JOVANKA LONČARIĆ
Dec 5, 1919, Sid, Serbia- April 27, 2015, Atlanta, USA

Reflections by her daughter Andjela Lončarić Kessler

It is not possible to prepare yourself for the death of your mother. Not even when she is 96 years old, frail and ailing. What is comforting is the legacy she left. She touched so many lives, in many different, loving ways.

Some may remember her as their professor or an award winning gymnast or vice president of the Red Cross of Yugoslavia or President of the Circle of Serbian Sisters or as someone who was there from the time of founding and passionate about Saints Peter & Paul Serbian Orthodox Church, spending many years volunteering.

What I will remember the most is that the essence of her spirit has always been compassion. For someone who came from prominence and wealth, her empathy and bonding with people from all walks of life was admirable.

As a child, I remember, many times, waking up to find some homeless person in our kitchen and my mother serving them breakfast.

Some of us find out that it is all in the hands of God later in life, some of us early. My mother learned this at the age of 21 with the coming of the Second World War. Her young husband was executed by the Gestapo. With a baby in her arms, she had to flee Zemun because she was on Ustasha’s (Croatian German allies) execution list, for the simple reason of being from a prominent Serbian family.

But, there was an icon, a Madonna holding baby Jesus, a gold vermeil ancient pendant, a family heirloom, that she held onto tight, and with prayers it got her through the war. The end of the war brought her father back from German concentration camp via a Red Cross train, but he died shortly upon arrival, from medical experiments performed on him and starvation. Much of what the family had, perished in the war, and what did not, was confiscated by the Communists who took power following the war. This Madonna got my mom Jovanka through the Communist purges too.

The same Madonna saved her mom, Bojana’s life while crossing Albania in the dead of winter, on foot, retreating from the enemy forces in the First World War. And, it was the same Madonna that got my mom’s Grandmother Sofija through Austro-Hungarian occupation. Most recently, this Madonna brought the blessings to Jovanka’s beloved granddaughter Melissa’s wedding ceremony.

About 1 am on April 27, 2015 in Atlanta, my mom Jovanka slipped into a coma. Following a long night and day she remained in a coma, struggling to catch her breath. Medical staff did everything possible to keep her comfortable but it was painful to watch her. At 5:30 pm, sitting by her bedside and praying, I realized I had the Madonna around my neck. Perhaps, it should be on hers…. I immediately took it off, placed it around her neck and said: “Mama, here is the Madonna…it will keep you safe and bring you peace…” The second I said that, my mom passed away peacefully.

Many thanks and appreciation to all the friends & family who gave her attention and love during her ailing years. I will always remember their caring. My immense gratitude goes to: Father Miladin Blagojevic for his regular, persistent and very spiritual visitations (Father Miladin went beyond the call of duty); Gordana Lozo for her frequent attention and visits; Radina, Vladimir, Ivan & Andjela Vujic for their consistent friendship and visits; Vera Watkins for her kindness and often giving her a ride to church; Olivera and Dragan Kornicer; Mirjana Brockett; Dafina Caribrodska; Minja Hudeck; Pera Brujić-Surla; Danijela Ćulum; Sandra Cuttler; Shelley & George Dean; Robin & Jeff Timan.

Mrs. Jovanka Loncaric is survived by her first born son Nikola Janković, his sons Djordje and Rastko, their mother Neda Radonić; Djordje’s wife Nina and daughter Radmila, son Jovan Lončarić and his daughters Neda and Jovana; daughter Andjela Lončarić Kessler, son in law Michael Kessler and their daughter Melissa, son Alexander and Melissa’s husband Galen Pierce-Gardner.

ЈОВАНКА ЛОНЧАРИЋ
5. децембар 1919., Шид, Србија - 27. април 2015., Атланта, САД

Сећање по њеној ћерки Анђелији Лончарић Кеслер

Не могуће је припремити се за мајчину смрт. Чак ни када јoj je 96 година, и када je слаба и болесна. Утеха je у делима које је она оставила. Моја мама је додирнула многе животе са њеном пажњом, саосећањем, несебичношћу и добротом.

