Monastery Ravanica - Манастир Раваница

Monastery Ravanica


Ravanica monastery (founded by the Serbian Prince Lazar in the second half of the 14th century) is the most typical example of what is called the Morava school of Serbian medieval architecture. The monastery's five-domed Church of the Ascension displays rather badly damaged but very fine frescoes. A transparent coffin containing relics of the great and highly devoted Prince Lazar, killed in the battle of Kosovo in 1389 and soon afterwards declared saint, is now displayed in this church (the relics can be seen only on Sundays).


Манастир Раваница


(Ковчег са моштима Кнеза Лазара)


Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан, 28. јуна 1389.
Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. Ктиторска композиција је измењена и досликана је Лазарева погибија. На њој се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук.
По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.
На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова Моравске Србије. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси. У самој Цркви данас се налазе мошти кнеза Лазара.
Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.
Данас су опстале три куле и део северног бедема, али је за потребе одбране манастира подигнутог у долини сигурно било неопходно велико и јако утврђење. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 пиргова, док је један путописац 1568.године видео свега 4 очуване куле. У првој половини 19. века (1829. године) је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нема.