Манастири у Црној Гори
Манастир Острог
Манастир Острог је манастир Српске православне цркве смештен уз скоро вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда у Црној Гори. Посвећен је Светом Василију Острошком.
Налази се надомак Никшића и смештен је у окомитој стени, са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га је херцеговачки митрополит Василије у 17. веку. Он је ту и сахрањен и проглашен свецем чудотворцем. Тело му почива у ћивоту у пећинској цркви. Сам манастир је обновљен 1923-1926. године, после пожара, којег су биле поштеђене пећинске црквице. Оне представљају главну споменичку вредност.
Црква Св. Ваведења (у доњем манастирском нивоу) је осликана фрескама крајем 17. века. Црква Св. Крста се налази у горњем манастирском нивоу и њу је живописао мајстор Радул прилагођавајући фреске природном облику стена. Око цркве су конаци и заједно чине објекат складно сједињеним са природним амбијентом. Mанастир Острог спада међу најпосећеније на Балкану. У њега долазе верници свих религија из свих крајева света.
У Горњем манастиру су смештене две необичне пећинске црквице - Ваведења Богородице и Светог крста. У црквици Ваведења смештен је ћивот св. Василија, који је послие смрти прозван Чудотворцем. Обе црквице су живописане лепим фрескама. Од улазних врата у Горњи манастир до горње црквице треба прећи 77 степеница.Занимљиво је истаћи да је св. Василије за живота из властитих средстава обновио стару, Ваведењску цркву и купио комад обрадиве земље, да би калуђери могли обезбедити основне прехрамбене намирнице. Доњи манастир је подигнут 1820. године на надморској висини 800 метара. На улазу у овај манастир налази се црква Св. Тројице из 1824. године. Како су оба манастира завучени под брдом, овде је и зими пријатна клима.
У Горњем манастиру налазе се двије црквице. Једна је (горња) посвећена Часном Крсту, а друга (доња) Ваведењу Пресвете Богородице. Горњу је подигао 1605. године јеромонах Исаија из села Попа крај Никшића, с благословом митрополита Василија, а живописана је 1667. године. За доњу се не зна тачно када је саграђена. По једној верзији народног предања, подигли су је испосници који су ту живјелиу прије св.Василија, а по другој, пак, коју је још Вук Караџић прибиљежио по казивању острошког архимандрита Никодима Раичевића, саградио је митрополит Василије. И ова је црквица живописана, вјероватно кад и горња (1667. године). У њој почивају мошти св.Василија. 1774. године монах Михаило Васојевић, с благословом Игумана Јосифа Бошковића, за спомен себи и својим родитељима, дозидао је уз црквицу припрату.
Манастир Дубоки Поток
Данашња Богородичина црква у Дубоком Потоку која се налази на узвишењу између села Доброшевине и Читлука била је подигнута у 14. веку а затим рушена и обнављана више пута: у 16. веку, првој половини 18. века и у најновије време. У познатом турском дефтеру састављеном од 17. до 26. јуна 1455. године у којем су пописана села, имања, добра и становништво дефинитивно освојене Области Бранковића стоји "у нахији Клопотник манастир Дикодил, припада Клопотнику, опустео". Како се Богородичина црква у Дубоком Потоку у народу и сада тако зове и важи за најугленији манастир те области, није далеко од истине претпоставка да је турски пописивач у нешто измењеном облику записао "манастир Дикодил" уместо Дубоки Дол, како се првобитно вероватно и звао Дубоки Поток. Исти случај имао у истом дефтеру и за назив садашњег Зубиног Потока који је уписан као Зубин Дол. Занимљиво је да његови житељи и данас употребљавају присвојени придев у облику "зубодолски" а не "зубопоточки". Треба подсетити да се на Косову, а и у Ибарском Колашину, ово место у народу зове Дибоки Поток, као што је у језичком фонду тога краја веома чест облик придева "дибоки" уместо дубок.
Манастир Ђурђеви ступови
Србија је у средњем вијеку била једна од најразвијенијих земаља у Европи, а Жупа будимљанска једна од најразвијенијих области срењевјековне Србије. Своју задужбину Ђурђеве Ступове подигао је Господар Будимља, жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године.У Манастиру, његовој задужбини, на десној страни наоса налази се његов гроб, над којим стоји запис: "Жупан Првослав, син великога жупана Тихомира, синовац светога Симеона Немање и ктитор места сегов". Ктитор је преминуо 6. јануара 1244. године (1174-1244).Манастир је подигнут на лијевој страни Лима, под Растовцем, на заравни која се зове Ступови, одмах изнад ријеке понорнице гдје извире кристално чиста студена вода.
