Православне помјесне цркве
Протојереј др Радомир ПоповићЦариградска патријаршија
Свој почетак везује за Светог Андреја Првозванога и он је њен заштитник. На Западу често за Васељенску патријаршију користе «цезаропапизам»- права је истина да цар никада није одлучивао о вјерским питањима, догматима, Св. тајнама. Цареви јесу имали почасти и право сазивања Васељенских сабора. У Цариграду је био Други Вас. Сабор 381 г. Нарочито су се истакли на Истоку Свети Григорије Богослов, Свети Јован Златоусти и Свети Василије Велики. У петом вјеку побјеђене су јереси несторија и монофизита. Свих седам сабора су сазвали цареви. За побједу иконопоштовања нарочито су заслужни Свети Теодор Студит и Свети Јован Дамаскин. 843 Царица Теодора је прогласила побједу иконопоштовања - Недеља Православља. Патријарх Фотије (853-867; 877-886) једна је од најзаслужнијих личности тог доба. У његово доба хришћанску вјеру су примили Словени. Он је први указао на новотарије у Западној цркви- филиокве, азима, епиклеза. 1054 Десио се велики расцјеп између Источне и Западне цркве. 1204 у Четвртом крсташком рату крсташи су освојили Цариград и срушили Византију. Латинско царство трајало је до 1261. Биле су склапане двије уније Лионска 1274 и Флорентинска 1438/39. 1453 Пао је Цариград, Света Софија претворена је у џамију. Међу најзнаменитије патријархе спадају Јеремија Други и Кирило Лукарис. Јеремија је одржавао контакте са католицима али и са протестантима. Хиротонисао је првог руског патријарха Јова у Москви 1589. Кирило Л. је основао прву штампарију у Цариграду 1627. У 19 и 20 вјеку Васељенска П. је проносила идеју о ослобођењу од Турака. Помагала је грчки устанак 1821. 1844 на Халки је основана богословска школа. Турци је затворили 1972. 1900 у Малој Азији је било 2.000.000 Грка, 2300 храмова, 2900 свештеника. 1920 у Цариграду је било само око 100.000 Грка. 1922 Послије грчког пораза код Смирне Грци су доживјели егзодус. Данас у Турској има око 4000 Грка. Васељеснкој П. припада Патмос, Крит, Додеканиси, и све Грчке цркве у расејању.
Александријска патријаршија
Град Александрија носи име по Александру Македонском и основан је 332/31 прије Христа. Налази се на раскршћу Африке, Азије и Европе. Ту је дјеловао Филон Александријски. Ту је настао превод Седамдесеторице - Септуагинта. Јудеји су донијели Хришћанство у Ал. Јеванђелист Марко је проповједао вјеру у Ал. и за првог епископа рукоположио Анијана. Апостол Марко је ту мученички пострадао око 62 год. почетком другом вијека гностичка јерес се учврстила у Ал. Познати гностик Василиск написао је своје «Јеванђеље». Сматра се да је ап. и ев. Марко оснивач Александријске катихетске школе. Један од првих учитеља био је Пантен, послије његове смрти епископ Дионисије Александријски поставио је за новог учитеља Климента, а за вријеме прогона од Септимије Севера постављен је Ориген као 18-годишњи младић за учитеља. Александријска богословкса школа користила је алегорију у својим тумачењима светог Писма, као основни метод. За вријеме прогона од Септимија Севера пострадао је Оригенов отац Леонида. За вријеме цара Диколецијана пострадали су: Св. Екатерина, Св. Мина, многи копти. Ту је прва три вјека служена литургија Св. Марка. О првенству Ал. катедре говори 6. канон Првог Вас. сабора. Прије Првог Вас. сабора Александријску цркву потресао је Мелитијев раскол- ликопољски епископ Мелитије из Тиваиде дошао је у сукоб са александријским епископом Петром по питању палих хришћана. У вријеме прогона када је Петар био одсутан из своје епархије Мелитије је рукополагао епископе у том дјелу Цркве. Своје присталице Мелитије је звао «црква мученика» јер нису избјегавали прогоне али били су против тога да се у Цркву приме они који су отпали за вријеме прогона. Мелитијевци су подржали Арија који је услиједио са својим учењем. Арије је учио да је Христос створ Божји и да није исте суштине са Богом Оцем. 318 На сабору у Александрији је осуђен и онда је отишао код свог пријатеља Јевсевија у Никомидију. Осуђен је и 321. 325 Осуђен је на Никејском сабору. Мелитијевци и аријевци издејствовали су да Арије буде поново примљен у Цркву 336. Св. Атанасије је 362 године сазвао сабор у Александрију. Значајнији епископи послије Ав. Атанасија били су Петар, Тимотеј и Теофило. Теофило је био оригениста за вријеме кога је био сабор под храстом 404 када је Свети Јован Златоуст протјеран. Послије Теофила је дошао Кирило (412-444), који је узео активног учешћа на Сабору у Ефесу 431. Послије Кирила сошао је Диоскор који је узео учешћа на разбојничком сабору у Ефесу 449 али је Халкидонски Сабор 451 осудио Евтиха, монофизитског јересијарха. На александријској катедри мјењали су се монофизити, тако је епископ Тимотеј Елур признао Енотикон цара Зенона. Питањем присаједињења Цркви бавио се византијски цар Ираклије (610-641). Са инвазијом Арабљана дошло је до физичког раздвајања Египта од Византије и настале су националне цркве Копта и Етиопљана, и монофизитство се тамо до данас задржало. До Другог Вас. сабора у црквеном диптиху Александрија се налазила иза Рима, а 3 канон на Другом сабору одлучује да је Цариград иза Рима па онда Александрија. Монаштво се овде појављује још у трећем вијеку. Павле Тивејски и Антоније Велики (356), Пахомије сматрају се оснивачима монаштва. Арабљани су освојили Египат и ропство је трајало од 642-1517. хришћани су трпили прогоне. На Седмом Васељенском сабору александријску цркву је представљао презвитер Тома, и у то вријеме је дошло до зближавања Копта и православних, чак и Копти спомињу Седми сабор. Крсташи су три пута покушали да се пробију у Египат али нису успјели освојити Александрију. Крајем 15 вјека у Александрији су остали три храма. Турско ропство је наступило 1517, султан Селим први освојио је Египат. У Каиру је пострадало 50.000 махом хришћана. Кирило Лукарис је 1601-1620 био Александријски патријарх. Александријска црква одржавала је везе са руском и 1667 на суђењу патријарху руском Никону присуствовали су и представници александријске цркве. Основано је неколико метоха у Румунији и Русији. Александријска Црква данас има између 200.000-350.000 вјерника. У Египту има око 3000 Грка, 20.000 Арапа, имају око 250 свештеника. У Украјини имају метох у Одеси са школом која има 400 ученика.
