MEDIEVAL SERBIAN MONASTERIES

 

STUDENICA MONASTERY

 

Endowment of St. Simeon (Nemanja) the Myrrh flowing (12th - 14th centuries)

 

 

  

 

 

BANJSKA MONASTERY

 

Endowment of king Milutin, in the vicinity of Kosovska Mitrovica

(Kosovo and Metohia - early 14th century)

 

 

 

The Church of the Holy Virgin of Ljevis in Prizren

Bogorodica Ljeviska Cathedral is the main official diocesan church of Prizren Orthodox Serb Bishops and is considered by Orthodox Serbs as a pride of the royal city of Prizren.

БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА

Храм је изграђен 1307. год. на темељима старије цркве. Ова призреска црква је још једна у низу од четрдесет задужбина Светог краља Милутина. Богородица Љевишка је прворазредни споменик подигнут у духу византијског грaдитељства Под турском владавином црква је претворена у џамију. Тек 1918. год храм је враћен Српској православноj цркви.

Crna Reka Monastery

Crna Reka monastery is a hermitage in the midst of the south Serbian mountains situated in the gorge of the Black River. It is surrounded by high rocks and lush vegetation. It dates from 13th century when a small church dedicated to the Holy Archangel Michael was built in a big cave.

ЦРНА РИЈЕКА

Не постоје поуздани подаци када је основан овај манастир и његова пећинска црква. Цркву је осликао чувени сликар и песник Лонгин. Његово дело сматра се највећим достигнућем тога доба. У цркви се налази мали ћивот са моштима Св. Петра Коришког, које су овде пренешене из његове испоснице 1572. год. Од тада се у манастиру негује култ овог Светитеља. Црна Ријека је била велики преписивачки центар, па је имала и велику и богату библиотеку. Манастир је био веома погодно место за подвизавање и духовно напредовање почевши од Св. Јоаникија Девичког све до наших дана.

 

GRACANICA MONASTERY

 

Endowment of King Milutin in the vicinity of Pristina 

(Kosovo and Metohia - early 14th century)

 

 

 

 

 

GRADAC MONASTERY

 

Endowment of Queen Helen (of the Anjous) wife of Uros I 

south of Kraljevo (13th century)

 

 

ГРАДАЦ

Манастир је настао око 1275. год. као задужбина краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша л. Њено католичко порекло одразило се на архитектуру и живопис цркве. У градњи се нарочито осећа утицај готичке архитектуре. Храм jе веома богато украшен. У самом храму налазе се две гробнице, два мермерна саркофага. У  једном је  засигурно  сахрањена  краљица  Јелена. У  склопу  манастира  налази се и  црквица Св.  Николе, за  коју се  претпостављa да је  служила  градитељима  католичке  вере за богослужење.  

 

DECANI MONASTERY

 

Endowment of Stefan Uros III (Stefan of Decani) in Decanska Bistrica

in the vicinity of Djakovica (Kosovo and Metohia - 14th century)

 

 

 

 

ZICA MONASTERY

 

Endowment of King Stefan (Stephen) in the vicinity of Kraljevo (13th century)

 

 

 

KALENIC MONASTERY

 

Endowment of Prince Bogdan in Levac

south-west of Jagodina (early 15th century)

 

 

 

 

 

KOPORIN MONASTERY

 

Endowment of Despot Stephen Lazarevic

in the vicinty of Smederevska Palanka (early 15th century)

 

 

LJUBOSTINJA MONASTERY

 

Endowment of Princess Milica in the vicinity of Trstenik (14th century)

 

ЉУБОСТИЊА

На темељима мале капеле подигнута је око 1390. год. ова велелепна црква. Фасада је богато украшена са 13 розета, пуно ниша и преплета. Оснивач манастира и ктитор храма била је кнегиња Милица која је овде окупила многе ожалошћене Српкиње поске Косовског боја. У припрати је изврсна ктиторска композиција са кнезом Лазаром, кнегињом Милицом, деспотом Стефаном и господином Вуком са свим инсигнијама власти. У припрати се налазе два мермерна саркофага. Са леве стране од улаза леже мошти књегиње Милице, монахиња Евгенија, а са десне стране налазе се мошти Јелене, жене деспота Угљеше, монахиња Јефимија. Јефимија је извезла чувени покров за кнеза Лазара и сматра се једном од
најумнијих жена тог доба.

 

MANASIJA MONASTERY

The Manasija monastery was founded by Despot Stefan Lazarevic; the church, dedicated to the Holy Trinity, was erected and painted between 1407 and 1418. The monastery is surrounded by massive walls and towers.