Манастир Калудра Манастир
Калудра Манастир је посвећен Св. апостолу Луки и подигнут је у вријеме Немањића. Запустио је половином XVIII вијека. У току 2000. и 2001. године обновљена је и фрескописана манастирска црква, и подигнут нови конак трудом и средствима новог ктитора Господина Вељка Ралевића. Манастир је освештао Његова Светост Патријарх српски Господин Господин Павле са још седам Архијереја 28. октобра 2001. године.
Манастир Пива
Манастирска црква Успења Пресвете Богородице подигнута је између 1573-1586. године од стране Митрополита херцеговачког Саватија Соколовића, потоњег Патријарха српског. Пренешен је 1982. године због изградње хидроцентрале на Пиви, на 2 км удаљености од првобитног положаја. Са зидова храма скинуто је и поново враћено 1260 квадратних метара живописа. Црква је тробродна грађевина са надвишеним средњим бродом, без куполе. Главни дио храма живописали су грчки анонимни сликари између 1604. и 1606. године. Горње зоне припрате осликао је поп Страхиња из Будимља, који је на најистакнутијем мјесту осликао Акатист Пресветој Богородици. Доње зоне су дјело префињеног сликара Јована, који се до скора помињао као Козма, настале 1626. године.
Св. Тројица Пљевља
Највероватније је саграђен на остацима манастира из немањићког периода. Први писани помен “Свете Тројице” потиче из 1537. године, када га је поменуо јеромонах Сава, први познати тројички преписивач. Више пута обнављан и дограђиван, данашњи облик има од XVI вијека када је за вријеме игумана Висариона саграђена главна црква. Крајем истог вијека дозидана је припрата, дар монаха Георгија Поблацанина, његовог сина Ананија и синовца, спахије Војина. I припрат и наос су живописани до краја XVI вијека. Живописање је обавио поп Страхиња из Будимља, угледан живописац који је осликао више цркава и манастира крајем XVI и почетком XVII вијека. У XVI, XVII, па и XVIII вијеку манастир Света Тројица је био познат и као врло значајан преписивачки и књижевни центар. Више десетина рукописаних књига настало је у “Светој Тројици” као дјела тројицких дијака (преписивача).
Манастир Бешка
Налази се на тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, у атару села Рибариће. Подигнут у пећини кањона Црне Реке на обронцима Мокре Горе, манастир је јединствена архитектонска целина у нашој земљи, па и шире. на истоименом острву у Скадарском језеру Храм Светог Георгија, задужбина Георгија II. Страцимировића-Балшића и Храм Благовијести, задужбина његове жене Јелене, кћери "светопочившег кнеза Лазара" како пише на ктиторском натпису из 1438. За манастир је Никон Јерусалимац, духовник Јеленин, написао у преписци са њом велику књигу духовног руковођења која даје и типик за живљење па и неопходна свјетовна знања, познату под називом Горички зборник. Како она свједочи, на свим острвима Скадарског језера се живјело по строгом скитском начину живота. Богородичину цркву је почетком вијека обновио краљ Никола за здравље супруге Милене и посветио је Полагању ризе Пресвете Богородице, пошто Горички зборник још није био познат. У Богородичином храму налази се њен гроб.
Манастир Градиште
Манастир Градиште, један од четири паштровска манастира, се налази на узвишењу изнад јадранске магистрале, у централном дијелу мјеста. Према предању основан је 1116. године. Манастир Градиште се помиње 1307. године у повељи српског краља Милутина Немањића. Манастир је вјековима био метох (филијала) манастира Дечани у Метохији. Мало је познато да је управо у Манастиру Градиште написан ПРВИ СРПСКИ БУКВАР, који је 1597. године штампан у Венецији. Тај буквар су написали монаси Стефан од Паштровића и Инок Сава, дечански монах, такође Паштровић. Манастир Градиште има три цркве, Светог Николе, Светог Саве и Успења Богородице. Најтеже је Манастир Градиште пострадао 1785. године када је скадарски санџак-бег Махмут-паша Бушатлија похарао Паштровиће и запалио Манастир.
