СИМВОЛИ И СИГНАЛИ - Свети Николај Жички
МЕСТО ПРЕДГОВОРА
ПИСМО СТУДЕНТИМА БОГОСЛОВЉА О ХРИШЋАНСКОЈ ФИЛОСОФИЈИ
Више пута ви сте ми постављали питање: има ли Хришћанство једну своју сопствену философију или нема? У историји философије вас су учили, да се хришћанским философима могу назвати: Декарт, Кант, Лајбниц, Беркли, Џемс, Соловјев и др.
Чули сте, како је римска схоластика усвојила била Аристотела за свога званичног философа, мада је западни учитељ Тертулијан рекао: "философи су патријарси јереси". Но вас је збуњивала велика несагласност ових философа у битним питањима. Како би се могли сви они назвати хришћанским философима, кад немају исто учење о Богу, о души, о природи? Да сви једно говорите, наређује апостол, и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и једној мисли (Кор. 1, 10). Ви знате да је хришћанско откровење без иједне грешке, ни колико јота. Како би онда било могуће, да философија, која би истицала из те вере, буде плурална, а не сингуларна, не једна но многе? И још са таквим несугласицама и супротностима у тврђењима!
На ваше питање ја сам вам одговорио, да Хришћанство има своје нарочито схватање живота и света, органско и систематско, но различито од свих људских философија. И толико. Но, обећао сам вам кад-тад изложити опширније то хришћанско схватање. Предлажући сада вашој пажњи ову књижицу, ја испуњавам своје обећање. Како - то црква нека суди. Ово није моја лична философија - Боже сачувај - него је ово, мислим, схватање, које је универзална православна црква држала од почетка свога до данас. Казаћу вам, шта је моје у овом делу: то што се цело моје најбоље животно искуство саглашава са оним, што су светила наше цркве рекла и написала. Оно што сам примио и усвојио, дакле, оно вам предајем.
Један енглески историчар (Гибон) пишући о ћесарском Риму каже, да се у то време религија сматрала од народа истинитом, од философа лажном, од државника корисном. И данас у крштеној Европи могу се чути такве изјаве. Често се понавља реч: религија је философија простог народа! Али, питамо ми, која религија? Онај енглески историчар говори о паганској, идолопоклоничкој религији. Ако се то назива религијом, онда је безумље називати Хришћанство религијом. Каква је заједница између Христа и Велијара? Хришћанство није религија, попут осталих људских религија, никако; него је Хришћанство небеско откровење истине, Радосна Вест роду човечјем, не од човека или ангела него од самога Бога Створитеља. Христос је рекао: познаћете истипу и истина ће вас ослободити. Од чега ослободити? Баш од религија, од људских философија, од самозваних схватања света, од тираније свих заблуда светских, које се противе Истини, па ма под каквим именом оне биле и ма на каквом послужавнику. У том смислу говори и велики апостол: браћо, чувајте се, да вас ко не зароби философијом и празном пријеваром, по казивању чoвечијем, по науци свијета, а не по Христу (Кол. 2, 8). Јер истина је једна, а мишљења људска су многа. Истина је увек иста, и увек равна само себи. Христова истина нема паралеле ни с каквим системом, који је произашао из личног разума једног човека. Но о томе само узгред и само ради тога, да бих вас утврдио у убеђењу, да Хришћанство нити је једна од религија нити једна од философија, но сасвим посебан, оригиналан и савршен организам божанске живе истине, светлоносан и спасоносан. А још и ради тога, да би знали, с каквим сам ја убеђењем писао ово што посвећујем вама, будућим пастирима и стегоносцима цркве Христове.
Назвао сам овај састав Символи и Сигнали због тога, што нисам могао наћи у српском језику речи са потпуно истим значењем. Слике и Прилике само би донекле могле изразити оно што се изражава класичним речима Символи и Сигнали.
Ово дело није ни исцрпно ни коначно. Оно је само један путоказ - али поуздан, мислим - који ће вам моћи корисно послужити у вашем сопственом посматрању и читању чудеса Божјег света. Заузет епархијским пословима ја сам једва нашао времена, да и оволико напишем. Но ја полажем своју наду у вас, који будете ове написане речи схватили и усвојили, да ћете се у своје време потрудити те овај предмет опширније разрадити и изложити, на славу Божју, а на корист хришћанског народа.