Pustinja Monastery - МАНАСТИР ПУСТИЊА
Pustinja Monastery
The monastery of Pustinija , in Serb Cyrillic МанастирПустиња, is a Serb monastery orthodoxe located close to Procuta, with 20km of Valjevo, in the throats of the river Jablanica.
Into Serb, the name of the monastery means " the désert". Pustinja is today a convent occupied by nuns, the monastery was formerly inhabited by monks.
History
The monastery of Pustinja was founded at the 13th century, perhaps by the king Stefan Dragutin. A tax register Turkish tonic with 1572 announces that it is occupied only by one monk.
The current buildings date from the 17th century. The church is devoted to the Presentation of the Virgin Mary. The silent partner of work is a monk called Joakim.
The monastery was damaged at the time when the Othoman went on Vienna. Restored in 1759, it was again damaged in 1787 and 1788. It remained with the abandonment during forty years.
In 1848, one added to the building a Narthex and a bell-tower.
During the First World War, the Austrian soldiers made use of the narthex like cattle shed. At the time of their retirement, they carried with them two large bells which decorated the church.
Architecture and frescos
The church has only one nave, with an apse on the Eastern side and two choruses in North and the South. An octagonal dome is high in its center.
In 1622, the Jovan painters and Nikola decorated it frescos. As an inscription indicates it, they achieved their task in 123 days, of the March 15th to the June 25th 1622. The frescos are in good state of conservation.
One finds there a portrait of the Joakim monk offering his church to the Virgin Mary and of the representations of the apostles Pierre and Paul. The most famous fresco is that of Midsummer's Day Baptiste; because of its artistic value, it was put under the protection of UNESCO.
The Iconostase contains Icônes 19th century.
МАНАСТИР ПУСТИЊА
Мала зараван у клисури реке Јабланице, између планина Орловаче и Белих стена, на три километра од села Поћуте и двадесетак од Ваљева била је и остала идеално место да се на њему оснује и живи један од православних центара, манастир Пустиња. Име није добио по „пустињском” окружењу, већ према народном предању, по речима прекора које су два старија брата упутила најмлађем... Легенда каже да су цркве Јовању, Грачаницу и Пустињу у исто време зидала три брата, као своје задужбине. По завршетку, кренули су у обилазак и задивљени лепотом светиње коју је саградио најмлађи, прекорили га: „Што и нама не рече и показа да озидамо овако лепу цркву, остала ти пуста!” И тако је црква добила име.
Има и других предања од којих нека везују изградњу цркве за време краља Драгутина, а друга за зидање манастира Троноше и Ћелија. Ипак, извесно је да је данашња црква сазидана на темељима старе, јер је подигнута у време Турака, који су дозвољавали заснивање богомоља само на местима где су раније постојале.
И подаци о каснијем животу манастира доста су оскудни. Тако се помиње да је манастир пострадао када је турска војска кренула на Беч. У Хаџи-Рувимовим записима, који се чувају у цркви у Рабровици, записано је да су „у пределу белиградском, а највише у ваљевским пределима” многе цркве пострадале, када је почео рат руске царице „Екатерине и Јосифа II, римског цесара, са турским царем Абдулом”. У манастирском летопису је записано да је „храм пострадао од скадарског паше Бушатлије, којега је кнез Пирго убио”.
Захваљујући јунаштву и сналажљивости устаника, манастир је избегао разарања која су задесила друге светиње 1806. године, па је тако 1837. године његова црква претворена у парохијску.
За лепоту живописа у овом манастиру заслужни су зографи Јован и Никола, коју су цркву осликали за само три месеца. О томе говори запис изнад врата кроз која се из припрате улази у наос: „Изволенијем Отца, с поспешенијем Сина и совершенијем свјатаго духа исписа се сији божанственији храм преславније Богородице ваведенија од битија, в лето 1622. Труди се о свем смерни игуман Јанићије Битојевић, поче се месеца 15 марта и би завршено 18 јуна 1622.”
Припрата са звоником дограђена је 1848. године, а исте године засађен је и бор који се налази на средини манастирске порте и који је због изузетно развијене и богате крошње и правилно развијеног стабла, увршћен у заштићене споменике природе.
Пустиња је данас женски манастир. Окружена је боровом и листопадном шумом, али и стрмим стенама Медведника. Кривудаву стазу којом се некада долазило до манастира и која је „заваравала”траг непожељним гостима, заменио је асфалтни пут којим се стиже до капије ове светиње и њених извора, од којих је Млаковац најпосећенији јер се верује да има лековита својстава.
Овај манастир је један од првих у ваљевском крају који већ вековима представља центар православне духовности. Некад заштићена планинским висовима и кланцима данас више није ни скривен, ни далеко, понајмање у пустињи. До њега сада лако стижу сви поклоници лепоте, уметности и наше традиције.