Манастир Ждребаоник
Храм Св. Архангела Михаила подигнут 1818. г. на темељима старог немањицког храма, метоха манастира Мораце. У њему се од 1920. г. цувају мошти Св.Арсенија Сремца, другог архиепископа српског. Манастир Косијерево Манастирска црква посвећена Рождеству Пресвете Богородице подигнута је у првој половини XIV вијека. Године 1807. Турци су порушили манастир, а обновљен је 1817. године трудом хаџи Дионисија (Добрићевца). Због изградње вјештачког језера 1966. године, премјештен је са првобитне локације (лијева обала Требишњице) у Петровиће (Бањани) 1979. године. У овом су манастиру од 1884. до 1920. године боравиле мошти Св. Арсенија Сремца, другог архиепископа српског када су и пренете у манастир Ждребаоник. Сада се у манастиру налази стопало Св. апостола Луке. Настојатељ је протосинђел Данило (Јокић). Замонашен је 3. децембра 1974. године у манстиру Крка. Рукополижен у чин јерођакона 29. јануара 1975. године, а у чин јеромонаха 30. јануара 1975. године. Од 1994. године настојатељ је манастира Косијерево и опслужује парохије у Косијереву.
Манастир Праскавица
Смјестен на брду изнад Милоцера и Светог Стефана. Име је добио по облизњем извору ција вода мирисе на брескве, које овдје народ зове и праске. Манастир је био духовни и политицки центар Пастровица, а његово оснивање традиција повезује са XI в. Главна манастирска црква Св. Николе је из 15. вијека, о цему свједоци повеља зетског владара Балсе III. На њеним остацима у XIX в. је подигнута пространија градјевина, која у себи носи остатке фрескописа старе цркве. Друга манастирска црква смјестена је на брезуљку и посвецена је Св. Тројици и потице из XVII в. Њена највеца умјетницка вриједност је фрескосликарство, које је радио зограф Радул и позлацени иконостас Димитрија Даскала из XVII в. У склопу манастирског комплекса је и конак и некадасња скола у којој су својевремено монаси описмењавали пастровацку дјецу. Цркве располазу изузетним знаменитостима: иконама, те старим рукописима и документима. Ту се цува и рукописно Јевандјеље оковано сребрним корицама које је, према предању, Пастровицима 1 600. године поклонио црногорски владика Данило.
Цетињски манастир
Иван Црнојевић је две године након подизања двора, 1484. године довршио на Ципуру своју чувену задужбину - Црнојевића манастир у који је пресељена митрополија са Врањине Зетске. Године 1692. манастир су до темеља разрушили турски освајачи (скадарски паша Сулејман Бусатлија) и о његовом тадашњем изгледу постоје два документа: Гравире из цетињског Октоиха и један план млетацког инжењера Барбиериа. По реконструкцији, манастирски комплекс је заузимао површину од 1400 м2. Био је опкољен рововима испуњеним водом и одбрамбеним зидом са 62 пушкарнице. Унутар зидина су се простирали конаци, мања црква Св. Петра, и велика базилика Св. Богородице, која је била окружена тремом са 18 стубова. Манастир је обновио родоначелник лозе Петровића – Владика Данило на другом локалитету – месту двора Црнојевића. Осим дела материјала са старог манастира, пренета је и плоча са државним грбом Црнојевића. Након обнављања, у току XВИИИ века неколико пута је био рушен и спаљиван. Комплекс Манастира је у ствари град – тврђава у малом. Почетком XВИИИ века подигнута је црква, ћелије, трпезарија и кула-звоник. Више пута адаптиран и дограђиван, садашњи изглед компактног језгра добија од 1925.-1927.године. Језгро чини црква Рођења Богородице, једнобродна грађевина скромних димензија. У њој је смештен кивот Св. Петра Цетињског по коме је манастир добио име.
