Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа...

Поворка Цркве, тог недељног јутра седамнаестог дана месеца септембра, у топлој Флориди у граду Бистрици, кренула је ка прокламованом Царству.

Предводили су је Архијереји испред Престола, Источноамерички Иринеј, Средњезападноамерички Лонгин и Западноамерички Максим. Њихове златно беле хаљине, својим сјајем спајале су везове својих чокота са везовима грожђа на свештеничким одеждама Сентпетерсбушког намесништва, тако чинећи један прекрасни Небески виноград. У њему се плодовима сладило мноштво домаћег народа, појци пристигли из далеког Кливленда, придошли гости из суседних парохија и дечица наша...

,,Тебе појем, Тебе благословим, Тебе Благодарим,, орило се виноградом.

Небо се на земљу спустило. Прошлост је сустигла садашњост. Земља се уздигла у Небеса, а садашљост је већ окусила и слади се будућношћу.

Ту, у том винограду, састало се Педесет година парохије Свтога Ђорђа са својим потомцима и садашњим временом. И гле, једни другима хрле у заграљај. Родитељи грле децу своју и децу своје деце. А деца пружају руке своје ка будућим потомцима, дошљацима, намерницима...

Поздравили смо се (причестили се), као што се на свакој Литургији поздрављају, прошлост, садашњост и будућност. Тај светотајински поздрав зауставља време.

И Заиста не знамо да ли смо били у телу или ван тела. Не знамо да ли смо били на земљи или уздигнути на Небеса. Само знамо да је жив Христос Бог наш и да нам је добро било у сјеници нашој.