Monastery Sopoćani - Манастир СопоћаниMonastery Sopoćani
The Sopoćani monastery (Serbian Cyrillic: Сопоћани), an endowment of King Stefan Uroš I of Serbia, was built in the second half of the 13th century, near the source of the Raška River in the region of Ras, the centre of the Serbian medieval state. The church was dedicated to the Holy Trinity and completed around 1265, with interior decorated shortly thereafter. Archbishop Sava II, who became the head of the Serbian Orthodox Church in 1263, is represented in the procession of archbishops in the area of the altar. The frescoes of Sopoćani are considered by some experts on Serbian medieval art as the most beautiful of that period. On the western wall of the nave is a famous fresco of the Dormition of the Virgin.
In the 16th century the monks had to temporarily leave the monastery on several occasions due to the Ottoman threat. Finally, during one raids in 1689 the Ottoman Turks set fire to the monastery and carried off the lead from the church roof. The brotherhood escaped with some important relics to Kosovo - but did not return to Sopoćani; it remained deserted for over two hundred years, until the 20th century. The church slowly decayed: its vaults caved in, its dome fell down, and the remains of the surrounding buildings were covered with rubble and earth.
Finally, during the 20th century the monastery was restored and today it is settled by a thriving brotherhood of dedicated monks. The fact that most of the Sopoćani frescoes still shine with radiant beauty - surviving more than two centuries of extreme exposure to the elements - many consider nothing less than a divine miracle.
Манастир Сопоћани
Манастир Сопоћани налази се близу старог града и престонице великог жупана Стефана Немање, Раса, на брегу изнад изворишта реке Рашке. Манастир је задужбина краља Стефана Уроша II. По својој архитектури Сопоћани припадају рашкој школи. Основну вредност Сопоћана представљају фреске које су првобитно захватале 760 квадратних метара зидне површине, од којих се очувало више од половине.
Према општем мишљењу фреске у Сопоћанима су врхунац не само српског, већ и византијског сликарства уопште. Ове фреске су логичан наставак сјајног сликарства из Студенице и Милешеве, али их по уметничкој вредности надмашују. Најпознатија сопоћанска фреска је свакако Смрт Богородице, која захвата 40 квадратних метара. Сопоћани представљају велику галерију најпознатијих фресака читавог средњег века код нас.
Манастир Сопоћани посвећен је Светој Тројици. Основао га је краљ Урош. Црква је изграђена 1260. године. Купола са звоником је дограђена средином 14. века. Неки чланови краљевске фамилије су сахрањени у манастиру. Фреско сликарство цркве је комплетирано 1270. године. Кратко после косовске битке манастир је претрпео разна разарања и обновљен је за време деспота Стефана.
Црква је јединствена грађевина са полукружном апсидом. Спољни изглед цркве је романског стила. Портал и прозори су направљени од камења. Градитељи су вероватно долазили из Јадранске регије. Најраније фреске настале су 1273. године. Једна од фресака приказује Уроша првог док чека краљицу коју води Стефан Немања. Такође су приказани и Стефан Првовенчани и Урош први са моделима својих цркава.
Фреске око олтара су насликане касније. На једној је приказан Урош први са синовима Драгутином и Милутином као и осталим члановима краљевске фамилије. Фреске у капелама су осликане касније. У јужној капели се налази фреска која приказује смрт Стефана Немање и пренос његових моштију у Студеницу. Такође постоје фреске које приказују цара Душана и његову жену Јелену. Оно што су фреско-сликари у Сопоћанима успели у линеарности и колориту осликати среће се још само у италијанској ренесанси.