Антиохијска Патријаршија
Антиохија је био град у Сирији на ријеци Оронту. У Антиохији су први пут вјерници од стране многобожаца названи хришћанима. У Антиохији су проповједали апостоли Павле и послије Петар. Петра су антиохијци сматрали својим првим пастиром. Из Антиохије се апостол Павле упутио на све три своја мисионарска путовања. Сматра се да је Дидахи настао у Антиохији у апостолско вријеме. Познати оци су Свети Игњатије Антиохијски- Богоносац, Свети Теофило, епископ Серапион. Ова Црква је прва осудила Павла Самосатског 264 и 268 год. Свештеник Лукијан основао је Антиохијску богословску школу, ученици ове школе били су јеретици Арије а касније и јеретик Несторије. За вријеме цара Диоклецијана страдао је Свети Кирило. Познати богослови из Антиохијске школе су били Диодор Тарсијски и Теодорит Кирски. Угледан противник Аријанаца био је епископ Мелетије који је пресједавао Другим васељенским сабором. У Цариграду 381 године. Сабор у Ефесу 481 одвојио је Кипарску Цркву од Антиохијске. На Шестом васељенском сабору осуђен је патријарх Макарије александријски као јеретик монотелит. У вријеме раскола Петар Антиохијски у писму цариградском патријарху Михаилу Кируларију пише да римске заблуде треба избјећи, неке повући а неке прећутати, «треба да изаберемо пут мира и благости, јер су западни наша браћа, чак и ако гријеше много пута из разлога њихове бруталности и незнања... молим те не захтјевај све да не бисмо све изгубили». Боемунд Нормандијски освојио је Антиохију 1098. На сабору у Флоренти антохијце је престављао Марко Евгеник. У 19 вјеку отворило се арапско питање утицајем Руса. Антиохијска црква у породици православних цркава заузима треће мјесто, њено сједиште је у Дамаску. У Америци има око 500.000 вјерника.
Јерусалимска патријаршија
Називи града Јерусалима су Рушалимун, Уру-Салим, Јеросолима, а за вријеме тајанственог Мелхиседека звао се Салим. У Старом Завјету се често зове Сион. Јерусалим значи мјесто мира. У Јерусалиму је пострадао Првомученик архиђакон Стефан, Јаков брат Господњи. Ту је одржан апостолски сабор 49 год. У вријеме цара Адријана 135 год. Јерусалим је разрушен, а Римљани су на градским рушевинама основали Елију Капитолину. Цар Константин је саградио василику Гроба Господњег или Храм Васкрсења. Његова мајка Јелена је око 326 пронашла Часни крст. У Светој Земљи монаштво шире Св. Иларион, Св. Харитон, Св. Теодосије, Св. Јефтимије. Један од највећих монаха је Свети Сава освећени (553). Свети Сава је основао Лавру 585 год. у Лаври су били Св. Јован Дамаскин, Св. Косма, Св. Стефан Чудотворац, Св. Роман Мелод. Манастир Св. Теодосија основан је 465 г. Манастир Св. Ђорђа саграђен је на мјесту гдје је по предању пророк Илија био три године. Манастир на гори искушења, а манастир Часног Крста саграђен је на мјесту гдје је Лот засадио дрво на коме је разапет Христос. Турци су освојили Јерусалим 1078, а Латини су га освојили 1099. Од 1847 Турци су дозволили западњацима да преузму многа Света мјеста у Јерусалиму. Почетком 20 вјека у Јерусалиму је било око 30.000 православних. 1917 Енглези су окупирали Јерусалим, а арабљанско израелски рат 1947 подјелио је град на јеврејски и арабљански, град је обједињен 1967. данашњи Јерусалим подјељен је на нови и стари град. Данас братство храма Гроба Господњег има 135 монаха. Игуман Свете лавре св. Саве Освећеног је лично патријарх, број вјерника је око 200.000 и већином су Арапи-Палестинци.
