Manastir Poganovo - Манастир Поганово
The Monastery Poganovo
The monastery of Poganovo was constructed around 1390 as an endowment of the mighty Serbian noble, Master (Gospodin) Konstantin and his daughter Jelena, who later married the Byzantine Emperor and became mother to the last two emperors John VIII and Constantine XII.
Master Konstantin, who ruled the area of Eastern Serbia and Macedonia at that time, was soon forced to fulfil his vassal duties to the Turks – he died fighting on the Turkish side against the Hungarian King in 1395 along with the legendary hero Marko Kraljević. Because of the chaotic political conditions that ensued and the Turkish takeover of Konstantin’s lands, the temple was left unpainted until 1499.
The monastic church is dedicated to Saint John the Theologian. It is a modest edifice that keeps to some of the innovations of the Morava School, for instance a large bell tower above the narthex.
The porch in front of the entrance dates back to the 19th century, as do all other living quarters of the monastery, some of them being excellent examples of local folk architecture. Of special interest are the fresco paintings done by masters from Northern Greece. These are considered to be true masterpieces of the time. The depicted characters are marked with distinguishing individuality, which can also be credited to the influence of late Gothic painting.
The monastery is situated at the very entrance of the impressive canyon of the river Jerma that finds its way between Vlaška and Greben mountains.
Манастир Поганово
У клисури реке Јерме властелин Константин је, већ у време сукоба са Турцима непосредно пред губитак државне независности, основао манастир са црквом посвећеном св. Јовану Богослову. Храм је грађен као триконхос сажете основе, са седмостраним тамбуром куполе. Над припратом је спратна јединица, а над њом четворострана кула звонара. Начином преласка из квадратне основе у прстен куполе погановска црква показује специфична конструктивна решења, ћелијастим зидањем ломљеним каменом и опеком остварена је декоративност, док је секундарна пластика веома скромна, нетипична за грађевине моравске скупине. Црква је живописана тек 1499, док је припрата остала без сликаног украса. Својом иконографском садржином зидне слике откривају високу богословску обавештеност како наручилаца тако и сликара, а према сликарским квалитетима приписују се значајној и плодотворној сликарској радионици која је образовање стекла у Костуру. Изузетна двострана икона с краја XIV века и иконостас из 1622. чувају се у Софији. Трем пред црквом и грађевине у порти свој данашњи живописни изглед дугутују великој обнови из 1876. Имајући Поганово за узор, у познојим временима се у овој области оформила читава скупина цркава које понављају карактеристичне елементе архитектуре прототипа. Конзерваторски и рестаураторски радови на цркви, мутваку и конаку изведени су између 1966. и 1974.
