Lepavina Monastery - МАНАСТИР ЛЕПАВИНА
Lepavina Monastery
Lepavina is a monastery of the Serbian Orthodox Church in the village of Lepavina, near the town of Koprivnica in the Republic of Croatia. It is dedicated to the Presentation of the Blessed Virgin Mary. According to an old local chronicle, the Lepavina monastery was founded around 1550, very soon after the emergence of the first Serbian settlements in this region. A monk from the Hilandar Monastery (on the Athos peninsula, Greece), Jefrem (Ephraim) Vukodabović, born in Herzegovina, together with two monks from Bosnia, built a wooden church here. They were soon joined by several other monks and the institution, according to the chronicle, acquired the status of a monastery.
МАНАСТИР ЛЕПАВИНА
По казивању једног старог лепавинског хроничара, манастир Лепавина је подигнут око 1550. године, дакле ускоро по формирању првих српских насеља у овом крају. Још се каже да га је основао монах из манастира Хиландара пореклом из Херцеговине - Јефрем (Вукодабовић), који склањајући се испред Турака криомице дође у овај крај. Чувши за њега, два калуђера из Босне дођоше к њему и с њим се удрузише.
Историја манастира Лепавине неодвојиво је повезана са историјом Срба у Вараждинском генералату. Од времена њене обнове водила се тешка борба против унијачења и покатоличења, а то је уједно значило и против покмечивања Срба Крајишника. У одбрани своје вере и народних привилегија ( Статута Валахорум ) лепавински калуђери су били уз народ, борећи се и страдајући са њим.Године 1666. учествовали су они и страдали у великој Осмокруховићевој буни; 1672. су заједно са гомирским калуђерима (укупно њих 14) били у оковима послани на Малту, да доживотно робују на галијама, а 26./13. новембра 1715. године на прагу манастирске цркве је из пушака убијен игуман Кодрат.
Крајем 1692. године и почетком 1693. боравио је у Лепавини, као духовном центру Срба у Вараждинском генералату, патријарх Арсеније III. Царнојевић. Ту је Патријарх окупљао народ и свештенство и из манастира одлазио у посете околним крајиским војводама.