МАНАСИЈА

Овај храм као последња монументална грађевина моравске архитектуре и средњовековне Србије, грађен је од 1406-18.год. По величини налази се одмах после Дечана. Манастирски комплекс опасан дебелим зидинама са 11 кула, не само да је највећи у Србији, већ мождаи најлепши. Ктитор манастира био је деспот Стефан Лазаревић. Сликарство Манасије је
врхунско дело моравске школе и тог периода на Балкану уопште. У европском сликарству ово дело је познато као Ресавска ренесанса. У цркви, испод ктиторске композиције је сахрањен деспот Стефан 1427. год. Касније су његове Свете мошти пренете у манастир Копорин где се и данас налазе. У Манасији је одмах по оснивању манастира почела са радом чувена Ресавска преписивачка школа.  


MORACA MONASTERY

 

Endowment of Duke Stefan (13th century)

 

 

MILESEVA MONASTERY

 

Endowment of Prince Vladislav Nemanjich in Polimlje Region (early 13th century)

 

 

 

 

MORACNIK MONASTERY

 

Endowment of Balsha III in Montenegro (15th century)

 

 

 

NAUPARA MONASTERY

 

in the vicinity of Krusevac (14th century)

 

 

 

 

NEW PAVLICA MONASTERY

 

Endowment of Stefan Musich in the vicinity of Raska (14th century)

 

 

 

 

OSTROG MONASTERY

 

Endowment of St. Basil of Ostrog in the vicinity of Nikshic (17th century)

 

 

 

PATRIARCHATE OF PEC

 

in Pec (Kosovo and Metohia - 13th century)

 

 

 

 

 

POGANOVO MONASTERY

 

Endowment of Konstantin Dragas in the Vicinity of Pirot (14th century)

 

 

 

MONASTERY OF PROHOR PCINJSKI

Prohor Pcinjski is a Serbian Orthodox monastery in the deep south of Serbia, located in Pcinja District near the border with the Republic of Macedonia. According to tradition, it was founded in the 11th century by the Byzantine emperor Romanus IV in honour of St. Prohor, who prophesied that he would become the emperor. Within the monastery there is a theological school and iconography is taught there.

ПРОХОР ПЧИЊСКИ

По предању манастир је основао византијски цар Диоген IV 1068. год. на месту где је сахранио испосника Прохора. По имену овог Светитеља и реке на којој  се налази, манастир је добио име. Почетком 14. века краљ Милутин је из темеља обновио већ прилично пострадао храм. Централни део храма а свакако и  читавог манастира је гробница Св. Прохора Пчињског. Налази се у јужном делу олтара и посебно треба истаћи да тај део храма који чува Свете мошти никада није рушен од времена Диогена IV. Манастир је поседовао једну од најбогатији  библиотека у Србији све до 1841. год. Тада је у пожару изгорео  највећи број књига.

 

RAKOVICA MONASTERY

 

in Belgrade (16th century)

 

 

 

RAVANICA MONASTERY

 

Endowment of Prince Lazar (Lazarus) in the vicinity of Chupria (14th century)

 

 

 

 

REZEVICI MONASTERY

 

Endowment of Stefan (Stephen) Nemanjic (First-Crowned) in the vicinity of Budva (Montenegro) (13th century)

 

 

 

 

RESAVA (MANASIJA) MONASTERY

 

Endowment of Stefan Lazarevich in the vicinity of Despotovac (early 15th century)

 

 

 

 

SISOJEVAC MONASTERY

 

Endowment of Abbot Sisoye in the vicinity of Ravanica Monastery (14th century)

 

 

 

 

HOLY THEOTOKOS MONASTERY

 

in the vicinity of Knjazevac

 

 

 

HOLY TRINITY MONASTERY

 

Endowment of  Prince Lazar in the vicinity of Knjazevac (15th century)

 

 

Racha Monastery

PHOTO

The Monastery of Rača (Racha), with the church dedicated to the Ascension of the Lord, is situated in the vicinity of Bajina Bašta, a town in western Serbia, on the right bank of the Drina-river at the base of the Tara mountain. According to Serbian tradition, this monastery was founded by the Serbian King Dragutin (1276-1316, King of Syrmium, brother of King Milutin and brother-in-law of Hungarian King Stephen V). The monastery was several times burned down, plundered and reconstructed. Today's church building dates from 1826.

 

 

Uvac Monastery 

 

 

One of the most unaccessible medieval monasteries in our country, a real empire of stones and snakes is Uvac Monastery or Vuvac, the name which could be met in some scanty sources. It is situated on the river having the same name, at the foot of the Priboj's Crni Vrh (Black Peak) on the southwestern side and below the slopes of the mountain Zlatibor on the northeast. It is quite certain that a very long time ago a small church was erected on the border between despotism and medieval Bosnia, representing a special barrier against Bogomil heresy and penetrating Islam. Later, economically strengthened fraternity started to restore and widen the modest temple. Therefore, in the first decades of the 17th century, at the time of patriarch Pajsije, it represented the monumental monastery complex with all accessories, lodging houses and good economy. Enlarged and widened temple with rectangular choirs must certainly have found its models in the imperial lauras to which Vuvac was direcltly connected.

