Овчарско-кабларски манастири

На уском географском простору, у клисури Западне Мораве, смештена је велика група манастира, у народу названа "Српска Света гора". Већина манастира је подигнута у време турске власти, када су имали велики историјски и културно-уметнички значај. Најстарији писани подаци о њима говоре о интензивној преписивачкој школи у 16. веку у манастирима, а Вук Караџић говори да су два манастира (Благовештење и Јовање) имала "куле за писање књига". Овчарско-кабларски манастири су били значајно средиште уметничке делатности, о чему говори чињеница да су све цркве имале осликане фреске и олтарске преграде у виду иконостаса, који су делимично сачувани.

Није познато колико је некада било манастира, а данас их има десет. На левој страни западне Мораве, под Кабларом, су Благовештење, Илиње, Јовање, Никоље и Успење, а под Овчаром су Ваведење, Вазнесење, Преображење, Св. Тројица и Сретење. Многи од манастира временом су преправљани и обнављани. Услед градње пруге, Преображење је измештено на нову локацију, Јовање је изнова зидано због изградње хидроцентрале Међувршје, Вазнесење је знатно обновљено, а Илиње и Успење су између два светска рада поново подигнути на старим местима.
Најзначајнији манастири (Благовештење, Никоље, Сретење и Св. Тројица) су стручно конзервирани и заштићени као споменици културе од великог значаја за историју и културу Србије.

 

Манастир са црквом Благовештења налази се у Овчар Бањи. Основан је вероватно у средњем веку, али данашња црква потиче из 1602. године. Црква је једнобродна грађевина рашког типа, са полукружном олтарском апсидом на источној и припратом на западној страни, уз коју је касније дозидан дрвени трем. Над средишњим делом цркве је осмострано кубе, изведено тесаним сигом, а остали део цркве је од притесаног кречњака и пешчара. Црква је живописана од 1602. до 1632. године. Од старог иконостаса сачувана је престона икона Богородице са Христом из 1602. године.
Током времена у манастиру је мењана кровна шиндра, обнављан је дрвени трем, а око 1900. године промењен је иконостас. Манастир Благовештење познат је по преписивачкој школи. По архитектури, сачуваним фрескама, иконама и елементима дрвеног и каменог намештаја, овај манастир представља репрезентативни пример у првој половини 17. века.


  Од старијих вредности у цркви истичу се мермерна плоча са розетом из 17. века и фрагменти фресака, наоса, олтарског простора и зидане олтарске преграде из истог периода, рад Живка Павловића из Пожаревца. Манастирски комплекс је 1845. године опасан зидом.
Манастир Јовање са црквом посвећеном рођењу Св. Јована Крститеља први пут се помиње 1536. године. Због изградње хидроцентрале 1959. године стари манастир је порушен и пренесен на данашњу локацију. Због посебног значаја и гостопримства монахиња, манастир је изузетно посећен током целе године.

 

 

 

Преображење се први пут помиње између 1528. и 1530. године. Срушен је 1911. године због изградње пруге, а садашњи манастир налази се, за разлику од старог, на десној обали Западне Мораве. Живот у манастиру организован је по светогорском правилу, што значи да нема ни парохију ни имовину, већ му је улога искључиво мисионарска.
Успење је саграђено 1939. године на темељима старог манастира. У близини данашњег манастира, на брегу што се уздиже изнад манастира Јовање, налази се локалитет Кулина са остацима четвороугаоне куле и једним објектом правоугаоне основе прислоњеним уз стену. Сматра се да је то била одбрамбена кула која је штитила манастире у клисури од нападача.

 

Манастир Вазнесење постојао је још у 16. веку, али је за време турске владавине порушен и запустео. Црква и конаци обновљени су 1997. године на старим темељима. Црква је једнобродна и претпоставља се да је у 16. веку имала куполу изнад средњег превоја. У новој цркви сачуване су две мермерне розете, украшене биљном орнаментиком, а од рукописних књига, "Четворојеванђеље", које је 1570. године преписано у овом манастиру.

 

 

 

Илиње се налази у непосредној близини Овчар Бање, изнад манастира Благовештење. Невелика црква, окружена густом четинарском шумом, подигнута је 1938. године на темељима старог манастира.
Испосница Св. Саве је мали извор са црквом, до којих се стиже пешачком стазом од железничке станице. Вода прави мали резервоар запремине 2-3 литра, који се никад не празни, а народ верује да је вода лековита, односно чудотворна. Поред извора 1938. године подигнута је мала црква посвећена Св. Сави.


Црква - пећина Кађеница налази се 1 км узводно од Овчар Бање, на десној обали Западне Мораве. Добила је име по догађају у време Хаџи-Проданове буне, 1814. године. У пећину се сакрио народ избегао из околних села, али су их Турци открили, на улаз натрпали сламу и грање, који су запалили, тако да се народ у пећини угушио. 1940. године, кости су спаљене и сахрањене у истој пећини, у два камена саркофата. Саркофази се налазе у олтарској апсиди цркве, у којој је израђено Христово распеће. Данас је прилаз пећини уређен, а главна дворана са назнаком пећинског накита, истовремено је и сакрално-споменички простор.