Руска патријаршија
Просветитељ Руса је Свети кнез Владимир ( 950-1015). Добио је на крштењу име Василије. А колективно крштење Кијевљана било је 988. Кнез Јарослав Мудри подигао је храм Св. Георгија и Свете Ирине у Кијеву 1051-54- Кијевско Печерска Лавра. 1124 У Кијеву је у пожару изгорјело 600 цркава. У одбрани руског хришћанства посебно се истакао свети Александар Невски које је 1240 побједио Швеђане. Свети Сергије Радоњешки сазидао је 1380 манастир Свете тројице код Москве. Андреј Рубљов био је иконописац и монах у манастиру Свете Тројице - Икона Свете Тројице. Московски кнез Јован Трећи велики оженио се византијском принцезом Софијом Палеолог 1472 и као симбол царства узео двоглавог орла и већ тада се јавила идеја о Москви као трећем Риму. Руска црква није прихватила одлуке Флорентинске уније. У 14 вијеку позната је секта «стригољники». У Русију је 1518 дошао Максим Грк који је исправљао богослужбене књиге, оклеветан је провео у тамници 20 година. Прекретницу у историји Руске Цркве чини Стоглави сабор који је одржан у Москви 1551 и има 100 поглавља. 1588 у Москви је боравио цариградски патријарх Јеремија други и за патријарха у Москви је 1589 поставио митрополита Јова. 16 И 17 вјек су познати као «смутноје времја». Патријарх Јов се залагао да цар буде Борис Годунов а не лажни цар Димитрије, ипак је заваладао Димитрије а Јов је смјењен и на његово мјесто постављен Грк Игњатије. Послије збацивања димитрија и Игњатије је протјеран у Литванију гдје је примио унију. Цар Петар Велики (1682-1725) био је контраверзна личност. За вријеме њега установљен је Свјатијешиј правитељствујушчиј синод који је остао до 1917, и Петар Велики је 1721 укинуо патријаршију. У Руској цркви дјеловали су велики Оци: Св.Тихон Задонски (1724-1783), Пајсије Величковски (1722-1794), Св. Серафим Саровски (1759-1833). Пајсије Величковски је приредио добротољубље на Руски језик. Св. Тихон Задонски - О истинитом хришћанству. Св. Герман Аљаски био је просветитељ Аљаске, његов манастир на острву Кодиак. Игњатије Брјанчанинов, Теофан Затворник, Св. Јован Кронштатски познати су свијету као велика свјетила Христове вјере. Послије Октобарске револуције изабран је патријарх Тихон (1917-1925). Комунисти су покушавали да направе раздор оснивајући «живу цркву». У Русији је захваљујућу безбожним реформама дошло до велике глади 1921-22. Комунисти тада пљачкају Цркву. У Петрограду је стрељан митрополит Венијамин. Комунистичка «жива црква» имала је неких бједних присталица, који су осудили на својим саборима Антонија Храповицког, тражили бијели епископат, презвитерско урављање црквом, у народу су били познати као «црвени попови». Обновљеници су имали 192 епископа и 15000 храмова. У Петрограду од 123 само им 8 парохија није припало. У јеку велике репресије настала је катакомбна црква која је постојала све до «перестројке». По Стаљиновој жељи Сергије је изабран за патријарха 1943. за вријеме Хрушчова од 22000 храмова отворено је 7000. 1998 у Русији је било 19000 парохија са око 17000 свештеника. У Москви има 428 храмова. 2003 у Русији је било 614 манастира.
Бјелорусија Има око 10.000.000 становника. 50%Православаца, римокатолика око 19% и осталих. 1925 Ватикан је потписао конкордат са Пољском који је обухватао дио Бјелорусије, то је било тешко вријеме. 1500 Храмова је преотето, 140 спаљено. Њемачка окупација скоро је уништила Православље. 1992 У Бјелорусији је било око 600 парохија и 10 епархија, број парохија је повећан на 918. најпоштованија светитељка је преподобна Ефросинија која је рођена 1102 у кнежевској породици. Она је заштитница Бјелорусије.
Естонија Постоји од 1991 и главни град је Таљин. Од 1996 државна власт не признаје духовну надлежност московске патријаршије. Од 90 парохија у 49 се говори естонски и њима је надлежна Цариградска патријаршија - има их око 20.000, а Руса око 7000. на челу Цариградске цркве у Естонији налати се од 1999 митрополит Стефан а на Московској патријаршији страни налази се 28 парохија и на челу је митрополит Корнелије. Неспоразуми васељенске патријаршије и московске на жалост још трају, око Естоније.
Украјинска православна црква Аутономију добила 1990, сједиште цркве у кијеву има око 35 милиона вјерника, има 13.000 парохија, од којих московској патријаршији припада 9047. Унијати имају око 3300 парохија, католици 807, 2134 протестанти, пентикосталци 1190, јеховини свједоци 665, адвентисти 850, јудаисти 221, муслимани 395.
Руска православна загранична црква
Послије октобарске револуције (1917) између 2 и 10 милиона Руса напустило се Русију. 1921 У Сремским Карловцима одржан је први велики сабор РПЗЦ, и одатле је упућена Посланица дјеци Руске цркве. Од 1925 у Паризу ради Православни богословски институт Светог Сергија Радоњешког, на коме су били Сергије Булгаков, Антоније Карташов, Павле Евдокимов, А. Шмеман, Ј. Мајнедорф, Г. Флоровски. Из Карловаца је сједиште премјештено у Минхен (до 1948) а онда у Њујорк до данас. У Манџурији је једно вријеме живјело око 200.000 Руса и имали су 48 храмова. У Аустралији око 300.000 Руса припада РПЗЦ. Данас имају око 150.000 вјерника. Најпознатији центар им је манастир Свете Тројице у Џорданвилу, манастир Светог Јова у Минхену. РПЗЦ припада и Свети Јован Шангајски (1896-1966)
Српска православна црква