THE HOLY TRINITY MONASTERY

Donja Kamenica near Knjazevac

Church in Donja Kamenica

The Holy Trinity monastery is situated around 15 km to the south – east of the town Knjazevats, on the right river bank of the so-called Trgovishki TimokToday its past is almost completely unknown but still very important for the church and religious life as well as for the national spirit of the whole region of the Trgoviski Timok river.
Small in dimensions, with its narrow and high dome, the church was built of solid material. It used to have a parvis, too, which was pulled down some time during or after the World War Two. The inscription, coppied and cut into a stone by the prior Pantelejmon in 1848, tells us that the church was built in 1457 and that its founder was “ despot Lazar “, considered by the historians to have been the son of Djuradj Brankovic. Two new konak buildings ( konak – house where monks or nuns live ) have been built lately, but there is still renewal, material and even more spiritual, to come. Today the nunnery has got sisters. The church is dedicated to the Holy Trinity.
 

Манастир Бања у насељу Прибојска Бања
посвећен је Св. Николи Дабарском

Није познато када је основан, али је постојао у 12. веку у Студеничком типику, када је његов игуман учествовао у избору студеничког игумана. Од 1220. године постаје седиште Дабарске епископије, због чега добија назив Св. Никола Дабарски, а касније постиже седиште Дабробосанске епископије, коју је основао Свети Сава. О значају манастира све до пада српске државе сведоче гробови најистакнутијих властелинских породица из времена владавине царева Душана и Уроша, а једно време црква је била маузолеј моћне властелинске породице Војновић. Данашњу цркву Св. Николе 1329. године подигао је краљ Стефан Дечански, а око 1570. године значајно је обновљена услед турских разарања. Манастирски комплекс чине црква Св. Николе, мања црква Успења, дозидана уз јужни зид цркве Св. Николе и темељи цркве Св. Николе. Црква Св. Николе има основу у облику уписаног крста са полукружном апсидом и две полукружне нише на истоку, припратом и пространим отвореним тремом на западу. Конструктивни склоп храма чине две куполе над средишњим простором наоса и припрате.

Manastir Žica
Manastir Žica se nalazi u centralnoj Srbiji,izmedu Kraljeva i
Mataruške Banje. Putem preko reke Ibra, na 4. kilometru južno od Kraljeva. Patron i izgradnja: Manastirska crkva je posvecena Svetom Spasu-Vaznesenju Gospodnjem, a podigao je kralj Stefan Prvovencani sa svojim bratom Svetim Savom, izmedu 1208. i 1215.godine.Arhitektura: Crkva je jednobrodna sa jednom osmostranom kupolom na kockastom postolju.Ispred spoljne priprate, kod zapadnog ulaza, podignuta je visoka kula sa kapelom na spratu.
U graditeljskom smislu, Žica pripada "raškoj stilskoj grupi"- opšta arhitektonska rešenja su vizantijska a fasade su spolja obradene na romanski nacin.Sa ulazima u bocne kapele, crkva ima sedmoro vrata zbog cega je u narodu nazvana "sedmovrata Žica". U njoj je krunisano i ustoliceno sedam srpskih kraljeva (Stefan Prvovencani ,Radoslav ,Vladislav , Uroš,Dragutin,Milutin i Stefan Decanski). Prilikom svakog krunisanja, probijana su, i potom zazidana, nova vrata kroz koja je prolazio samo krunisani vladar. Nakon rekonstrukcije ,obojena je višnjastocrvenom bojom kako je prvobitno i izgledala.U okviru manastirskog kompleksa nalazi se i mala crkva posvecena sv.Teodoru Tironu koja je verovatno podignuta u doba osnivanja manastira. Slikarstvo: Žica je oslikana zauzimanjem Svetog Save oko1220.godine,
a kako i dolikuje prvom sedištu srpske autokefalne arhiepiskopije,freskama su je ukrasili najbolji "mramornici i
slikari" iz Carigrada. Veliki deo prvobitnog živopisa je uništen,
sacuvani su fragmenti u pevnicama, a postojece freske poticu iz doba velike obnove Žice za vreme kralja Milutina izmedu 1313. i 1316.godine.Ime: Smatra se da naziv Žica potice od prvobitnog imena "Žitca" koji dolazi od reci žito jer je kraj u kojem se nalazi manastir osobito žitorodan.
Manastir je danas ženski.

