The Monastery of Ostrog - Манастир Острог
The Monastery of Ostrog
(Ostrog Lower Monastery)
The Monastery of Ostrog (Serbian Cyrillic: Манастир Острог; Tr. Manastir Ostrog) is a monastery of the Serb Orthodox Church placed against an almost vertical background, high up in the large rock of Ostroška Greda, in Montenegro. It is dedicated to Saint Basil of Ostrog (Sveti Vasilije Ostroški).
From the monastery, a superb view of the Bjelopavlići plain can be seen. Ostrog, monastery is the most popular pilgrimage place in Montenegro. The Monastery was founded by Vasilije, the Metropolitan Bishop of Herzegovina in the 17th century. He died there in 1671 and some years later he was glorified. His body is enshrined in a reliquary kept in the cave-church dedicated to the Presentation of the Mother of God to the Temple.
The present-day look was given to the Monastery in 1923-1926, after a fire which had destroyed the major part of the complex. Fortunately, the two little cave-churches were spared and they are the key areas of the monument. The frescoes in the Church of the Presentation were created towards the end of the 17th century. The other church, dedicated to the Holy Cross, is placed within a cave on the upper level of the monastery and was painted by master Radul, who successfully coped with the natural shapes of the cave and laid the frescoes immediately on the surface of the rock and the south wall. Around the church are the monastic residences, which together with the church building and the scenery make this monument outstandingly beautiful.
The Orthodox monastery of Ostrog is one of the most frequently visited on the Balkans. It is visited by believers from all parts of the world, either individually or in groups. It represents the meeting place of all confessions: the Orthodox, the Catholics and the Muslims. According to the stories of pilgrims, by praying by his body, many have been cured and helped in lessening the difficulties in their lives.
Манастир Острог
Манастир Острог је манастир Српске православне цркве смештен уз скоро вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда у Црној Гори. Посвећен је Светом Василију Острошком.
Налази се надомак Никшића и смештен је у окомитој стени, са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га је херцеговачки митрополит Василије у 17. веку. Он је ту и сахрањен и проглашен свецем чудотворцем. Тело му почива у ћивоту у пећинској цркви. Сам манастир је обновљен 1923-1926. године, после пожара, којег су биле поштеђене пећинске црквице. Оне представљају главну споменичку вредност.
Црква Св. Ваведења (у доњем манастирском нивоу) је осликана фрескама крајем 17. века. Црква Св. Крста се налази у горњем манастирском нивоу и њу је живописао мајстор Радул прилагођавајући фреске природном облику стена. Око цркве су конаци и заједно чине објекат складно сједињеним са природним амбијентом. Mанастир Острог спада међу најпосећеније на Балкану. У њега долазе верници свих религија из свих крајева света.
У Горњем манастиру су смештене две необичне пећинске црквице - Ваведења Богородице и Светог крста. У црквици Ваведења смештен је ћивот св. Василија, који је послие смрти прозван Чудотворцем. Обе црквице су живописане лепим фрескама. Од улазних врата у Горњи манастир до горње црквице треба прећи 77 степеница.Занимљиво је истаћи да је св. Василије за живота из властитих средстава обновио стару, Ваведењску цркву и купио комад обрадиве земље, да би калуђери могли обезбедити основне прехрамбене намирнице. Доњи манастир је подигнут 1820. године на надморској висини 800 метара. На улазу у овај манастир налази се црква Св. Тројице из 1824. године. Како су оба манастира завучени под брдом, овде је и зими пријатна клима.
У Горњем манастиру налазе се двије црквице. Једна је (горња) посвећена Часном Крсту, а друга (доња) Ваведењу Пресвете Богородице. Горњу је подигао 1605. године јеромонах Исаија из села Попа крај Никшића, с благословом митрополита Василија, а живописана је 1667. године. За доњу се не зна тачно када је саграђена. По једној верзији народног предања, подигли су је испосници који су ту живјелиу прије св.Василија, а по другој, пак, коју је још Вук Караџић прибиљежио по казивању острошког архимандрита Никодима Раичевића, саградио је митрополит Василије. И ова је црквица живописана, вјероватно кад и горња (1667. године). У њој почивају мошти св.Василија. 1774. године монах Михаило Васојевић, с благословом Игумана Јосифа Бошковића, за спомен себи и својим родитељима, дозидао је уз црквицу припрату.