Прво масовније крштење Срба било је за вријеме цара Ираклија (610-641). Просветитељи Срба си Кирило и Методије. Пресудно за крштење свих Словена јесте стварање словенског писма. У Београду се први пут спомиње епископ Сергије 878 а прва словенска епархија била је «Величка» чији је епископ био Св. Климент. Под јурисдикцијом Охридске архиепископије биле су све епископије у Србији до 1219. Српска племена у Зети, односно Дукљи, у 9 вјеку уједињена су у Зету и краљ је био Св. Јован Владимир, њехове мошти се данас налазе у цркви код Елбасана у Албанији. За хришћанство код Срба највећу улогу има Свети Сава. Написао је Карејски типик, Хиландарски типик. Због четвртог крсташког рата када се и сама Света Гора нашла у опасности од Латина (1204-1261), Свети Сава је 1208 пренио мошти Св. Симеона из Хиландара у манастир Студеницу. Свети Сава је био архимандрит у Студеници до 1217. 1217 Стефан, Савин брат, примио је круну од папе и Свети Сава је тад напустио Србију. Отишао је до византијског цара у избјеглиштву Теодора Ласкариса и цариградског патријарха Манојла Сарантена. Ту је рукоположен за првог архиепископа Српскога. Када се из Никеје враћао у Србију у Солуну је написао Номоканон - Крмчија. Жича је одређена за сједиште архиепископије и ту је Свети Сава крунисао свог брата Стефана првовенчаног за краља. Том приликом је одржао чувену Жичку бесједу. Савином раду на осамостаљивању Српске цркве противила се Охридска архиепископија на челу са Димитријем Хоматијаном. Стефан Првовенчани се замонашио и умро као Свети монах Симон, а трећи брат Вукан је умро као монах Јован. Стефана је на прјестолу наслиједио Радослав и тада је Свети Сава отишао на прво путовање у Свету земљу 1229. 1233 Свети Сава се одрекао прјестола и за свог наслиједника предложио Св. Арсенија Сремца. 1234 Свети Сава одлази у Свету Земљу и у повратку када је боравио код бугарског цара Јована Асена 1235 умире. Краљ Владислав је његове Свете мошти пренио у манастир Милешево и 1237 ту га сахранио. Период трајања Српске архиепископије је од 1219-1346. Цар Душан се прогласио за цара 1346 и на Цвети 1346 проглашена је Српска патријаршија а први српски патријарх Јоаникије Други. Значајан је Душанов законик усвојен на сабору у Скопљу 1349 и допуњен у Серу 1354. Под утицајем Јована Кантакузина васељенски патријарх Калист бацио је анатему на српског цара, патријарха, Цркву и народ 1353. Процес измирења трајао је до доба када је дјелом српске земље владао Угљеша Мрњавчевић. Делегација монаха на челу са старцем Исаијом и јеромонахом Хикодимом Грчићем 1375 се упутила у Цариград. Послије смрти цара Душана највећи дио српских земаља ујединио је кнез Лазар Хребељановић који је преко жене Милице био у контакту са светородном лозом Немањића, он је погинуо у Косовској бици 1389. Кнеза Лазара наслиједио је син Стефан Лазаревић који је добио титулу деспота због истицања у Ангорској бици 1402. Његове задужбине су Манасија, Каленић итд. Манасија је чувена као «Ресавска школа», одатле се писменост ширила чак и у далеку Русију. Познато дјело Стефана је «Словољубве». Један од посљедњих српских деспота био је Ђурађ Бранковић (1427-1456). Одбио је примити унију са католицима. Српска деспотовина је пала 1459, Босна 1463, Херцеговина 1482, Црна Гора 1499. Обновљена Пећка Патријаршија трајала је од 1557-1766, кључну улогу у обнови је одиграо Мехмед паша Соколовић и његов брат Макарије постао је први патријарх (1557-1571). 1594 Срби су дигли устанак у Банату, 1597 у Херцеговини. Синан Паша је 1594 на Врачару спалио мошти Св. Саве. Патријарх Пајсије Јањевац (1614.-1647) написао је Житије и Службу светом Симону. 1690 Под Арсенијем Трећим Црнојевићем била је велика сеоба, када је са њим преко Саве и Дунава прешло 40000 Срба, а сличну судбину Срби су доживјели и под патријархом Арсенијем Четвртим Шакабендом (1728-1737). Посљедњи патријарх Србин на престолу Пећке патријаршије био је Василије Бркић (1763-1765), наслиједио га је Калиник Други (1765-1766) Грк. Од 1766 до 1920 била је укинута српска патријаршија. До 1830 у Србији су епископи били Грци и био је Грчки језик богослужбени. 1830 Турска је признала Србима државност а 1831 Цариградска патријаршија српској цркви аутономију. Први митрополит обновљене Србије био је Мелентије Павловић (1831-33), иза њега био је Петар Јовановић (1833-1859), па Михаило Јовановић (1859-1881 и 1889-1898). Србија је на међународном Берлинском конгресу 1878 призната, Србија је постала краљевина 1882 на челу са Миланом Обреновићем.
Карловачка митрополија
Прву организацију Српске цркве у Аустроугарској извршио је избјегли патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић на основу привилегија које је добио од цара Леополда првог. Први назив је Крушедолска митрополија а послије Карл. митр. Када је царица Марија Терезија укинула потиско - поморшку границу око 100.000 Срба одселило се у Русију између 1752 и 1764. У борби за очување Православља у Карл. м. посебно су се истакли митрополит Павле Ненадовић (1749-1768) и Стефан Стратимировић (1790-1836). За вријеме митр. Јосифа Рајачића митрополија је постала патријаршија (1842-1848-1861)
Црногорска митрополија
1499 Турци су сломили отпор Црнојевића. У бици код Царева Лаза 1712 Црногорци су побједили Турке. У смутном времену појавио се Шћепан Мали. За вријеме њега митрополит је био Сава а њега је наслиједио Арсеније Пламенац (1781-1784) а њега је наслиједио Петар први Петровић - Свети Петар Цетињски. Митрополит Петар Други Петровић Његош писац је Горског Вијенца, Луче Микрокозме. Митрополита Његоша наслиједио је кнез Данило (1851-1860) 1920 Црногорска митрополија је ушла у састав Српске патријаршије.
Православље у Далмацији
Крка, Крупа и Драговић центри. 1718 Далмација је дошла под Млетачку власт и млечани су све православне потчинили филаделфијском епископу који је био унијат. 1750 Срби из Бенковца изабрали су себи за епископа Симеона Кончаревића. 1810 Добили се за епископа Бенедикта Краљевића. 1828 Длматинска је епископија дошла под јурисдикцију карловачке митрополије. Истакао се Јосиф Рајачић, Стефан Кнежевић и Никодим Милаш.
