Visoki Decani Monastery - Манастир ДечаниVisoki Dečani Monastery
(Monastery Decani, Christ driving money changers from the Temple)
Visoki Dečani Monastery is a major Serbian Orthodox monastery, situated in Metohija, 12 km south from the town of Pec. Its cathedral is the biggest medieval church in the Balkans which contains the largest preserved monument of Byzantine fresco-painting.
The monastery was established in a chestnut grove by king Stefan Dečanski in 1327. Its original founding charter is dated to 1330, however. Next year the king died and was buried at the monastery, which henceforth became his popular shrine. The construction activities were continued by his son Stefan Dusan until 1335, but the wall-painting was not completed until 1350.
The cathedral, dedicated to Christ Pantocrator and built from blocks of red-purple, light-yellow and onyx marble, was constructed by master-builders under the Franciscan monk Vitus of Kotor. It is distinguished from other contemporary Serbian churches by its imposing dimensions and obvious Romanesque features. Its celebrated frescoes comprise some 1000 portraits and cover all major themes of the New Testament. The cathedral contains original 14th-century wooden iconostasis, hegumen's throne and carved sarcophagus of king Stefan.
In 2004, UNESCO listed the monastery on the World Heritage List, citing its frescoes as "one of the most valued examples of the so-called Palaeologan renaissance in Byzantine painting" and "a valuable record of the life in the 14th century".
Манастир Дечани
Манастир Дечани су задужбина краља Стефана Уроша III Дечанског и његовог сина цара Стефана Уроша IV Душана који се, као други ктитор, о цркви старао после смрти свога оца.
Дечански храм је највећа сакрална грађевина икад подигнута у Србији.
Градња цркве посвећене Христу Пантократору започела је 1327. године а завршена је 1335. године. Повељу о даривању своје задужбине Дечански је издао 1330. године. Као и сви краљевски манастири, и Дечани су уживали приход великог броја села, катуна, рибњака и, како се то пазило, закуп са неког од бројних тргова у српској земљи. Уз цркву су подигнуте трпезарија, ћелије за монахе, одбрамбени зидови, кула на улазу у манастир, а у близини и болница.
После Косовске битке 1389. године манастир је изгубио своје поседе, али су му они враћени 1397. године повељом књегиње Милице и њених синова Стефана и Вука. Након 1455. године, када је Косово коначно пало под турску власт, Дечани су успели да се са муком ипак одрже. Од обнове Пећке патријаршије 1557. године за манастир је, као и свуда у Србији, почело доба уравнотеженог живота и присуства закона, што се приметно одразило и у уметничком стварању. Тај период није дуго трајао, јер је након великих сеоба Срба у 17. и 18. веку, већина српских манастира - међу њима и Дечани - једва некако животарила.
Мада је у првој половини 14. века у Србији преовладавао живописни српско-визанијски стил, краљ Стефан Дечански је, по узору на своје претходнике, одлучио да његова гробница буде у духу рашких грађевина. Ангажовао је приморског градитеља, протомајстора фра Виту из Котора, па су извесни градитељски елементи преузети из готичке уметности. Главни саветник је био познати српски архиепископ Данило II, који је уложио много знања и рада приликом грађења бројних цркава за краља Милутина, претходника Стефана Дечанског. Захваљујући Данилу II, дечански храм је потпуно сачувао православни дух.
Дечанска ризница, уз ону на Хиландару, је најбогатија манастирска ризница у целом српству, са око 60 икона из 14-17. века, старим рукописима, великим бројем књига и црквеним предметима од непроцењиве уметничке и културно-историјске вредности, који су презентирани у згради манастирске трпезарије и представљају највећу атракцију овог споменичког комплекса.
Манастир Дечани уписан је у Листу Светске културне и природне баштине УНЕСKО-а 02. јула 2004. године.
На 20. заседању УНЕСKО-овог комитета за Светску баштину, које је одржано у Виљнусу, Литванија, од 08. до 16. јула 2006. године, на Листу Светске културне и природне баштине уписани су манастири Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородице Љевишке у Призрену, као екстензија манастира Дечана, а под заједничким називом "Средњовековни споменици на Косову (Србија)".
