Žiča Monastery - Манастир Жича
Žiča Monastery
The foundation of the Serbian King Stefan Nemanjic, the First-Crowned, monastery Zica has been built between 1208 and 1230. In 1219 Zica became the first seat of the Serbian Archbishopic. The church, dedicated to the Ascension of Our Lord, displays the features of the Raska school. The ground plan is shaped as a spacious nave with a large apse at its eastern end. The central space is domed. The church was built of stone and brick. Architecturally, the Byzantine spirit prevails.
There are three layers of painting, each being a separate entity. The earliest frescoes were painted immediately after the first archbishop Sava's return from Nicaea (1219), but
only in the choir portions of these have been preserved. Towards the end of 13th century Zica was burned and consequently deserted. Renovation was carried out during the time of Archbishops Jevstatije II (1292-1309), and Nikodim (1317-1337), when the refectory was adorned with frescoes, the church covered with a leaden roof, and a tower erected. The new frescoes were painted during the reign of King Milutin, but they have suffered serious damage, too. Fragments have survived on the east wall of the passage beneath the tower (composition of King Stefan and his son Radoslav), in the narthex, nave and side-chapels.
Манастир Жича
Манастир Жича се налази у централној Србији,између Краљева и Матарушке Бање. Путем преко реке Ибра, на 4. километру јужно од Краљева.
Манастирска црква је посвећена Светом Спасу-Вазнесењу Господњем, а подигао је краљ Стефан Првовенчани са својим братом Светим Савом, између 1208. и 1215.године.
Историја манастира Жиче почела је оног тренутка када је седаманестогодишњи Растко Немањић одлучио да напусти двор свог оца Стефана Немање и посвети се монашком подвигу на Светој Гори Атоској. Као смерни монах, Сава је својим подвизима пружао пример светогорским калуђерима. Божијом благодаћу успео је да препороди српску земљу и у духовном и у државотворном погледу.
Када се почетком XIII века Свети Сава вратио са Свете Горе у Србију са моштима светог му родитеља Симеона мироточивог, српска држава је била потрешена сукобом између Стефана и Вукана. Помиривши завађену браћу Свети Сава је заједно са Стефаном одлучио да сагради манастир Жичу као српску царску лавру. Место на ком се градио манастир било је подједнако удаљено и од Цариграда и од Рима, што је Божијом помоћу значило да је Србија на раскршћу између православног Истока и римокатоличког Запада.
Црква у манастиру Жичи која је посвећена Христовом Вазнесењу (Свети Спас) грађена је око двадесет година. Црква је као целина представљала не само манастирски храм већ и катедралу првог српског архиепископа. У грађењу цркве уочавају се новине у односу на храмове из времена Стефана Немање.
Жича је осликана заузимањем Светог Саве око1220.године, а како и доликује првом седишту српске аутокефалне архиепископије,фрескама су је украсили најбољи “мраморници и сликари” из Цариграда. Велики део првобитног живописа је уништен, сачувани су фрагменти у певницама, а постојеће фреске потичу из доба велике обнове Жиче за време краља Милутина између 1313. и 1316.године.
Краљ Српски Стефана Првовенчани
