Monastery Davidovica - Mанастир Давидовица
Monastery Davidovica
Raised in 1281 as a foundation of David the Monk, son of Vukan and grandson of Nemanja; This church is devoted to Epiphany and the Contract being kept in Dubrovnik Archive bears witness to its construction. Desin de Risa and his son
Vlaho were builders of the church. Its interior was painted in frescoes that come down from the ninth decade of the 13th century. According to the legend the family Jugovic was buried in Davidovica. During excavation works there were found three grave plates: the first one over the tomb of Vratko, the next over the tomb of the unknown son of the head of tribal state Vratislav while the last one contains a chiseled coat of arms of Vukan's family – an empty shield in medallion. It has also been established that under the church there are remains of the Roman basilica base from the 4th century and which at the eastern side, can be clearly recognized even today. After demolition of the monastery in the 15th century, its ruination lasted for centuries up to 1996 when the Museum in Prijepolje started the project for its renovation and reconstruction that
was entirely completed in 1988 and when the monastery got its original look.
The monastery is 2.5 km far from the highway in Brodarevo connecting with a part of macadam road that leads to the monastery itself and which is passable all the time except during the winter.
Mанастир Давидовица
Поред реке Лима у Бродареву, око 25 km југоисточно од Пријепоља, налази се манастир Давидовица, задужбина Вукановог сина и Немањиног унука Димитрија, у монаштву названог Давид. Он је 1281. позвао из Дубровника мајстора Десину из Рисна и његовог сина да изграде храм посвећен Богојављењу. Уговор о изградњи чува се у Дубровачком архиву. По стилским одликама архитектуре црква припада споменицима рашке школе. У основи је једнобродна, са припратом и куполом ослоњеном на луке и пиластре. И бочне капеле правоугаоних основа, са апсидама споља тространим а изнутра полукружним, имају куполе осмоугаоних тамбура. У цркви су сачуване надгробне плоче са значајним натписима. У деветој деценији XIII века црква је живописана. Сачувани су само фрагменти фресака под куполом и у северној капели посвећеној св. Димитрију. Сликане су на жутој и плавој основи, али им се због велике оштећености тешко налазе паралеле. Ипак, на неким сачуваним лицима светитеља види се рад сликара који није био кадар да прати савремене уметничке токове. Његове форме су плитког рељефа и далеко од античких узора којима су тежили савремени сликари. Црква је реконструисана 1997