Манастир Бијела
Према народном предању задужбина је Св. Јована Владимира и кнеза Вуловића из Бијеле још из XI вијека и посвећен је Св. Георгију. Први писани помен имамо из 1656. године. Након спаљивања од Турака 1702. године, обновљен је 1887. године од стране игумана Дионисија.У току и послије Другог свјетског рата манастир је запустио и конак срушен. Трудом јеромонаха Исаије (Крговића), добротвора и приложника, манастир је обновљен и подигнут нов конак
Манастир Дајбабе
Дајбабе је православни манастир посвецен Успењу Богородице и налази се недалеко од Подгорице у близини села по којем је добио име. Основан је 1897. године и као простор за цркву је користен природни облик пецине. Касније је пецина просиривана, да би се добио облик основе цркве, са помоцним капелама. Једини видљив дио цркве је изван пецине и то је пространи улазни тријем са два звоника. Унутрасњост манастира је осликао њен ктитор калудјер Симеон Поповиц прилагодјавајуци сцене природном облику стијена и на његовом урадјењу је радио све до своје смрти 1941.
Манастир Морача
Храм Успења Пресвете Богородице. Подигнут 1252. г. од стране Стефана Вукановог Немањића. Обновљен 1574. г. У њему се налази рука Св. великомученика Харалампија, као и у свијету надалеко чувена фреска Св. Пророка Илије кога храни гавран. Храм Св. оца Николаја (1635 г.) и Храм Св. архиђакона Стефана. Са источне стране манастира у ријеку Морачу улива се необични водопад који се зове Светигора.
Жупа Никшићка
Храм је посвећен Св. апостолу Луки. По старом предању манастир је основала унука Вукана Немањића у XIII вијеку. Највише података о монашком животу имамо из XVII и XVIII вијека. Страдао од Турака 1853. године. Ктиторством књаза Николе (подигао га за душу своме стрицу књазу Данилу) обновљен 1881. године.
Манастир Савина
Мали храм Успенија Пресвете Богородице: По предању потиче још из XИ. в. Његова обнова започета је крајем 17. в., доласком избјеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. г. Велики храм Успенија Пресвете Богородице: Изградња започета 1776. г. а завршена 1799 г.
Храм Светог Саве
По народном предању, основао га је још Свети Сава (по њему читав манастир и крај носи име). Временом постао је парохијски храм, у које сврхе и данас служи.
Манастир Вољавац
Задужбина је Стефана Првовјенчаног из XIII вијека и посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице. Цркву у Вољавцу су порушили Турци у XVIII вијеку и од њених порушених зидова сазидали мост на ријеци Бистрици на мјесту званом Лозна лука. У нашој литератури црква Пресвете Богородице у Вољавцу позната је и као "Богородица Бистричка". Храм је обновљен 1995. године и у плану је обнова монашког живота.
Манастир Довоља
Тешко је утврдити тачан датум подизања манастира Довоља. Народно предање сведочи да је подигнут у средњем веку с тим што се у неким случајевима каже да га је зидао краљ Милутин (1282-1321), помиње се чак и краљ Владислав (1234-1242), а у сваком случају стоји као поуздано да је грађен "за вријеме Косова". У науци се сматра да је манастир сазидан по свој прилици у 15. веку. Храм манастира Довоља посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Највише сачуваних података о манастиру имамо из 17. и 18. века, нарочито о оправкама цркве и конака и о ширењу манастирских поседа. Довоља је имала богату и драгоцену ризницу са доста ретких књига и вредних рукописа. Један запис с краја 18. века каже за Довољу да је светло украшена златом, сребром, одеждама, кандилима и иконама.
Манастир Заграђе
Храм је посвећен Св. Јовану Крститељу и потиче из XV вијека. Задужбина је Херцега Стефана Вукчића Косаче. На брду изнад манастира налазе се остаци Соко Града, Херцегове пријестонице, а у Шћепан Пољу испред манастира, налазе се темељи цркве "Шћепанице" посвећене Св. архиђакону Стефану, задужбина Сандаља Хранића, такође из XV вијека.
Манастир Никољац
Посвећен Св. Николи, по предању је задужбина Немањића. Често се спомиње у XVI вијеку. Живописан је 1570. године, а обновљен 1688. године.Чува драгоцјене рукописе и књиге из прошлости, како свог, тако и оближњих манастира. Временом је претворен у парохијску цркву. Старјешина храма је бијелопољски протојереј Мираш Богавац.
Манастир Сомина
Храм започет 1996. године у мјесту Херцегове Луке од стране задужбинара Радомира Лучића са приложницима, завршен је и освећен 9. октобра 2001. године од стране Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија (Јевтића) и Јоаникија (Мићовића). Посвећен је Преображењу Господњем. Овај манастир је метох манастира Косјеревa.