Босна и Херцеговина
Послије укидања Пећке патријаршије Црква у Босни потпала је под јурисдикцију цариградске патријаршије. Сава Косановић је први босански митрополит (1881-1885), нарочито га је у раду ометао Бењамин Калај.
Стара Србија
1871 У Призрену је основана Богословија. Цариградска патријаршија је 1920 издала Томос српској цркви о сагласности за поновним васпостављањем патријаршије. На архијерејском сабору у Сремским Карловцима 30 августа 1920 Српска црква се уздигла на ниво патријаршије. Први патријарх био је Димитрије Павловић (1920-1930), други Варнава Росић (1930-37)- за вријеме њега доније устав. Гаврило Дожић (1938-1950) саградио интернат за студенте богословског факултета. У другом свјетском рату убијено је 515 свештеника, као и епископи Петар дабробосански, Платон бањалучки, Горазд чешкоморавски, Сава горњокарловачки. Патријарх Гаврило био је затворен у Дахау. Послије Другог свјетског рата комунисти су Цркви одузели 70.000 хектара земље, 1180 зграда. Викентије (1950-1958)- 1952 богословски факултет је избачен са Београдског универзитета, патријарх је изненада умро 1958?- Македонско црквено питање. Герман (1958-1990-91) Сазидана нова зграда Богословског факултета. Расколи у Америци и Македонији. Павле (1990-) Превазиђен раскол у Америци. Обновљена богословија на Цетињу. Српска Црква има 32 епархије, 3578 парохија, 204 манастира, 1900 свештеника 230 монаха, 1000 монахиња, седам богословија, три богословска факултета. Према попису из 2002 Србија има 7498000 становника- православних 6371584, римокатолика 410978, муслимана 239658, протестаната 80837, јевреја 785.
Румунска православна црква
Св. Андреј Првозвани посијао прво сјеме Хришћанства на том простору. Прво масовно крштење било у првом и другом вијеку. Св. Никита из Ремезијане из петог вијека велики мисионар. Св. Јован Касијан рођен је око 365 и порјеклом из Добруџе на ушћу Дунава- «Монашке установе». Молдавску митрополију основао је кнез Драгаш, а молдавска престоница била је град Серес а на крају Јаши. Манастир Куртеа де Арђеш 1517 основан. Кијевски митрополит Петар Могила био је порјеклом из Молдавије. Написао је «Православно исповедање». Од 18 вјека у Румунију се уводи Румунски језик а најзаслужнији су за то Варлаам и Доситеј који су Служебник превели на Румунски 1679. 1822 Турци су им дозволили да могу бирати своје владаре. 1859 Молдавија и Влашка су се ујединиле у Румунију и први Румунски кнез био је Александар Куза (1859-1866). 1865 Прогласили су аутокефалност. 1878 На Берлинском конгресу Румунија је призната. По одлуци Букурештанског мира (10 августа 1913) Румунија је добила Добруџу а по Париском мировном уговору (1919) добила Буковину, Трансилванију, дио Баната и Бесарабију. Андреј Шагуна (1848-1873) један је од најпознатијих епископа. Буковинска митрополија основана је 1402. Румунска патријаршија проглашена је 11 фебруара 1925, први патријарх био је Мирон. Свети Никодим Тисмански из 15 вјека (порјеклом Србин) основао је манастире Водице и Тисман. 1958 у Румунији је било око 10.000 монаха. Манастир Њамц подигнут је 1407. 1688 Појавила се Библија на Румунском језику. Димитрие Станилое један од најпознатијих теолога. Данас у Румунији има 13.079 парохија, 401 манастир, 9438 свештеника, 2483 монаха, 4123 монахиње, 14 факултета са 8000 студената, 37 богословија 8 и 12000 вјероучитеља!
Бугарска православна црква
Свети апостол Павле основао је прве црквене општине. Најстарије епископске катедре Филиополис (Пловдив) и првим епископом Јермом. Адријанопољ имао своје страдалнике. Племе Беси су живјели у области Родопа и њихов просветитељ је епископ Никита из Ремезијана (Бела паланка. Свети Никита крштавао је и Готе, Дачане и Ските. Илирик је до 752 припадао Риму. Кана Аспарух био је први владар Бугара половином 7 вјека. Сједиште је било град Плиска (данас Шумен). Кнез Борис је прихватио вјеру 864. Борис-Михаило се 866 обратио папи Николи са 106 питања, папа му је одговорио по Павлу Поулонском и Формозу Портском. Фотије 867 пише о незадовољству што су латински мисионари у Бугарској. Први бугарски архиепископ био је Јосиф. Кирило и Методије су учврстили хришћанство међу Бугарима. За вријеме цара Симеона (893-927) престоница била Преслав. Патријарх цариградски Никола Мистик крунисао је Симеона за цара. Патријаршија је проглашена 919. а први патријарх Леонтије. Најпознатији охридски епископ био је Теофилакт. Трновска патријаршија (1253-1393). Охридска архиепископија укинута је 1767. Монах Пајсије (1722-1798) почиње националну обнову Бугара. У Бугарској је вршена јелинизација. Јосиф Брадати из Рилског манастира (1690-1750) нарочито се опирао јелинизацији. 1860 бугарски епископ Иларион не спомиње цариградског патријарха на литургији. 27 Фебруара 1870 султан Абдул Азис издао ферман да је Бугарска егзархија самостална црква. Први егзарх Антим Видински (1816-1888). Раскол са цариградском патријаршијом трајао 73 године до 22 фебруара 1945. Патријарх Кирило (1953-1971), патријарх Максим (1971-) Светитељи- Кнез Борис, Св. Климент, Св. Јован Рилски. 1969 Прешли су на григоријански календар. Имају 123 манастира, 105 монаха, 150 монахиња, 4720 храмова, 500 капела, 1350 свештеника. 1992 митрополит Неврокопски Пимен основао је свој Свети синод, и тај раскол још траје.
