природне. Једном речју збир свих разноврсних сигнала показаће се пред крај света и времена.
2. Као пред Потоп што су све промисли људи биле на зло упућене, тако ће бити и пред крај света. Мисли код многих људи биће погрешне и злобне, а осећаји њихови представљаће охладнелу љубав према Богу и ближњима. Охладњеће љубав многијех. И јавиће се многе лажне месије и лажни пророци. Верни ће се држати једног Месије јединог истинитог, Исуса Христа, и неће одступати од Њега ни по цену живота земаљског. Зато ће они бити омрзнути од безверника и трчилажа, и биће гоњени и мучени. Али ко претрпи до краја благо њему.
3. Апостоли Христови откривају мало више завесу тајни, које им је Господ поверио. Петар говори: и ово знајте, да ће у пошљедње дане доћи ругачи који ће живети по својијем жељама (II Пет. 3, 3). Павле пак пише Тимотеју: доћи ће вријеме,кад здраве науке неће слушати, него ће по својијем жељама накупити себи учитеље како што их уши сврбе, и одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама. Још јаче објављује исти апостол пороке последњих поколеља на земљи говорећи: али ово знај, да ће у пошљедње дане настати времена тешка. Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни (II Тим. 4, 3; 3, 1). Све то одговара оним речима Христовим о лажним пророцима и охладнелој љубави.
4. Други сигнали опет биће: устанци народа на народ и царства на царство, честе буне и ратови, међусобне омразе и борбе, саблазни и безакоња, отпади и издајства. Такви и други небратски и нечовечни односи међу људима наговештаваће близак крај.
5. Глад, помор, земљотреси. Све ово несумњиво у незапамћеној мери и по свему свету, као што је и речено: јер ће бити невоља велика каква није била од постања свијета до сад нити ће бити. Глад ће долазити делом од суша и поплава и црви и разних инсеката, а делом опет отуда што ће се богоотпадним људима узети ум, те неће умети да расподељују народу храну. Јер кад се изгуби милост изгубиће се и разум. Болештине ће косити људе утолико јаче, уколико се више буду обраћали искључиво земљи за лек и здравље. А земљотреси ће бити праћени колебањем мора, изливањем река, пресушивањем многих извора, страшним олујама на копну и бурама на океану. Па како не земљотреси бити врло чести, то ће народи живети у непрестаном страху.
6. Упоредо с овим језивим појавама ићи ће усиљена проповед Јеванђеља. Апостолска ревност правих мисионара неће се дати ничим устрашити ни сузбити. Проповијдаће се ово јеванђеље о царству по свему свијету за свједочанство свијем народима. Прави људи, са очуваним печатом Духа Светога у себи, проносиће науку Христову на све стране света упркос лажних месија и лажних пророка и лажне браће, и упркос свих саблазнитеља, гонитеља и мучитеља.
7. Као сигнал краја именује Павле и појаву антихриста. Он ће бити човјек безакоња, син погибли, који се противи, и подиже више свега што се зове Бог... показујући себе да је Бог (II Сол. 2, 3). Њега ће уништити Господ Исус духом уста својијех. Али он ће бити сигнал за време. Благо онима, који се не занесу преварама и лажним и црним чудесима његовим.
8. Што ближе крају, то ће се и сигнали краја све више гомилати. Сунце, месец и звезде такође показаће сигнале, и то одмах по невољи дана тијех. Сунце ће и месец помрчати, а звезде ће се ускомешати, и падаће с неба. Настаће свеопшта, ужасна тама, у којој ће се моћи чути само хука падајућих звезда; и хука ће та заглушивати очајне крике људске.
9. Појава великог и сјајног крста биће нови сигнал. Часни Крст, знак Сина Божјега, распетога за људе, засијаће тада с краја у крај васионе, и осветлиће ову место сунца. И народи ће тада заплакати, заридаће сва племена и сви народи, који се нађу у овом животу, и верни и неверни. Јер тај Знак објављиваће коначну победу Христа Распетога. Верни ће плакати од радости а неверни од гриже савести; но и једни и други при том дрхтаће у страху од онога што ће доћи.
10. Све ће се ово ређати брзо једно за другим. Јер ће долазак Сина Човечјега бити како што муња излази од истока и показује се до запада. Тако нагао и сјајан биће други долазак Цара и Господа нашега. И јавиће се Он на облацима небеским са силом и славом великом, неизразивом и неописивом.
11. Последњи победни знак - сигнал не да ће Он доћи него да је већ дошао - биће глас труба ангелских. Тим знаком свети ангели сабраће пред Господа свога изабране Његове од четири вјетра, од краја до краја небеса. И ући ће праведници у радост Господа својега. И тако ћемо свагда с Господом бити, по речима изабранога Павла.
РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ СИМВОЛА И СИГНАЛА
Символ је нешто трајно, сигнал нешто тренутно.
На пример: смрт телесна уопште јесте символ смрти душевне. Смрт пак сина цара Давида због греха очева јесте сигнал оцу, којим се грех констатује и којим се позива на покајање.
Сунце је највећи символ Бога у природи, а помрачење сунца је сигнал Божјим људима.
Камен је символ Христа, и вере у Христа, као темеља на коме се зида духовни живот. Распадање камења при смрти Христовој јесте сигнал.