Manastir Studenica
Manastir Studenica se nalazi kod mesta Ušce na Ibru, na putu Kraljevo – Raška, nedaleko od Ibarske klisure (11,5 km). Sagraden je na desnoj obali recice Studenice, koja se kod Ušca uliva u Ibar. Od Kraljeva je udaljen 66, a od Beograda 236 kilometara.Patron i izgradnja: Studenicu, crkvu posvecenu Bogorodici Dobrotvorki je izmedu 1183. i 1191.godine, podigao veliki župan Stefan Nemanja kao svoju glavnu zadužbinu i dinasticki mauzolej. Dugo vremena je Studenica bila uzor potonjim zadužbinarima, Nemanjinim naslednicima koji su svoje zadužbine gradili po njenom
uzoru.Arhitektura: Bogorodicina crkva u Studenici je jednobrodna gradevina sa kupolom i pripratom na zapadnoj strani koja je ujedno I prva prava priprata u srpskoj srednjovekovnoj arhiterkturi. Veliku spoljnu pripratu sa trobrodnim krovom i rebrastim svodom, podigao je
kralj Radoslav oko 1235.godine.Crkva pripada raškoj stilskoj arhitektonskoj grupi i predstavlja pravu simbiozu istocnog i zapadnog nacina gradnje. Portali i prozorski otvori su izuzetno bogato ukrašeni reljefima i kamenom plastikom. Citava spoljašnja obrada pripada romanickom stilu dok je
unutrašnjost vizantijska.Slikarstvo: Studenica je živopisana zaslugom Svetog Save 1208/1209.godine a rukom grckog majstora cije ime nije sacuvano. Živopis Studenice predstavljao je potpuno nov pristup monumentalnom slikarstvu zbog oponašanja mozaickog slikarstva fresko tehnikom-na nalepljenim zlatnim listicima bojom su ucrtane kockice poput pravog mozaika.
Cuveno Raspece i likovi svetitelja u oltaru su najlepše studenicke freske i predstavljaju vrhunska dela vizantijske umetnosti i najstariji spomenik "novog stila XIII veka" u citavom vizantijskom slikarstvu. Manastirski kompleks: Bogata zbirka bogoslužbenih predmeta i ikona izložena je u manstirskoj riznici. U manstirskom kompleksu Studenice nalaze se još dve crkve.Mala crkva posvecena Svetom Nikoli koja je gradena pocetkom XIII veka sa sacuvanim fragmentima fresaka iz cetvrte decenije XIII veka.
Crkva Sv. Joakima i Ane – Kraljeva crkva, sazidana 1313/14.godine u vreme kralja Milutina po kome je i dobila ime. Kvadratne je osnove sa dobro sacuvanim živopisom koji predstavlja pravo remek delo slikarskog stila renesanse Paleologa.Ime: Manastir je dobio ime po recici Studenici.

Manastir DJurdjevi stupovi
Manastir DJurdjevi stupovi zadužbina je Velikog Župana Stefana Nemanje i nalazi se na šumovitom brežuljku iznad Novog Pazara. Kompleks èine crkva Sv.Georgija, trpezarija, manastirski konaci, cisterne sa ulaznom kulom. Manastir je sagradjen osamdesetih godina 12.veka. Po
spoljašnjem izgledu hram je jednobrodna crkva sa trodelnim oltarskim prostorom. U prednjem delu crkve nalazile su se dve visoke kule - stlpa(stupa), što je celoj gradjevini davalo romanièki izgled.Freske koje su veæim delom ošteæene, a delom prenešene u Narodni muzej u Beogradu pripadaju tradiciji Komnena i vrlo su spretno bile
uklopljene u arhitekturu hrama koja je posebno bila upeèatljiva po kupoli nasadjenoj na eliptiènoj osnovi. Nakon što je na ulaznu kulu dodata apsida sa istoène strane 1282-1283 ulazna kula je pretvorena u kapelu sa grobnicom Sv.Kralja Dragutina. Nakon toga kapela je
oslikana slikama istorijske sadržine. Manastir je u više navrata obnavljan, a u 18.veku dogradjena je i nova trpezarija i konaci. Propadanje ovog manstira poèelo je u turskim vremenima i doživelo je vrhunac izmedju dva rata u 20.veku. Arheološka istraživanja i restauratorski radovi su preduzeti izmedju 1960. i 1982.godine u sklopu radova na kompleksu Starog Rasa i manstira Sopoæani. Zajedno
sa njima je i ovaj manastir proglašen delom svetske kulturne baštine 1979.godine.Sistematska obnova celog manastira poèela je u proleæe 2001.godine. U prvoj fazi biæe izgradjen konak za monahe sa kapelom. Kasnije se oèekuje da ce poceti obnova same crkve prema postojecim projektima.