Неки ће је се сећати као свог професора или као награђиване гимнастичарке Европског такмичења у Прагу или као подпредседницe Црвеног Kрста Југославије или као председницe Кола Српских Сестара или по православној цркви у Атланти, Свети Петар и Павле, где је добровољно годинама радила, од самог оснивања.

Оно што ћу ја највише запамтити је да је суштина њеног духа увек била саосећање. За некога ко потиче из истакнуте, богате фамилије, њена емпатија и везивање са људима из свих сфера живота је била за дивљење.

Као дете, сећам се, много пута, како бих се пробудила и пронашла неког бескућника у нашој кухињи и моју мајку која би им служила доручак.

Неки од нас схвате касније у животу да је све у Божијим рукама, a неко схвати то рано. Моја мама је то схватила млада, у 21. години, са доласком Другог Светског Рата. Њен муж је млад стрељан од стране Гестапоа. Са бебом у наручју, она је морала да побегне из Земуна, јер је била на Усташком списку за стрељање, из простог разлога што је била из угледне Српске породице.

Али, постојала је икона, Мајка Божија са бебом Исусом, златни Вермеил привезак, породично наслеђе, која јој је помогла да преживи рат. Крајем рата, воз Црвеног Крста је довезао њеног оца Николу из Немачког логора, али је он убрзо после тога умро, због последица медицинских експеримената обављених на њему и због глади које је претрпео током боравка тамо. Много тога што је породица имала, страдало је у рату, а што је остало, комунисти су конфисковали. Иста икона јој је помогла да преживи комунистичке страхоте.

Тa иста Мајка Божија је спасила живот њене мајке, Бојане, када је прелазила Албанију усред зиме, пешке, приликом повлачења од непријатељских снага у Првом Cветском Pату. И, то је иста Мајка Божија која је спасила баку моје маме, Софију, за време Аустроугарске окупације. Недавно, ова икона је донела благослов на венчању њене oмиљене унуке Мелисе.

Око један ноћу, 27 Априла, 2015. у Атланти, моја мама Јованка је пала у кому. Након дуге ноћи и целог дана у коми, борила се да ухвати дах. Медицинско особље је чинило све што је могуће да јој олакша стање, али било ми је болно да је гледам. У 17:30, седићи поред ње, у молитви, схватила сам да ми је та икона око врата. Помислила сам, можда би требало да буде на њеном врату .... Одмах сам је скинула, ставила око њеног врата и рекла: "Мама, овде је Мајка Божија ... чуваће те и донети ти мир ..." Чим сам то рекла, моја мама је преминула у миру.

Велико хвалa свим пријатељима и фамилији који су јој поклањали пажњу и љубав током година њене болести. Увек ћу се сећати ваше доброте. Огромну захвалност дугујем: Oцу Миладину Благојевићу за негове редовне, упорне и веома духовне посете. (Отац Миладин је превазишао своје дужности.); Гордани Лозо за њену пажњу, помоћ и честе посете; Радини, Владимиру, Ивану и Анђели Вујић за њихово пријатељство и посете; Вери Воткинс за њену доброту и честу вожњу до цркве; Оливери и Драгану Корничер; Мирјани Брокет; Дафини Царибродској; Мињи Худек; Пери Брујић-Сурли; Данилеји Ћулум; Сандри Катлер; Шели и Ђорђу Деан; Робин и Џефу Тиман.

Ожалошћени су син Никола Јанковић, његови синови Ђорђе и Растко, њихова мајка Неда Радонић; Ђорђева супруга Нина и ћерка Радмила; син Јован Лончарић и његове ћерке Неда и Јована; ћерка Анђелија Лончарић Кеслер, зет Мајкл Кеслер, њихова ћерка Мелиса, син Александар и Мелисин супруг Гален Пирс-Гарднер.