Дивља звер је символ неке страсти. Но кад звер нападне човека и растргне (као ону децу, која се ругаху светом Јелисеју, или онога пророка из I Царства -3, 24), онда је то сигнал.
Ветар је један од символа Духа Божјега; но кад ветар претури кућу, онда је то сигнал.
Крст је символ страдања и спасења, но крст јављен на небу цару Константину - или онај који ће се јавити пред други долазак Христов - јесте сигнал.
Вода је символ Божје благодати и очишћења, а потоп или поплава јесте сигнал.
Човек у свом односу према природи јесте символ Бога; али овај или онај човек, који својим животом или судбом или речима нешто опомиње тебе, јесте сигнал.
Страдање без кривице као и страдање због кривице јесте сигнал.
Телесне болести уопште символишу духовне недуге, али изненадна болест у фамилији јесте сигнал.
Сигнал је и јасан сан, који не потребује тумачења. Но сан може бити и символичан, кад је у сликама и радњама, које потребују тумачења.
Једном речју, сав видљиви свет је символ невидљиве, духовне стварности; но он служи сигналом односима твари у њему - односима, променама, преметањима, радњама, бивањима и стањима.
За онога ко је ушао у духовну науку, и ко пред собом држи отворено Свето писмо Божје, није нимало тешко разликовати символе од сигнала.
ПОЗНАЊЕ ИСТИНЕ
Шта је суштина ствари? Или: из каквог су елемента или праматерије, саздане све ствари у свету? Још древни философи поставили су ово питање, које ни до данас нити је решено нити скинуто с дневног реда. Да ли ће се оно икад решити? Никада. И велики немачки научник Дибоа Рејмон рекао је - никада.
Једино европски материјалист и индијски нихилист мисле, да су ово питање решили. За европског материјалисту материја је суштина свега створеног света. Ако га упитате: каква материја, он ће вам отворити историју философије, из које ће вам заграјати у уши стотине философа материјалиста, но ни двојица истим речима. Шта је та праматерија, ви питате? Ево њихових одговора: вода (Талес), ваздух (Анаксимандер), огањ (Емпедоклес), земља (Холбах), етар (Гистав Ле Бон), протоплазма (Хекел), електрика (најновији материјалисти). Није ли јасно из таквог метежа од разних претпоставки, да су ово питање најмање решили они, који мисле да су га потпуно решили?
За индијског нихилисту суштина је свеколике твари ништа, јер све је сен и привиђење. Кад већ ништа стварно не постоји, и кад је свет шимера, онда је, наравно, бесмислено и питати, шта је суштина тога ништа, те шимере. Но ми допуштамо себи овакво размишљање: ако је утврђено, да је све ништа, ко је то утврдио и помоћу чега? Свакако: човек, помоћу разума. Значи ипак, да је човек са својим разумом нешто. У сваком случају ни нихилист није решио питање суштине ствари.
Онда где се налазимо после 3000 година философирања о суштини? Пред потпуно нерешеним и отвореним тим питањем. Па кад људи нису могли решити ово питање, да ли се можемо обратити неком другом? На пример: Светом писму Божјем?
Шта Свето писмо Божје говори о суштини ствари? Ништа. Савршено ништа. Значи, да у том погледу Створитељ света није нашао за потребно ни најмање повући завесу са те велике Његове тајне. Нити је Он као Спаситељ света изволео дати ма какво откровење у погледу те тајне.
Свето писмо Божје, дакле, не открива ништа о суштини ствари и бића овога света, али открива много, врло много, о значењу њиховом. За људе неопходна словесност, коју је Бог открио, не односи се на суштину него на значење ствари. Значење ствари спасоносна је писменост, коју је Отац небески предложио свој деци Својој. Чак би се могло рећи, да је словесна суштина ствари - значење ствари.
Шта је суштина једног написаног слова? Да ли мастило, којим је слово написано, или глас, који оно означава? Размислите о овоме. И шта је суштина једног гласа: да ли треперење ваздуха или значај што га глас има? Апостол Створитељев каже: Има на свијету Бог зна колико различнијех гласова, али ниједан није без значења (I Кор. 14, 10). Од Бога се не може силом отети никаква тајна, док је Он сам не објави. Међутим, о прасуштини створених твари у философском смислу Творац није ништа објавио људима. Несумњиво због тога што то људима није ни потребно знати за извршење њихова задатка на земљи.
Гдје си ти био кад ја оснивах земљу, питаше Бог праведног Јова,...кад пјеваху заједно звијезде јутарње и сви синови Божји кликоваху! (Јов. 38.) Ако би се човек поуздао само у свој разум у испитивању суштине ствари, морао би присуствовати акту стварања света. А то је искључено. Но и тада - с претпоставком, да је човек присуствовао стварању - би ли схватио и разумео, ако му Створитељ не би открио и објаснио? међутим символика ствари непрестано је пред нашим очима, увек нова и чиста као најновије издање књиге. И вођ кроз ту чудесну символику, Свето писмо Божје, Откровење Божје, непрестано је пред нашим очима.
Ко зна, да ли је истраживање суштине твари учинило некога бољим човеком? Али је широм света познато, како је сазнање значења Божјих твари безбројне душе учинило бољим и светлијим. Ове безбројне душе, знане и незнане, испуњене светом радошћу, и прославиле су истински Створитеља свога, Јединога, Живога. И сада Га славе у царству небеском, у царству духовних стварности, заједно с ангелима небеским.
Крај и Богу слава!