СРПСКИ МАНАСТИРИ У СЛАВОНИЈИ
МАНАСТИР ОРАХОВИЦА
Најстарији писани извори о овом духовном и културном сједишту Срба Славоније потичу из краја XВИ вијека. У давнини, он се још назива и Ремета. Манастирска црква Светог Николе подигнута је измећу 1592. и 1594. године. То је зидана грађевина која прати традиције моравске градитељске школе. Сасвим је извјесно да је подигнута на мјесту старије и скромније цркве брвнаре.
Од подизања цркве до данас промјењена су три иконостаса. О најстаријем нема много података. Други је сликао зограф Саватије Крабулећ 1697. године, а трећи 1869. Павле Симић. Живописом цркве доминира Лоза Немањића што нам указује на тежњу славонских Срба за очувањем своје средњовјековне традиције и на овим просторима.
Низ вијекова овај манастир је и значајан преписивачки центар. Списи су преписивани, повезивани и украшавани. Овдје посебно треба истаћи калиграфа Матеја (1594. године преписао Паренесис Светог Јефрема Сирина), старца Спиридона те монахе Дионисија и Теофила и попа Стефана. О богатству манастирске библиотеке свједоци и инвентар из 1758. у коме стоји да манастирска књигохранилница има 32 српске књиге; 25 рукописа и 7 из старих српских штампарија те 52 руске штампане књиге.Током своје историје манастир је дијелио судбину свога народа на овим просторима. Тако је имао и периоде процвата( средином XВИИИ вијека овдје је прави расадник монаштва. У манастиру је десетине монаха и искушеника, само јеромонаха 50 и 12 ђакона), али још чешће периоде пустошења и паљења. Посебно је било тешко по повлачењу Турака из Славоније који иза себе остављају згаришта. Ипак, већ 1696. године залагањем калуђера манастира Липље и Ступље из Босне поново оживљава. Манастир је пострадао и за вријеме Другог свјетског рата.
У манастиру данас нема монаштва, а његова обнова је у току.
МАНАСТИР ПАКРА
Манастир се налази између Пакраца и Дарувара, уз истоимену ријеку која протиче поред манастира, у брдско-планинском дијелу Славоније названом Забрђе. Ове крајеве српско становништво насељава већ у XВ вијеку, а нарочито у XВИ, послије пада Славоније под Турке. У историјским изворима се још назива и Нова Пустиња. Најстарије свједочанство о његовом постојању је из 1556. године. За вријеме турске власти у Славонији је запустио, а обновио га је 1697. митрополит моравски Григорије са својим монасима из Милешеве. У историји је забиљежен одлазак Теодора Милешевца 1717. године у Русију ради милостиње, гдје добија доста дарова, највише књига и црквених драгоцености у вредности од 100 рубаља. Вриједно монаштво је убрзо увећало манастирску економију (половином XИX вијека посјед манастира је био већи од 100 јутара) те почело обнову запустјелог манастира Света Ана. Између 1759. и 1763. године подигнута је капела Светог Николе наманастирском гробљу.
Данашња зидана црква Ваведења Пресвете Богородице је грађена од 1761. до 1765. године. 1769. је дограђен звоник, а потом је урађен иконостас-један од најљепших у Епархији који се приписује новосадском сликару Василију Остојићу.
Ризницу манастира је красила веома богата библиотека. Драгоцености су често доношене из других манастира Српске цркве, нпр. из Милешеве плаштаница из 1567. године, рукописне књиге из Равне Реке и Гомионице.
Манастир је често страдао од временских непогода, али је и пустошен у вријеме Првог, односно Другог свјетског рата након којих никада није у потпуности обновљен.
У манастиру нема житеља.
МАНАСТИР ЈАСЕНОВАЦ
Дошавши у Епархију славонску маја 1999. године, Његово Преосвештенство Епископ Сава је затекао спаљен епархијски двор и катедралну цркву у Пакрацу.
Узимајући у обзир велики значај и светињу коју за Српски народ представља Јасеновац, о празнику Ваведења Пресвете Богородице 2000. године, епископ Сава је комплекс парохијске цркве прогласио манастиром у коме се налази привремено сједиште Епархије.
Године 2003. започета је и обнова парохијске куће, данашњег манастирског конака, као и уређење помоћних зграда.
Црква Рођења Светог Јована Крститеља је подигнута и освећена 1984. године.
У манастиру тренутно борави Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Сава и архимандрит Амфилохије, игуман новоосноване обитељи, свједочећи на овај начин страдање православних и свих невиних жртава логора Јасеновац.
МАНАСТИР СВЕТЕ АНЕ
Манастир Свете Ане се налази у близини Дарувара.
Манастирска црква је подигута 1412. године у изразито готском стилу. Ктитор је Бенедикт Нелепић за монашки ред Павлина. Када су они напустили манастир, на рушевине долази патријарх Арсеније Чарнојевић, а пакрански монаси (предвођени игуманом Нићифором Јовановићем) 1730. године обнављају запустјели манастир. Када су цркву уредили они су по дозволи грофа Локателија, комаданта Славоније 1731. године уселили. 1733. одлуку грофа Локателија је потврдио и Дворски ратни савијет. Међутим, и касније су сљедили спорови, како са Павлинима тако и са даруварском властелом Јанковић. 1860. године је коначно добијен судски спор са Јанковићима и манастиру је враћено све што је одузето те даровано још 828 јутара шуме.
1904. године обновљена је манастирска црква, а 1906 уграђен нови иконостас.
Данас у манастиру нема житеља.