Грузијанска православна црква
ПресветаБогородица требала је да иде у Грузију, али јој се јавио Христос и рекао да пошаље Његов Лик по Светом Андреју Првозваном. Просветитељка је Света Нона- Нина. Исцјелила је дијете цара Миријана и царицу такође. Узима се да је самосталност грузијске Цркве добијена од Антиохијске цркве 476. Степен патријаршије добила је 1010. аутокефалију су изгубили 1811, поново су повратили аутокефалију 1917 а ранг патријаршије им је признала Васељенска патријаршија 1990. Грузијански народ имао је трагичну историју. 1920 Ватикан је хтио унију Грузини одбили. Добијали су помоћ из Русије. Свети Јован Мангилски основао је по један манастир у Осетији и Дагестану. Гајоз Бараташвили архиепископ Моздока сматра се просветитељем Осета. Михетски собор (Живоносни стуб) мајка је свих грузијанских цркава. – у том храму се чува огртач Господа Исуса Христа. Сионски собор храм у Тбилисију из 5 вјека- у њему се чува крст свете Нине. Ивирон на Светој Гори је Грузијански манастир кога је основао грузијански монах Јован Ивер 980. Светитељи: Свети Јефтимије Иверски, Свети Иларион Чудотворац, Свети Григорије, цар Арчил, Свети Або, царица Кетеван, Григорије Парадзе.
Самосталне цркве
Кипарска православна Црква
Послије смрти архиђакона Стефана у Светом писму се спомиње да су многи хришћани побјегли и на Кипар. Око 45 апостол Павле и Варнава стижу на Кипар, када је у Пафу крштен проконзул Сергије Павле. По предању на Кипар је избјегао Четверодневни Лазар. Варнава и Марко су остали да проповједају на Кипру, Варнаву су каменовали у близини града Саламине и Марко га је сахранио. Трећи Сабор је потврдио самосталност Кипранске цркве. На првом васељенском сабору учествовали су епископ Кирило из Пафа, Геласије из Саламине и Свети Спиридон из Тримитунта. Изразит антијеретички писац био је Епифаније из Саламине- Панарион (кутија са лијековима). 1191 Крсташи су освојили Кипар и Енглези су га дали на управу римокатоличком реду Темплара., исте године је дошло до побуне и Ричард је дао продао острво јерусалимском краљу Гијому Лузинијану, под франачком влашћу остао је до 1489 када га преузимају Млечани. Латини су у Левкосији поставили свог архиепископа 1220. Турско ропство трајало је од 1571-1878.1878 Предат је Кипар Енглезима. 1925 Кипар је проглашен енглеском колонијом, Кипрани се боре за слободу, устанак је угушен 1931. 1948 На чело цркве дошао Макарије Други и те год. је основан Савет етнархије. 1950 Изабран је за архиепископа Макариос Трећи. 1955 На Кипру устанак. 1956 Макариоса су Енглези одвели на Сајшелска острва у индијском океану и тек су му следеће године допустили да се врати. 1959 Макариос је изабран за предсједника Кипра, а 15 августа 1960 проглашена је Република Кипар. 20 Јула 1974 на Кипар се искрцала Турска војска и заузели су 37% Кипра. Светитељи: Свети Варнава, Лазар Четверодневни, Св. Тит, Спиридон Тримитунсски, Епифаније Кипарски. Манастири: Ставровуни(Часног Крста), Светог апостола Варнаве.
Јеладска архиепископија
Апостол Павле је око 50 године ту проповједао, лично је основао црквене општине у Филипима, Солуну, Верији, Атини, Коринту. Најпознатији ранохришћани су Димитрије Ареопагит, Димитрије и Нестор... 963 Св. Атанасије Атонски основао је Свету Гору уз помоћ цара Никифора Фоке. Четврти крсташки рат срушио је Византију од 1204-1261.У 14 вјеку дошло је до сукоба са западном схоластиком, и углавном се водио између Светог Григорија Паламе и Варлаама и Акиндина. Свети Козма Етолски био је чевени чувар православља за вријеме Туркократије. 1829 Турска је признала Грчкој независност. 1833 Проглашена је монархија и први краљ је био Отон први, Баварац. 1833 Грчка Црква је прогласила аутокефалију а Васељенска патријаршија је признала 1850. 1922 Био је велики прогон Грка из Мале Азије, пре протјеривања у Малој Азији је било 2.500.000 Грка, 2232 храма, 2177 школа. Јермени су у Грчкој 1933 саградили храм Св. Георгија у Атини. Католичка црква има 212 храмова. Има око 150000 Турака- 205 џамија.
Пољска православна црква
1413 Године склопљен уговор између Литваније и Пољске. 1385 Кнез Јагело се јавно одрекао православне вјере и од 1387 римокатолицизам је главна вјера у Пољској. За вријеме краља Сигисмунда Трећег (1587-1632) и Владислава Четвртог (1632-1648) православнима је било нарочито тешко. У борби за очување правослаља нарочито се истакао кнез Константин Острожски (1527-1609) - штампао је «острожку Библију». Лвовско братство (од 1585) и Вилнско братство свим су се силама борили за православље. Свети Атанасије Брестски пострадао је од језуита 1648. Приликом подјеле Пољске 1772 када је Русији припао већи дио у Православље се вратило око 8.000.000. када је Пољска призната 1918 имала је око 5.000.000 православаца. Од 1500 храмова католици су преотели 500. 1938 порушено је око 100 православних храмова. 1943 Убијен је митрополит Алексије. Данас има око 700.000 православаца.
Чехословачка православна црква
Плод мисионарског рада Свете браће Ћирила и Методија а на захтјев Светог Растислава (855-870). 864 Крштен је чешки кнез Боривој и његова жена Људмила. Наишли су на отпор латинских свештеника. Света браћа су ишла у Рим и понијели су мошти Светог Климента. Мађари су 907 уништили Моравску државу. Јован Хус +1414 је оличење буђења националног духа.1451 У Цариграду је био чешки свештеник Контантин Ангелик и са собом је понио «књигу вјере», 1453 Цариград пао и везе прекинуте. Послије смрти Јана Хуса и Јеронима Прашког везе Чеха са Римом су прекинуте, неки свештеници су били рукополагани од православног епископа у граду Мултанску. 1620 Аустроугари су савладали Чехе и они су 300 година били под њима. 1910 у Чешкој је било десетине хиљада православних. Православна црква у Словачкој потпала је под јурисдикцију СПЦ 1921. 1649 У Словачкој је била од језуита наметнута Ужгородска унија. Епископ Горазд је стрељан 4 септембра 1941 и тјело му је спаљено. 1946 СПЦ је дала сагласност ра РПЦ може постављати своје епископе у Словачкој. 1950 Сабор од 820 делегата одбацио је Ужгородску унију из 1649. У Карловим Варима 1948 отворена је богословија. Светитељи: Св. Јован, Света Људмила, Вацлав, Проокопије Сазавски.Чехословачка Црква има око 200.000 вјерника, 245 парохија, 216 храмова, 140 свештеника.
Финска православна црква
Један од просветитеља Финске је Св. Хенрих из Упсале, око 1160. Јован Први је 1286 изабран за епископа Финске. Највећи представник финског протестантизма је Михаило Агрикола (1512-1557). 1593 Сабор у Упсали прихватио је Аугзбуршко исповједање вјере и тим је протестантизма учвршћен у Финској. У Финску је хришћанство прије стигло из Русије, монах Сергије је оснивач чувеног манастира Валаам на острву језера Ладога, Сергија је наслиједио Свети Герман, Валаам је основан 922. 1240 Католички бискуп Томас предводио је Швеђане и Финце у походу на Новгород, Александар Невски их је савладао на ријеци Неви. Сљедећи напад био је 1242 и опет их је побједио Александар Н. 1806 Финска је потпала под Руску власт и тако је било до 1917. Свети Герман је 1793 кренуо у мисију на Атлеутска острва и тамо провео 14 година. 1780 На Финском језику су се појавили први текстови црквених дјела. Тихон руски је признао аутокефалност Финске цркве 1918, а 1923 потпала је под јурисдикцију васељенске патријаршије. Послије Другог свјетског рата Црква у Финској је изгубила 90% имовине и око 70% вјерника. Данас у Финској има око 70.000 православних.
Синајска архиепископија
Синај је данас у границама Египта. Око 310 пострадала је Света великомученица Екатерина. 330 Царица Јелена саградила је малу Цркву, ту се послије подвизавао Свети Нил Синајски.Улазна врата манастира Свете Екатерине стара су 1400 година.Синајски светитељ је Јован Лествичник, наш Свети Сава је посјетио Синај 1234. У Синајском манастиру има сачуваних око 4000 списа. Синајска архиепископија практично обухвата манастир Свете Екатерине у ком живи око 20 монаха.
Православна Црква у Америци
Кристифор Колумбо је открио Америку 1492. Највећи старосједиоци Америке су Ацтеки, Маје и Инке. Ацтеки живе у долини Мексика.Маје су номади. Инке су насељавали подручје Еквадора., Перуа, Боливије, Чиле и Аргентину. Педро из Кордове сматра се најистакнутијим доминиканским мисионарем у Америци. Петар Ганд је мисионарио међу Ацетецима. Православна мисија у Америци кренула је од 1794 преко Атлеутских острва. Григорије Шелихов, руски трговац био је проводник вјере на Аљасци. 1793 монаси Валаама на челу са Јоасафом и монахом Германом стигли су на Кодијак. Јеромонај Јувеналије је 1795 мученички пострадао. Јован Венијаминов је био велики мисионар- превео на атлеутски «Пут у Царство небеско». 1867 Аљаска је продата Америци.1812 Сазидан је први православни храма на подручју Америке у Фор Росу, Калифорнија. 1867 Грци су основали своју цркву у УСА. Срби саградили свој храм у Џексону 1894. 1970 Московска патријаршија признала је аутокефалност Православној цркви у Америци. Данас Грчка архиепископија у Америци има 535 парохија, Америчка п. Црква 528 парохија, антиохијска архиепископија 107 парохија.
Јапанска православна црква
Просветитељ Јапанаца је Николај Касаткин (1863-1912), проглашен за Светитеља 1970. и њему је посвећен храм у Нагасаки. Превео је јапански Свето писмо и богослужбене књиге. Његова дјела: Писма из Јапана, Јапан и Русија. Крстио је љекара Сакаја и свештеника Саваба 1865.Средиште мисије је Токио, први православни свештеник Јапанац Павле Сабас (1875), а први епископ Јапанске цркве сам Николај 1880. 1890 у Токиу је подигнузт храм- Николај-до. Аутономију је стекла 1970 и први епископ био је Владимир, а од 1972 јапанац Теодосије.. православних Јапанаца има око 40.000 хиљада
Албанска православна црква
Стекла самосталност 1937. Албанци се дјеле на два племена Геге и Тоски. Град Драч је једно од најстаријих хришћанских сједишта. Свети Климент и Наум су учвршћивали вјеру. 1479 Пала је под Турке, посљедњи отпор им је дао тада Ђорђе Кастриот- Скендербег. 1913 Албанија је призната као независна кнежевина, а краљевина је проглашена 1928, први краљ Ахмед Зогу. Први поглавар био је Христифор 1937-1949. пред други свјетски рат Албанија је имала 250.000 православних, 354 храма.Под Енвером Хоџом Цркви није било лако. Од 1967 до 1990 у Албанији је забрањен сваки вид вјерског живота. Православци данас чине 25% становништва Албаније.
Дохалкидонске цркве Коптска црква
Египћани су потомци Нојевог сина Хама. Света породица је бјежала у Египат. Ту је мисионарио апостол Марко. Египат је колјевка монаштва - Свети Антоније, Пахомије, Макарије... 451 Евтих је осуђен ха Халкидонском сабору као и александријски архиепископ Диоскор. Ел Хаким (996-1021) срушио је око 3000 храмова. У 10 вјеку основан је Каиро. Од 13 вјека тамо дјелују и католици. Међу коптима данас има око 105.000 унијата. Копти себе сматрају православнима. Руси су се приближили Коптима уз Порфирија Успенског. Копти данас заступају умјенерено монофизитство. Евтиха сматрају јеретиком с Диоскора светитељем. Познати храмови су Ал Моак, Свети Сергије, Свети Меркурије. Богослужбени језик је бохерски језик. Служе литургију Светог Василија Великог, Светог Кирила и Светог Григорија Богослова. Немају Херувимску пјесму и читање апостола и Јеванђеља. Прихватили учење римокатолика из 1950 о вазнесењу Дјеве Марије. Најпознатији теолог је Мата ал Максим.
Етиопска црква
Етиопија има 69.000.000 становника. Проповједали су има апостол Матеј и Вартоломеј. По другој верзији просветитељ им је ушкопљеник етиопске царице Кандакије кога је крстио један од седам ђакона јерусалимске цркве Филип. У данашњу Етиопију Хришћанство је унио Свети Едесије и Фрументије. Атанасије Велики је рукоположио Фрументија око 350. Нису прихватили одлуке Халкидонског сабора (451). Света Текла је код њих у великом поштовању. Исламска окупација је трајала од 650-1270. 1270 на власт је дошао Јекуна Амлак који је успјешно ратовао са муслиманима. Прихватили су одлуке Флорентинског сабора. Имају аутокефалију од 1950 - у односу на Коптску цркву. Цареви Менелик Други (1889-1913) и Хаиле Саласије Први ујединили су Етиопију а Адис Абебу учинили престоницом. Лиј Јасуа је хтио да од Етиопије направи исламску земљу али га је 1921 свргао Тафари Маконене који од 1930 носи име Хаиле Селасије. У олтару умјесто антиминса имају табот- симбол ковчега, јер сматрају да су сачували Ковчег завјета који се налази у Аксуму. Користе бубњеве, гитаре. Веома поштују Дјеву Марију. Будућег монаха умотају у пелене и као мртваца положе у ковчег а потом над њим читају псалтир. Данас их има 50,3% у Етиопији.
Јерменска црква
Сматрају себе за библијски народ. Нојева барка се зауставила на Арарату. Мисионарили су им апостоли Јуда, Тадеј и Вартоломеј. Фафтос Византинац, Агатангел, Григорије Просветитељ су најстарији писци. Мојсеј Корен је најпознатији њихов историчар. Равноапостолни Јермена јесте Свети Григорије Просветитељ (240-332). Био је епископ у граду Аштишату, учинио је хришћанство државном вјером око 301, тако је Јерменија прва земља чији је владар Хришћанин. У Јерменији су прихваћена монашка правила светог Василија Великог. Свети Месроп Маштоц створио је јерменско писмо 406 године и имало је 38 знакова. Духовно средиште је манастир Ечмиаздин који је подигнут 303 године. Ечимаздин значи- дошао је Јединородни. Нису присуствовали на саборима у Ефесу (431) и Халкидону (451). Одбацили су Халкидонски сабор. 638 Арабљани су освојили Јерменију и пропали су преговори које је са њима покренуо цар Ираклије. Они су прихватили и монотелитство. 1251 На сабору у Сису прихватили су католичко учење о «исхођењу и од Сина»- филиокве. Прихватили су одлуке и Флорентинског сабора. 1514 Турци су их покорили. 1828 Ушли су у састав царске Русије.Турци су над њима извршили геноцид. Султан Абдул Хамид имао је план да их уништи и 1890, 1895 и 1896 вршени су велики покољи, потом 1909, 1915 и 1916 а врхунац је био 1921. Данас их има око 8.000.000. 1991 Јерменија је постала самостална. Причешћују се само вином. У Паризу имају храм саграђен 1902.
Сиријска црква
Име носи по Јакову Варадеју +578. Настала је послије Трећег васељенског сабора. Варсума је ширио монофизитство.за потребе ове цркве Филоксен је превео Свето писмо - Филоксенов превод. 542 Се узима као као почетак сиријско-јаковитске цркве. Јаков је добио надимак «варадеј» јер је увјек на себи носио грубо коњско ћебе. Јаковљеви списи - Анафоре, Символ. Крсте се са палцем и средњим прстом или кажипрстом. Поштују иконе, светитеље и Дјеву Марију.
Малабарска црква / Томини хришћани
Основана је од апостола Томе који је пострадао у Индији. На Првом васељенском сабору био је присутан епископ Јаков Перс, епископ Персије и Индије. Претпоставља се да је Индијска црква прихватила Несторијанство. У 14 вјеку у Индији дјелује католичка црква, посебно се истакао монах фрaнцуски Јован Монтекорвино. Авраам несторијански епископ 1560 водио је борбу против уније са Римом. На челу хришћана Светог Томе био је архиђакон Георгије од 1620-1624. Унијата је било око 100.000 а Томиних хришћана 50.000. Доласком Енглеза настаје промјена у односу према Хришћанима. Избацили су католичку инквизицију.